У околностима кад Русија спроводи најстрожије санкције према Турској, Вучићева влада не чини ништа да се придружи тим мерама, тим пре што Ердоганов режим већ дуго времена о Србији говори као о некаквом отоманском „вилајету“, где је већ кренуо да успоставља мрежу својих компанија преко којих планира да оствари не само економску него и сваку другу врсту доминације. У духу ове Ердоганове идеје, Турска данас дословно ради шта хоће на Косову и Метохији. То никако није по вољи чак ни косовским Албанцима, али је касно, јер су Турци већ одавно корумпирали њихову владу и институције.

Турска је била једна од првих земаља која је признала Косово, када је прогласило независност од Србије 2008. године, а премијер Ахмет Давутоглу је објашњавао тада појам „стратешке дубине“, односно важност уласка Турске као регионалне силе на Косово. Како тада, тако и данас, муслиманска солидарност је централни део стратегије Турске у овој српској покрајини.

Као последица те идеје, Турска је данас највећи спољно-трговински партнер Косова али и главна извозница исламистичке идеологије. Обим трговине између Турске и Косова је годишње у просеку око 250 милиона евра са тенденцијом снажног пораста. Иза тих тежњи стоји стратегија Ердогановог режима, да се у духу некадашњих оријенталних освајача, врати „старим отоманским територијама“ на Балкану

Последице такве политике су већ видљиве на сваком кораку…

Ту је ауто-пут Мердаре-Морина, који једним краком већ повезује Косово са Албанијом и изграђен је сарадњом турске грађевинске фирме Енка, у конзорцијуму са фирмом Бецхтел.

Турска фирма Цалик-Лимак је почела изградњу пута Приштина-Ђенерал Јанковић и аутопута између Косова и Македоније.

Цалик Холдинг и Лимак су политички добро повезани. Наиме, син Реџепа Таипа Ердогана, Билал, главни је акционар у компанији Лимак, у којој акције има и његов зет.

Турски банкарски систем такође доминира финансијским сектором на Косову. Већина највећих косовских банака су турске банке уствари, укључујући и велику Турску економску банку (ТЕБ). Више од 1.000 турских компанија послују на Косову. Око 10.000 Албанаца раде код турских газда, углавном у прехрамбеном и текстилном сектору.

Албанци се увелико жале да је тешко бити прихваћен или задржати посао ако је власник Турчин или ако запослени не говоре турски.

Косовски политичар Кадри Весели, иначе огорчени противник упадања турских компанија у косовска јавна предузећа, више пута је упозоравао да је за привреду на Косову, долазак турских компанија кобан. Али, кад је 8. децембра 2014. године постао председник парламента Косова, више се ниједном речју тим поводом није огласио!

Добро упућени извор из Приштине сведочи да је Весели поткупљен од стране више турских фирми, те да располаже одличним обавештајним подацима о турским јавним и тајним пословима широм региона (био је на челу Косовске обавештајне службе СХИК, па му није било тешко да им понуди размену њиховог „прљавог веша“ за одређену суму опраних пара).

И он и други истакнути косовски политичари, у блиским су везама са Ердогановим „пословођама“, и сви су на овај или онај начин плаћени лобисти турских компанија на Косову и у Македонији. Ова лобистичка група учествовала је и у организацији првог састанка Привредне коморе Србије и Првредне коморе Косова, где су турске компаније биле једна од главних тема и разговарало се о начину већег уласка турског капитала у Србију.

Не треба заборавити ни на чињеницу да је око 2.000 турских војника у оквиру мировне мисије КФОР-а распоређено на Косову, а највише у Приштини и Призрену. Турска је показала и своју спремност да преузме контролу над америчком базом Бондстил, кад се америчке снаге повуку.

Једноставније говорећи, све ово говори да Ердоганов империјални програм новог отоманског повратка на Балкан, данас најбоље функционише на Косову, ширењем турског утицаја у бившим територијама Отоманског царства.

Али, овде је важно скренути пажњу и на један опасан наум који долази из Анкаре: наиме, Турска извози исламизам под маском културне сарадње, и о томе сведоче албански извори из Приштине, који тврде да Ердоган жели да промени однос Албанаца према муслиманској вери. Наиме, Турцима је добро познато да је традиционалном Албанцу увек било најбитније ширење породице и имовине, уз уважавање племенских правила, а религија је била тек на трећем или четвртом месту.

И било је тако, све до последњих петнаест година, од кад се на Косово преко америчке окупације, почео ширити екстремни ислам.

Турска, као стари освајач Балкана, проценила је да на Балкан поново може да угази најлакше преко Косова. На руку им иде и чињеница да у овој српској покрајини живи преко 20.000 Турака, директних потомака османских породица из Анадолије.

Али, Турска такође на један врло подмукао начин ради на томе да врати и економску доминацију користи све методе како би се докопала кључних послова, главних ресурса и запосела стратешка места на Косову.

Међународна агенција сарадње и развоја Турске је средство путем којег Турска убацује на Косово своју економску мрежу, али и идеолошки и верски отров који код Албанаца, упркос очекивањима, не наилази на добар пријем.

Наиме, ова агенција је финансијска и идеолошка“авангарда“ турске Партије правде и развоја (АКП), која подржава Муслиманско братство, и то широм света, а води и неку врсту паралелне спољне политике која прати ону званичну…У сталној је координацији и са Министарство културе Турске и Председништвом вера у Анкари, а циљ је да промоција исламистичких идеја.

Између осталог, ова Ердоганова агенција појављује се често и под маском установе за социјалног старања. Али, све у складу са исламским обичајима и Шеријатом.

На Косову, она подржава више од 400 пројеката у области пољопривреде, здравства и образовања, али на начин који не доноси албанском друштву на Косову, никакве користи. Здравствену заштиту Турци нуде у својим приватним болницама и клиникама, под покровитељством ове агенције, али, мада за неупућене звучи необично, Албанци се радије одлучују за лечење у Србији, у Нишу, Лесковцу, Врању и пре свега Београду.

Упркос великом новцу који обрћу фирме из Турске на Косову, Централна банка Косова регистровала је у прошлој години само 2,7 милиона евра њиховог укупног промета!

Турци углавном раде на трансферима новца у готовини без службене евиденције. Реч је о средствима која се између осталог користе и за враћање споменика из времена османлијске власти, за градњу нових џамија и медреса.

На пример, Међународна агенција турске сарадње и развоја финансирала је обнову гробнице султана Мурата на Косову, и то је добило облик својеврсне „рехабилитације“ Отоманске империје, која је 1912. одавде отерана јуришима српских јунака из балканских ратова.

Обновљена је у Приштини турским новцем и Фатих џамија и Синан пашина џамија (за суму од 1,2 милиона евра).

За последње три године, Међународна агенција Турске сарадње и развоја обновила је још око 30 верских објеката из отоманског периода и саградила 20 нових џамија широм Косова, а и Ердоган је лично обећао средства за изградњу џамије највеће на Косову.

Интересантно је да Турска преко већ поменуте агенције и њој сродних организација, финансира регионалне исламске синдикате и институције, и плаћа пројеката локалних заједница на које промовишу исламски начин живота. У ту сврху, Међународна агенција Турске сарадње и развоја већ је створила мрежу својих имама на Косову, који су се повезали са имамима из Турске.

Све је то замаскирано хуманитарним пословима, највише у Приштини, Призрену, Ђаковици, Пећи…У тим градовима, Турска финансира у школама наставу учења из Кур’ана, али и наставу на турском језику.

Турски амбасадор у Приштини годишње дели награду, 100 стипендија за Албанце који хоће да студира у Турској. Али, главни део средстава из турских фондова на Косову иду на исламско образовање, тачније речено, на верску радикализацију албанске омладине.

Чак је и Тачијева влада, која је главни кривац за овакав улазак Турака на овај део Балкана, признала да је много младих Албанаца (садашњи подаци говоре да је у питању око 4.000 њих), пришло борцима такозване Исламске државе у Сирији.

Турски културни центри су такође велики регрутни центри турског утицаја на Косову. Један од таквих је и центар „Јунуз Емре“, који нуди образовање (исламско) на турском језику.

Наравно, финансирање овакве врсте образовања је пропагандно. То иде дотле да је чак и турски министар просвете посетио Косово и јавно затражио да Тачијева влада хитно нареди надлежном министарству да промени текстове из историје како би приказали Османлије као ослободиоце, а не као агресоре. Ердоган је недавно чак затражио од Владе Косова да промене уџбенике или да затворе оне школе које имају „искривљено мишљење“ о Отоманској империји, па је одобрио и средства за отварање турских „елитних“ школа на Косову, преко којих би се вршила нова индоктринација Албанаца. Наравно, Србе нико и не помиње, као да ту никада нису ни постојали. А, нови отомански мрак може лако да прогута и Албанце, који ће за то сами бити криви.

Никола Влаховић / Таблоид

www.vaseljenska.com/misljenja/turci-opet-na-kosovu-kako-vlada-u-ankari-sprovodi-strategiju-novog-osvajanja-srpskih-teritorija/

Прочитај без интернета:
4 гласa