ИЗЈАВА председника Владе Србије да ће се залагати за помирење Срба и Албанаца који живе на Косову и Метохији само је увертира за нормализацију односа између Београда и Приштине, односно Србије и самопроглашене Републике Косово што и де-јуре значи признање Косова.

Суштина проблема између Срба и Албанаца на Косову и Метохији је борба два народа за територију која траје више од два и по века и у чему су Арнаути, односно Арбанаси, па Албанци, на крају Шиптари били успешнији јер су уз помоћ окупатора, почев од Турака, преко Немаца, доNATO пакта етнички очистили Косово и Метохију од Срба.

Етничко чишћење је извршено кроз бројне злочине над Србима тако да су само током 1999. године 943 насеља у јужној српској покрајини остала без Срба.

Сетимо се конзулских писама Милана Ракића, српског песника и конзула на Косову и Метохији о зверствима Арнаута за време Старе Србије.

Извештаји бројних немачих и италијанских архива из два светска рата такође сведоче о злочинима Арбанаса над Србима.

Пре само нешто више од стотину година, дечански калуђери су на порти манастира записали да је – због великог броја убистава, погрома и других невоља – то било време у коме живи завиде мртвима. Жртве су опет Срби Метохије, а злочинци Арнаути.

И, уместо да за та вишевековна зверства Албанци буду кажњени, српски канцелар их – на наговор својих западних пријатеља – амнестира и награђује давањем независности Косову.

Александар Вучић даје себи овлашћења патријарха или можда чак Бога кад моли за помирење Албанце не питајући породице убијених, киднапованих и протераних Срба.

Данас председник Владе Србије себе представља човеком мира на Балкану, а он најмање има право на то. У Скупштини Србије је током 90-их година позивао да за једног убијеног Србина треба убити сто Муслимана, док је као министар културе у влади Мирка Марјановића ликовао после убиства Славка Ћурувије.

Нажалост, премијер Србије нема идеологију када је у питању власт и новац који иде уз власт. Прво је, када је то било атрактивно, био српски националиста да би се дочепао министарске функције у време Слободана Милошевића а касније постао миљеник Запада, велики европејац и трговац српским националним и државним интересима.

Током разговора у Бечу држава Западног Балкана на којем су били и представници самопроглашене републике Косово виорила се застава ове сепаратистичке товревине а канцелару Србије Александру Вучићу -који је седео преко пута ње – уопште није засметала.

Србија не може без Бранковића, некада Вук, данас ВУЧИЋ.

Председник покрајинског одбора ДСС

др Ненад Којић

 

Српски покрет Двери

Горан Миленковић

 

Друштво српско-словенске солидарности „Григорије Степанович Шчербина” – К. М.

председник Момир Касаловић

                                      

Покрет грађана Косова и Метохије „Стара Србија” – Грачаница

председник Златибор Ђорђевић

 

fakti.org/serbian-point/kritika-vlasti/patriotski-blok-kim-vucicevo-mirenje-srba-i-albanaca-je-uvertira-za-priznanje-kosova

1 глас