Албанци и Приштина правним насиљем и притисцима отимају “Трепчу“!

У фашизму је насиље, било оно правно или физичко, институционализовано као оруђе у вођењу спољне и унутрашње политике. Типичан пример тог фашизма је једнострана одлука Албанаца и Приштине да правним насиљем, инсталираним у такозваним косовским институцијама, без иједног ваљаног законског основа, једнострано промене власништво највећег српског гиганта на Косову и Метохији Рударско металуршко хемијског комбината “Трепча“ из Косовске Митровице.
Тај фашизам испољила је такозвана Скупштина Косова 7. октобра усвојивши такозвани закон да “Трепча“ преко ноћи постаје власништво такозване државе Косово, која је опет створена фашистичким методама, насиљем Америке и њених европских подрепаша Немачке, Енглеске, Француске…. једностраним потезом, антизаконито и противуправно сваком међународном праву.

Усвојивши у Приштини тзв. закон о “Трепчи“ одлучено је да 80 % одсто овог комбината буде у власништву такозване косовске владе а 20 % у власништву радника. Таквим фашистичким насиљем Приштина је погазила званичан аргумент, закон и право да је “Трепча“ власништво Србије у највећем делу.

А шта је, и шта је била Трепча!? РЕМХК “Трепча“ је производила 70 % минералних сировина велике Југославије. Некада највећи европски произвођач олова и цинка, и трећи у свету, Рударско металуршки – хемијски комбинат “Трепча“ из Косовске Митровице на удару је, као никада до сада, безакоња из Приштине.

Од 14. августа 2000 године, када је Кфор у акцији “Вулкан“ са 800 војника заузео главно седиште “Трепче“ у Звечану, под изговором да загађује околину, УНМИК је преузео управљање Комбинатом.

Од тада је у “Трепчи“ запослено око 1000 српских радника а до 1999. године овде је радило 5.000. У међувремену многи су отишли у пензију а сада је на платном списку 3000 радника који се временски смењују на радним местима.

У реалности, организационо и правно “Трепча“ је подељена по етничком принципу, на “Трепчу север“ којом управљају Срби и “Трепчу југ“ где управљају Албанци. Комбинат је дуго имао међународног директора који је надзирао обе “Трепче“.

“Трепчу север“ чине рудници “Црнац“ на Рогозни и “Бело Брдо“ на Копаонику а ту су и Металургија олова у Звечану са топионицом и рафинеријом олова као и флотација “Копаоник“ у Лепосавићу.

У “Трепчи југ“, којом управљају Албанци, налазе се рудници “Стари трг“, “Кишница“, “Ново Брдо“, “Ајвалија“ као и флотације руде у Првом Тунелу и Кишници. У јужном, албанском делу Косовске Митровице, налазе се “Трепчина“ Металургија цинка, Фабрика акумулатора, Фабрика фосфата. Орјентационо 65 до 70 одсто “Трепчиних“ капацитета налази се у јужном, албанском делу, подељеног града на Ибру.

Протестима српски радници “Трепче“ су од 5. октобра исказивали незадовољство да се не слажу и да неће прихватити насилну, фашистичку и једнострану одлуку Приштине која је уперена не само на отимање српског гиганта већ и на протеривање Срба са Косова и Метохије.

www.kmnovine.com/2016/10/t10.html

Прочитај без интернета:
4 гласa