Поглед је говорио више од речи. Млад Приштевац гутао је кнедлу беса и разочарања, а чекао га је и судија који ће даље одлучити о судбини његове младе породице. Седећи у полицијском комбију, држао је своју двогодишњу ћеркицу на коленима, она није знала шта се дешава. Супруга је седела крај њега. Њој је и те како било јасно да је њиховом путу дошао крај, али ништа није могла да каже, јер није знала ни реч српског.

Гранична полиција Србије је тај дан крај села Хајдуково у зеленој зони зауставила ову групу од 15-ак илегалних имиграната. Полицајац је полако покушавао да усмери госпођу која је у наручју држала бебу умотану у ћебе. Она је кренула ка комбију, а за њом су као пачићи ишле две девојчице обучене у розе јакнице и капице, држећи се за руке. Нису имале више од две године.

– О, Боже! – отело се и полицајцу који ове сцене гледа већ месецима.

Ово је хуманитарна катастрофа!

– Док они дођу овде њима ти кријумчари буквално узму сваки динар. Ово је хуманитарна катастрофа. Видите како је овде хладно. Пре неки дан је било минус седам, а у групи коју смо нашли било је неколико деце, трудница у деветом месецу и мајка која је у рукама држала бебу од седам месеци и скривала се у овој води у шипражју – причали су нам припадници граничне полиције који сваки дан наиђу на неколико организованих група у покушају да пређу границу.

– Из Приштине сам кренуо сам са женом и ћерком, јер тамо немам од чега и како да живим. Опстанак је немогућ. Одлучио сам се јер немам ни како ни од чега. Тамо нема живота. Раније сам живео у Немачкој и знам какав живот може да буде, али нисам успео да добијем папире – причао је он, молећи да му не спомињемо име јер мајка болесна у Приштини гледа вести и чека.

Да би дошао до Суботице потрошио је озбиљан новац. Педесет евра по особи платио је карту до Београда, 16 до Суботице, и затим 25 до Палића, и још да пређе преко зелене зоне.

– Годинама сам покушавао било какав посао да нађем, било шта, али нема и нема. Не могу тамо да живим. Покушаваћу да одем у Европу све док не успем. Немам други избор – рекао је без устручавања пред полицајцима, верујући да ће га они као човека разумети. Долазак у Суботицу је разрађена шема. Једне суботе је било чак 12 препуних редовних линија, каже овај човек.

Миодраг Стојковић, помоћних директора за аутобуску станицу у том граду, истичући да има и аутобуса који се не бележе јер не стају на пероне. У уторак до десет сати ујутру стигла су три таква превоза.

– Стараца у тим групама нема, али има беба и доста мале деце. Када аутобус дође на перон, таксисти преузимају ствар у своје руке. То је разрађен бизнис. Возе их до неке виле на Палићу, а одатле их шетачи воде преко границе, па се даље сналазе како знају и умеју – објашњава Стојковић.

А. Чукић
Није прошао: Српска полиција вратила је овог Албанца са ћерком

Испред суботичке аутобуске станице таксиста је, таман толико ко да је београдска.
– Имамо ове наше легалне азиланте са Косова, и ове илегалне из Сирије. Ове наше возимо, а ове стране избегавамо – прича нам један од таксиста.

Он додаје да ни они, као ни остатак Суботице нису знали шта се дешава у њиховој општини до пре месец дана.

„Сигурна“ тура више хиљада евра

Прича се да постоје две врсте илегалног преласка границе. Прва је уз помоћ кријумчара који преводе људе кроз шуму до Мађарске. Постоји и друга, скупља варијанта када се организовано превезу до једне тачке, пређу пешке границу, а затим их тамо преузима такође организована група кријумчара који их вози до Аустрије и Немачке. Та врста „транспорта“ кошта од хиљаду до неколико хиљада евра. Како се ти људи не плаше да ће завршити у белом робљу?
Наводно, постоје обавештајни подаци да један мали број заврши и у белом робљу, али то је тема о којој нико не жели да говори.

– Тек из медија смо сазнали, па смо и ми дошли до возимо. И није истина што се пише по медијима да пређе 200 до 300 дневно, пређе бар њих 1.000. Знам колико је тура таксиста отишло сваки дан. Не знам од чега ти са Косова беже, али ми их је жао. Они су овде ко овце за шишање, сви им узму паре. Напослетку и наши Роми им узму новац да их преводе – каже таксиста.

Додуше, ни он екипи „Вести“ није желео да бесплатно покаже које су тачне локације вила. Морате да разумете. Суботица је град на граници, а у сваком пограничном граду се све плаћа, па тако и информација – био је упоран таксиста.

Тачно у 10.15 стигао је крцат Ластин аутобус из Београда. Путници су у групама почели да излазе са станице. Биле су то целе породице са децом. У сусрет су им са паркинга полетели таксисти, и одмах су на албанском почели преговори о путу и цени. Отац, мајка и троје деце чекали су да на њих дође ред „да се договоре“. На албанском су рекли да су из Урошевца, а на питање – откуд у Суботици, отац нам је са осмехом одговорио – па идем код пријатеља. „Пријатељ“ се није појавио да их сачека, али таксиста је спустио цену, па се породица потрпала у возило.

Пратили смо два возила која се зауставила испред зелене куће у селу Хајдуково. На њој је писало „вила Лира“. У кући која личи на све, сем на вилу, склапају се даљи договори, и следи ново „препакивање“ путника. А, оно што их чека је далеко од музике и песме.

Илегални имигранти границу прелазе буквално пробијајући се кроз шипражје, газећи и упадајући у опасне вештачке канале за наводњавање чију је дубину немогуће проценити, а у којима густо блато увек вуче надоле, и кроз непрегледну шуму. Људи који их преводе су углавном локалци, особе са досијеом, у које су уобичајено уписане шверцерске активности. Полиција је за последњих месец дана поднела 67 кривичних пријава, а на десетине одузетих возила налазе се на паркингу пограничне полиције у Суботици.
Пут илегалних имиграција углавном иду млади људи, старости од 17 до 25 година, а српски полицајци се према свима понашају са пуно разумевања. Нуде им храну, воду…

Пред нама је био гранични камен државе Србије, изнад њега стуб са камером, а три корака даље гранични камен Мађарске. Између два камена био је канал у води и блату из кога је избијала густа трска. Зима је изједала лице и прсте, а од земље је ишло толико хладно да је било немогуће стајати у месту. У снегу су се видели отисци стопала, а крај шипражја путања аутомобилских гума. И ако успеју да пређу ту препреку, са друге стране их чекају мађарске власти које ће их, како сада ствари стоје, врло брзо вратити назад. Само ће се кући вратити сиромашнији него што су од куће кренули.

За дан ухапшена 864 Албанца

И прекјуче је мађарска полиција у илегалном преласку границе ухватила 864 лица, против четири особе је покренут и поступак због кријумчарења људи, а против једне због фалсификовања докумената. На територији пограничне Жупаније Чонград у нелегалном преласку границе ухваћено је 668 особа, од којих је 630 са Косова и Метохије, 18 из Авганистана, 10 из Сирије, четири из Малија, три из Бангладеша, две из Пакистана и једна из Ирака. Највећа група, у којој је било 118 лица са Косова и Метохије, који су нелегално прешли „зелену границу“, ухваћена је у 18.30 у околини Морахалома.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/470647/Zivot-u-Pristini-za-nas-je-nemoguc

0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ