Окупиране територије – Уз Трепчу, најважнији српски ресурси на северу су језеро и хидроелектрана Газиводе код Зубиног Потока и трафо-станица Валач код Звечана. Они би могли ускоро, уместо у албанским, како је у Приштини планирано, да заврше у турским рукама.

Како пишу неки медији, шиптарски окупатори продала је комплетну електроенергетску инфраструктуру једној компанији из Турске, а у „пакету“ су продати и Газиводе и Валач. Пошто су две трећине језера Газиводе на територији општина Нови Пазар и Тутин, продат је „и део Србије“.

Срби у Зубином Потоку и уопште на северу углавном истичу да, кад је имовина у питању, не страхују ни од Приштине, ни од нових газда из Турске, јер ни једни ни други, док је у Зубином Потоку Срба, неће успети да дођу овамо и преузму газдовање над овим ресурсима, али страхују од потеза Београда.

„Продала је Приштина будзашто робну кућу и погоне Кристала у Лепосавићу, продати су и многи објекти у Косовској Митровици, чак и један рудник базалта у Јарињу… Све је то урађено без сагласности локалне самоуправе и за нас је незаконито и ништавно. Нећемо доволити тим фантомским купцима да уђу у поседе и користе их, јер је то општинска имовина коју и даље контролишемо“, каже Драган Јаблановић, председник општине Лепосавић.

Језеро и брана Газиводе су у власништву општине Зубин Поток и државе Србије.

„Имовином наше општине и овог народа нико не може трговати, нећемо дозволити да ови ресурси икада оду у албанске, нити било чије стране руке“, истиче Стеван Вуловић, председник општине Зубин Поток.

Расељено осам хиљада Срба

Брана и језеро Газиводе својевремено су грађени званично са циљем да се Приштина и централни део окупираних територија снабдеју квалитетном водом за пиће, да термоелектране у Обилићу добију довољно воде за хлађење, а Метохија хидросистемом Ибар-Лепенац, воду за наводњавање. Изградњом бране Газиводе расељено је 8.000 Срба из Зубиног Потока и Ибарског Колашина (и то је у Приштини било добро смишљено), сви су углавном завршили негде у Шумадији, а само ретки су остали у Зубином Потоку. У долини Ибра потопљени су двори Јелене Анжујске, неколико цркава и знатан део српске историје.
Многи сматрају да Београд једини може да узме Газиводе и Валач и преда их Албанцима.

„Против Приштине лако можемо да се боримо, против Београда не можемо. Ако Влада Србије одлучи да, како је кренула, све што је српско преда у надлежност државе Косово, остаћемо без игде ичега. У том случају остаје нам само да спакујемо кофере и кренемо „низ Ибар“, па где се зауставимо „, каже један од житеља Зубиног Потока који је због изградње бране Газиводе остао без куће и комплетног имања.

Према писању медија, Београд је затечен одлуком Приштине да Турцима „у пакету“ са другом електроимовином прода Газиводе и Валач и на то, наводно, никада неће пристати.

У Београду су намеравали, чак и са Приштином договорили, да формирају Електросевер, који би био регистрован по законима државе Косово, али би газдовао електроенергетским ресурсима на северу Покрајине. Међутим, у Приштини су одбили да региструју ову фирму и сада је питање Газивода и Валача потпуно отворено. Неки Срби сматрају да је и Електросевер требало да буде само прелазно решење за каснију предају Газивода и Валача под контролу шиптарским окупаторима.

Д. Н. Петровић / Вести

www.vaseljenska.com/vesti/trepca-albancima-gazivode-turcima/

1 глас