Судско веће Еулекса којим је председавао судија Даријус Скејалицки, осудило је у Основном суду у Косовској Митровици 11 од 15 оптужених припадника такозване Дреничке групе на укупно 59 година затвора. Четворица су ослобођена оптужби.

Највећу казну од 12 година затвора добио је Сами Љуштаку, председник општине Србица и некадашњи командант злогласне терористичке организације ОВК у Дреници. На осам година затвора осуђен је Сулејман Селими, звани Султан, један од оснивача ОВК и једно време амбасадор Косова у Албанији.

На јединствену затворску казну од по седам година осуђени су: Хисен Тачи и Зећир и Јахир Дермаку, док су по три године добили Агим, Дритон, Башким и Сељман Демај, Фадиљ и Неџад Дермаку.

Припадницима Дреничке групе казне су изречене за убиство и мучење албанских цивила, али не и за невиђене злочине које су у логору Ликовац и на другим локацијама починили над киднапованим Србима, међу којима је током 1998. и 1999. године, осим цивила, било и припадника полиције и других служби безбедности.

У време кад су починили злочине: Љуштаку и Селими

Образлажући пресуду, председник судског већа је истакао да је Сами Љуштаку, у септембру 1998. године, везаној жртви, 40-годишњем Албанцу, испалио три метка у главу и да се брутално односио према другим „приведеним“ Албанцима. Србе није ни поменуо.

Доказе о монструозним злочинима почињеним над косовским Србима тужилаштву Еулекса понудило је и српско Специјално тужилаштво за ратне злочине, али се „миротворци“ нису ни потрудили да злочине испитају и зликовце оптуже и адекватно казне. Неки од њих провели су у притвору две године (махом у болници), па су казну практично издржали.

Да је хтело, Еулексово тужилаштво могло је врло лако да дође до непобитних доказа о злочинима, не само Дреничке групе, већ и других припадника ОВК-а над полицајцима, припадницима војске, општинским службеницима и недужним грађанима. У логорима Ликовац, Лапушник, Зочиште и Глођане припадници ове група држали су око 500 Срба, само ретки су преживели. Већина је убијена, а један део одведен је у Албанију где су им, како се основано сумња, чланови Дреничке групе вадили органе и продавали их широм света.

– Ово је циркус, фарса од хапшења и суђења. Одмах након хапшења већина њих је виђена по приштинским ноћним клубовима, неки су притвор „прележали“ у болници. Пресуде су смешне, ово је ругање страдалим Србима и српској држави – каже један од рођака страдалих Срба и наглашава да од Еулекса правду није ни очекивао.

Свим Србима које хапсе припадници Еулекса стављају лисице на руке и брутално им разбијају све по кући. Злочинци из Дреничке групе, међу њима и Љуштаку и Селими, на изрицање пресуде дошли су насмејани и у свечаним оделима. Све ово говори да „миротворци“ и „помиритељи“ имају различите аршине и да су тужилаштво и суд Еулекса, који су се прославили и корупционашким аферама, формирани да би малтретирали Србе и прикрили албанске злочине.

Булатовићу тестером одсекли главу

Суд је ослободио Сабита Геција, Сахита Јашарија, Авнија Забељија, Јахира Дермакуа и Исмета Хаџу који су у јуну 1998. године учествовали у зликовачком мучењу и убиству српског полицајца, командира полицијске станице у Глоговцу Ивана Булатовића.

Један од заштићених сведока испричао је на суду да је Булатовић најпре киднапован у возу Косовска Митровица – Пећ, да су се над њим иживљавали сарадници Самија Љуштакуа. Измасакрираног и полусвесног Булатовића џелати су довели на сеоски трг у Ликовцу, а потом му је Сабит Геци моторном тестером одсекао главу и друге делове тела.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/495128/Ubicama-oprostili-kasapljenje-Srba

0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ