Невоље Славка Тодоровића из Обилића – Албанци му срушили кућу, заузели двориште и посекли воћњак!

Радник Електропривреде у Обилићу Славко Тодоровић мукотрпно је радио и подигао две куће у Обилићу до 1999. године, на само триста метара од центра радничке вароши. На површини од 25 ари, Славко је саградио две куће површине 160 метара квадратних, са лепом бетонском и металном оградом у којој је био уређен воћњак.
Са супругом, две ћерке и сином живели су овде до 17. марта 2004. године када су протерани заједно са Србима из више од 1200 кућа и већине стамбених зграда.– Срби су тог 17. марта нападнути и све до једне од тих српских кућа и станова је опљачкано и заузето. Многе куће су биле запаљене. Тако је било и са мојим кућама. После неколико година моје куће су делимично обновљене али су одмах после тога непознати Албанци опљачкали све у кућама и демолирали их. Но, ја сам редовно долазио и обилазио куће.

Преостала Славкова кућа / Фото: Зоран Влашковић

Албанци који су дошли из околних села Обилића заградили су зидом дотадашње улазе у наша дворишта са улице. Улазе у моју кућу и брата ми Анђелка. Заузели су и више од половине наших дворишта док су већи део воћњака посекли.

Сада када обилазим кућу мора са друге стране дворишта, где никада није било ни пута ни прилаза па преко ограде долазим до куће – жали се Славко.

Фото: Зоран Влашковић

Преко ограде до куће / Фото: Зоран Влашковић
Прави шок Славко је доживео када је крајем овог фебруара посетио куће и имао је шта да види! Једна кућа му је била потпуно срушена и уништена тешком механизацијом! У полицији у Обилићу, када је пријавио случај, речено му је да је на неког Албанца пала плоча па је општинско комунално морало да интервенише рушењем и то тешком механизацијом!?
Славкова преголема туга / Фото: Зоран Влашковић
– То је апсолутна лаж, већ јасна порука мени да не желе да ме виде овде нити да се вратим. Срушили су кућу без разлога и што је само српска! Сада немам никакав прилаз према преосталој кући па морам преко ограде до ње! – каже Славко.Он је на преосталој кући даскама заковао прозоре као и врата док је инвентар из ње поодавно украден.

Прозор на „сачуваној“ кући Славка Тодоровића / Фото: Зоран Влашковић

Славко са сином живи у колетивном центру некадашњег хотела “Тројка“ у Звечану и из дана у дан губи све више наду да ће се вратитити у Обилић и своју кућу. У Обилићу је данас око 25 Срба који живе у Школском центру.

– Ниједна институција у Обилићу не жели да решава проблеме Срба нити ишта предузимају да се Србима врати отета имовина? Албанци у бесцење купују српску имовину и све чине да се не оствари повратак Срба у Обилић – констатује Славко.

Фото: Зоран Влашковић
Жалио се Славко и представницима међународних организација на Косову али узалуд, сви су окретали главу не желећи ни да саслушају човека који је изгубио сву имовину и још не може да се врати на њу!

Неприкосновено право приватне својине загарантовано свуда у свету само се на Косову не поштује и то када су само Срби у питању!?

www.kmnovine.com/2016/05/10.html

0 гласовa