„Пре ћу отићи из Владе него да покварим пријатељство с Немцима“ – овим ријечима огласио се Александар Вучић преко београдског „Курира“, први пут након неформалног састанка у Бриселу прије два дана, када се, раније него што се очекивало, српска делегација суочила са истином – да даљи наставак европских интеграција зависи од признања независног „Косова“.

Можда су многи од вас након првог дијела реченице помислили да слиједи – прије него што ћу се одрећи Косова – али непријатним изненађењима никад краја.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, који је први дигао узбуну у јавности о неочекивано новим условљавањима, јуче је рекао да је тачно да се њемачким амандманом за преговарачку платформу за поглавље 35 формално не тражи признање независности „Косова“, али и примијетио да „ми нисмо наивни“.

Претходно је њемачки амбасадор у Србији Аксел Дитман демантовао да Њемачка тражи од Београда да призна „Косово“ како би се отворила преговарачка поглавља. Ђурић, међутим, наводи да се у нацрту платформе за отварање поглавља 35 од Србије тражи да укине све привремене органе на Косову, да престане да их финансира, па чак и да српска министарства подносе квартални извјештај властима у Приштини.

„Да ли можете да замислите да наша Министарство правде и Министарство унутрашњих послова подносе квартални извештај министарствима у Приштини, као да смо безмало ми колонија Приштине, а не они наша покрајина“ – рекао је Ђурић.

На све то, додао је, долази нацрт њемачког амандмана у којем се каже да Србија, после отварања поглавља 35, 32, 23 и 24 не може да отвори ниједно наредно поглавље док сви ови, како каже, немогући елементи садржани у нацрту платформе не буду испуњени.

„Ту можемо пре да говоримо о томе да поглавља заиста могу да буду отворена, а онда да уместо убрзаних европских интеграција, ако би заиста остало тако до краја, онда би то личило на турски сценарио о европским интеграцијама без краја, зато што ту постоје услови које је немогуће испунити“ – објаснио је шеф Канцеларије за КиМ.

Српски премијер јуче је имао дан пребукиран састанцима – од њемачких новинара, преко разговора са патријархом Иринејем до сусрета са амбасадорима Квинте (САД, Њемачка, Француска, Британија и Италија), а више пута током дана је разговарао и са предсједником Николићем.

И сви су за њега имали једно кључно питање – како ће Србија даље, сада када су маске пале и постало јасно да се Београд налази пред избором – или ће индиректно признати Косово и испунити све захтјеве Брисела, све са њемачким амандманом, или ће одговор потражити на изборима, у потрази за још једном подршком грађана за своју политику. Која ће то политика бити – ЕУ или Косово остаје у домену спекулација, као што је на слободу тумачења Вучићева порука њемачким новинарима да је руском предсједнику Владимиру Путину рекао да је чланство у ЕУ стратешки пут Србије. Ове Вучићеве ријечи, изречене на састанку са њемачким новинарима, јуче је на Твитеру пренио портпарол Европске комисије у Њемачкој Рајнхард Хонигхаус.

Заговорници чланства у ЕУ истичу да се ради о нацрту и да би Србија преко земаља које нису признале Косово могла да поведе дипломатску офанзиву да се захтјеви ублаже, док бивши аустријски вицеканцелар Ерхад Бусек вјерује да ће европска дипломатија већ доћи до неког решења.

„Увјерен сам да ће услиједити одлука ЕУ о учлањењу Србије у којој се говори о Косову као дијелу те земље. Измислиће неку формулу. Дипломатија тако ради“ – рекао је Бусек у Бечу на скупу о српско-аустријским односима.

И ако би се интеграције ставиле на „лед“, обавезе које је Србија до сада прихватила у преговорима са Бриселом остају, упозоравају стручњаци.

Тома слуша премијера

Док савјетници предсједника Србије говоре да је шеф државе за расписивање референдума, сам Николић каже да ће „саслушати премијера и његов став“.

„Бесмислено је да ми прекинемо преговоре, али морамо им ставити до знања да не могу да нас понижавају и газе, по цену да их они прекину“ – рекао је Николић, који је својевремено рекао да би поднио оставку када би се народ на референдуму одрекао Косова.

Није шија, него врат

У нацрту преговарачке платформе за поглавље 35, налази се десет тачака које Србија види као статусно пристрасне и као стварање простора за индиректно признање „Косова“. „Вести“ су дошле и до коментара српске стране на предложене тачке, а наводимо неке од најинтересантнијих опаски. Осим захтјева да српска министарства унутрашњих послова и правде подносе кварталне извјештаје о исплатама пензија припадницима МУП-а и радника у правосуђу, више се не употребљава израз о напретку у „процесу нормализације односа са Приштином“, већ се наводи „Косово“. Захтјева се успостављање косовског правног поретка на сјеверу покрајине, без прецизирања да је то изводљиво тек након формирања Заједнице српских општина.

Шта садржи њемачки амандман

Амандман Њемачке, који су подржали и Британија и Хрватска, а којим се додатно условљава Србија за отварање преговарачких поглавља, предвиђа да Србија не може да настави преговоре са ЕУ, ако до краја не примијени Бриселски споразум. Они који су имали увид у тај амандман закључују да ће га Берлин једнострано примијенити и блокирати српске интеграције уколико не буде задовољан испуњењем преузетих обавеза из Бриселског споразума. Нигдје не пише експлицитно да Србија треба да призна „Косово“, али је јасно да Берлин инсистира да се статусно ријеши питање отцијепљење српске покрајине које је Њемачка међу првима признала.

Вести/Ј.Арсеновић

http://www.princip.me/vucicu-njemacka-preca-od-kosova-i-metohije/16/10/2015/
Прочитај без интернета:
1 глас