ПРЕ нешто више од месец дана, из пепела, као феникс, живот у Храму Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице поново је васкрсао. Жељу свештеника Саше Митровића да са супругом Маријом започне свој свештенички живот баш у овом храму услишио је Господ Бог и Епархија рашко-призренска, па га је владика Теодосије на празник Преображење у селу Прилужје рукоположио и благословио његов одлазак у јужни део подељеног града на Ибру.

Супружници Митровић, после пуних 11 година, једини су Срби који живе у јужном делу Косовске Митровице. У парохијском дому, чија је обнова почела прошле године проводе дане, дочекују вернике, раде на обнови ове светиње и уређењу црквене порте, а све са жељом да овај храм поново оживи и окупи у своје одаје многе Србе протеране са ових простора.

Организованог превоза нема до цркве, нема ни полицијске пратње, али све је више оних који желе да обиђу ово свето место, запале свеће, и присете се дивних тренутака проведених у овој цркви. Тако је било и ове недеље, када смо заједно са малобрнојним верницима присуствовали литургији у Храму Светог Саве. Пут кроз јужни део града, раног недељног јутра, прошао је без проблема. Улазимо кроз велику металну капију, опасану бодљикавом жицом, којом је ограђена и црквена порта са свих страна.

ОСКРНАВЉЕН 2004. ГОДИНЕ
У мартовском погрому 2004. године, судбину 35 уништених и оскрнављених цркава и манастира доживео је и Храм Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице. Монументална грађевина и једна од најлепших саборних цркава на Косову и Метохији запаљена је и оскрнављена, а тог мартовског поподнева, наочиглед војника Кфора, страдао је и парохијски дом одакле су, међу последњим Србима, јужни део града напустили и свештеници.

Пре уласка у цркву обавезно је легитимисање од стране косовске полиције, која је од Кфора преузела чување цркве. Кућица за полицију смештена је у порти цркве, а дежурни полицајац на албанском језику тражи и задржава наша документа све до тренутка док нисмо кренули назад. Након завршене литургије, свратили смо, на послужење и “чашицу разговора” у парохијски дом где се отац Саша захвалио верницима на “жртви коју су понели” са надом да ће их наредних недеља бити више. Сазнајемо да је љубав према вери спознао још док је као мали, са баком, одлазио у манастир Пећку патријаршију. Његова седмочлана породица, са којом је до своје дванаесте године живео у Пећи, доживела је судбину бројних Срба, а избеглички живот Митровићи су наставили у северном делу Косовске Митровице. Користио је, каже, сваку прилику да посети Храм Светог Саве, из којег је отишао и завршио Богословију на Цетињу и Теолошки факултет у Београду.

- Испунила ми се жеља да своју прву парохију добијем у овом храму. Живот у окружењу није лак. Крећемо се углавном колима и у ових првих месец дана нисмо имали проблема. Повремено чујем одређене коментаре када прођем у мантији, али верујем да ће време учинити своје и да ће то престати – говори за “Новости” отац Саша.

Страх због чињенице да су једини Срби у јужном делу града, окружени са свих страна Албанцима, не показује ни Сашина супруга Марија, апсолвент на Медицинском факултету у Косовској Митровици. Одређену непријатност осећа када Саша, због обавеза, није са њом, али, како каже, верује у заштиту Бога и Светог Саве.

Када недељом Срби дођу на литургију у њихова срца, у цркву и њихов дом усели се радост, нада и вера да ће баш овај храм на свој 120. рођендан бити место где ће се окупити сви они који су се овде крштавали и венчавали.

ПОСТОЈИ 120 ГОДИНА

Црква Светог Саве прославиће следеће године 120 година постајања. Изграђена је на месту које је тадашњи конзул у Косовској Митровици Бранислав Нушић означио, а српски род подигао је храм у славу првог просветитеља и архиепископа. По пројекту угледног професора Београдског универзитета, архитекте Андре Стевановића, изграђена је у српско-византијском стилу са уписаним крстом 15×23 метара висине преко 25 метара, са каменим зидовима дебљине 90 цм, којим је и под био поплочан. Освећена је 17. јула, 1921. године, чин освећења обавио је епископ рашко-призренски Михаило.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:571335-%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%B0%D0%BE-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-%D1%83-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%83-%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5

Прочитај без интернета:
1 глас