Некадашњи начелник војне службе безбедности Приштинског корпуса Стеван Ђуровић и његов колега познат јавности шифрованог надимка Доминик, Југослав Петрушић, са више од 200 сарадника, удружили су знање и снаге, па ће се ускоро на светском тржишту појавити њихова прва књига „Зашто ћутиш, Србијо?“
У књизи између осталог, откривају да се у саставу снага Уједињених Нација налази преко 7.800 бивших припадника ОВК који поседују легитимације УН да истражују злочине почињене над Србима и поред тога што постоје докази да су многи од њих и сами учествовали у томе. У књизи се наводе имена већине тих Албанаца, а Југослав Петрушић додаје да ће читаоци пред собом имати сва релевантна документа која потврђују, односно илуструју наводе аутора.

Једини могући наслов

Пуковник Стеван Ђуровић истиче да књига носи једини могућ назив: „Зашто ћутиш, Србијо?“.
– Сведоци смо да се и 17 година од последњих ратова за све криве искључиво Срби. Оваквим насловом смо желели да пробудимо свест народа да то није тачно и да за то постоје јасни докази, чињенице. Наравно, свако ко је упрљао руке мора да одговара, али на нама је да спречимо пројектовани злочин према нараштајима којима хоће да утисну неизбрисив жиг геноцидне нације – објашњава Ђуровић.

– Управо да нам се не би прилепила етикета пристрасности, одлучили смо да се користимо искључиво материјалима које је поседовао НАТО, затим, свих међународних институција размештених на Косову и Метохији, али и сведочења самих челника ОВК.

Аутори се у књизи баве спрегом страног фактора и терористичке ОВК, обелодањујући први пут бројне податке страних тајних служби и институција мировних снага (НАТО, Кфор, Еулекс…) као и невладиних организација попут Фонда за хуманитарно право, Лекара без граница…

Оружје куповано од 1992.

У књизи је дата и свеобухватна анализа оснивања и деловања ОВК, наоружавања, али и начина на који је финансирана.
– У иностранству су формирани посебни фондови који су називани по насељеним местима из којих су сакупљачи новца. Централни фонд се налазио у Цириху, а Албанци са КиМ су били у обавези да три одсто од својих прихода уплаћују за ову намену. У књизи је приказан извод из документа сведочења Тахира Земаја, да је први контингент оружја набављен у Чешкој 1992. год. у вредности од два милиона тадашњих марака, а по налогу Бујара Букошија, председника владе Косова у егзилу – истиче Ђуровић.

– С обзиром на то чиме смо се професионално бавили и није нека мудрост погодити како смо успели да дођемо до докумената и података. Ово би требало да буде прва у низу књига како би се једном за свагда скинула љага с имена српског народа. И истовремено омогућило Србији да више не буде у сталној позицији кривца за све, већ да има документе којима ће моћи да парира лажима – објашњава пуковник Стеван Ђуровић.

Петрушић додаје да су намерно прву књигу посветили генези настанка и деловања ОВК под покровитељством страних мешетара и ментора, што је, како тврде, „рол модел“ за сва каснија деловања терористичких организација широм света.

Масовне гробнице превара!

Књига се, мањим делом, и кроз кривичну пријаву Фонда за хуманитарно права против 125. моторизоване бригаде Приштинског корпуса, бави и масовним гробницама откривеним у Батајници.
– Само на овој лажи се може схватити права суштина преваре око масовних гробница пронађених не само у Батајници него и на другим локацијама широм Србије. Примера ради у Батајници је пронађен Хамдија Незири, који је по документацији Црвеног крста најпре пријављен као нестало лице 8. маја 1999. године. Већ 10. маја исте године та особа је регистрована у прихватном центру Црвеног крста у Кукешу, Република Албанија. Након окончања рата Незири је ископан на гробљу у селу Јуник општина Ђаковица, 13. септембра 2000. године, а потом и у Батајници јуна 2001. године – тврди Петрушић.

Проба за Русију

Југослав Петрушић уверен је да је са пуковником Ђуровићем отворио Пандорину кутију, стављајући на једно место шта је све и како рађено у легализацији терористичке организације и верификацији класичне оружане побуне. Каже да је признавањем легитимитета деловању ОВК у Европи, међународна заједница створила модел по коме су касније настале и све друге терористичке организације у свету.

– Не требамо се зачудити ако по овом моделу буду нападнуте САД или Саудијска Арабија, јер је тај модел већ коришћен за атак на Русију, али и Шпанију, Француску… Овом књигом нудимо Србији и њеним институцијама које се баве проблематиком Космета да се на стручан и судски валидан начин се успротиве хијенама које нас криве за све. И да не дозволе да се легитимне институције међународно признате државе прогласе злочинцима, а злочинци ослободиоцима – наводи Петрушић.

Албанска деца топовско месо

У књизи је много докумената први пут обелодањено, попут деловања муџахедина, или учешћа деце у оружаној побуни ОВК.

– Примера ради, двојица генерала из Конга су осуђена за геноцид пред међународним кривичним судом, а међу кључним тачкама пресуде је регрутовање, обука и коришћење деце у ратним сукобима. У том процесу јавни тужилац је био Серж Брамерц. У књизи се наводе докази, али и директна признања некадашњих команданата ОВК, да су регрутовали, обучили, а затим слали у борбу најмање 500 малолетне деце. Од њих је најмлађа девојчица, припадник ОВК, која је тада имала само 14 година и седам месеци. Предочили смо јавности списак од 50-оро такве деце, али само из једне зоне одговорности ОВК, а укупно их је било седам – додаје Ђуровић.

Веза с француском службом

Мада је Петрушић био активан током свих година ратних сукоба на простору Балкана, са пуковником Ђуровићем се упознао у време НАТО агресије на СРЈ 1999.

– Није Југослав пао са Марса на Космет, већ су за њега знале све службе безбедности, војне и државне. Он је био неко ко је тим институцијама са почетка деведесетих година достављао бројне податке од националног и безбедносног карактера. Такође је и званичне представнике службе и државе повезивао са службама у Француској, ради набавке разне опреме за електронско извиђање и противелектронска дејства – прича пуковник Ђуровић.

Међу представницима државе који су користили услуге и посредовање Петрушића, он наводи генерале Илију Бранковића и Здравка Поноша, пуковник Мирко Божић, Драган Лештарић, припадници МУП-а који су по налозима генерала Александра Димитријевића, Гезе Фаркаша, Момчила Перишића, као и Радета Марковића, Јовице Станишића, Обрада Стевановића и других највиших државних војних и полицијских функционера остваривали контакте са француском обавештајном службом.

Добровољац

– Захваљујући Петрушићу, држава је имала многа сазнања на располагању, из којих се јасно могла видети намера НАТО-а и предвидети предратни и ратни догађаји на Космету. Петрушић није морао, а опет је на Космет дошао легалним путем сходно одлуци Врховног штаба о прихвату добровољаца и проласку кроз формиране прихватне центре и размештајем у 125. чету војне полиције да би бранио кућни праг – наводи пуковник Ђуровић.

www.kmnovine.com/2016/12/6t.html#axzz4SGsuXyEL

0 гласовa