• Армијама Доњецке и Луганске Републике да крену у офанзиву недостаје трострука или петострука бројна надмоћ. А Украјинци би – чак и при првим успесима – имали неприхватљиве губитке и морали би се зауставе
  • У случају општег украјинског напада, рат би се пренео у градове Донбаса, а претпостављам да у Кијеву схватају да ће отварање ватре по насељеним местима приморати војску Руске Федерације да се јавно или скривено умеша, да прекине геноцид
  • Кијевске власти су постављене да извршавају задатке САД. А Америци нова ескалација сукоба у Донбасу засад ништа не значи. И, док се та ситуација не промени, не треба очекивати заоштравање ситуације. Мада, то не значи да треба да заборавимо лекције из историје: главни фактор успеха Хрвата 1995. године је било то што су се српски добровољци били опустили…

Пише: Алексеј СЕЛИВАНОВ, Руски институт за стратешка истраживања

        ДА ЛИ ће Донбас опет планути ове зиме?

        У вези са тим постоје оправдане сумње.

        Док многи предвиђају скоро (буквално ових дана) заоштравање ратних дејстава у Донбасу, ризиковаћу да претпоставим да заоштравања у месецима који следе – неће бити.

        Оружане снаге Украјине дозвољавају себи да у време примирја, гађају само оне области које нису ни престајале да гађају – периферију Доњецка (из правца насеља Пески) и Горловке, плус – још понегде на мариупољском правцу, плус подручје железничке станице Луганскеа и Бахмутски пут у ЛНР.

        Насељене области, центар Доњецка, локалитет Алчевско-Првомајске агломерације и Луганск засад су за њих табу. Мада се сва та места налазе у домету украјинске артилерије и вишецевних ракетних бацача, посматрачи из ОЕБС се потпуно безбедно осећају у градским хотелима и кафићима.

        Према аналогији са јануаром-фебруаром прошле године, нови врхунац конфликта ипак је прогнозиран за ову зиму.

        Прошле године се освајање Дебаљцева одвијало управо у току зиме. Ипак, ситуација се тада разликовала од садашње.

        Истурени део Дебаљцева је представљао клин украјинских позиција, који је дубоко улазио у позиције добровољаца ДНР. У било ком рату такве истурене делове ликвидира једна страна, или, ако она не успе, друга страна развија истурене позиције и прелази у пуну офанзиву.

        Три месеца су добровољци на позицијама око Дебаљцева чекали украјинску офанзиву. На крају преговарачки процес је довео до наредног споразума и да не би остављали на свом фронту велики и опасни клин – добровољци, који до тада нису имали искуства у спровођењу великих и усаглашених операција (до тада раштркани одреди добровољаца ДНР и ЛНР) у Дебаљцеву су деловали као једна војска. Јер, морали су да по цену великих напрезања одсеку тај клин.

        Сада сличног истуреног дела на линији фронта напросто нема.

        Позиције украјинске војске су за време примирја веома добро учвршћене.

        Борбени дух добровољаца је још увек на веома високом нивоу, без обзира на многобројне реорганизације, са циљем њиховог максималног приближавања регуларној армији (лошу услугу моралном духу је учинило увођење редовне службе, због чега су низ идејних официра и бораца заменили каријеристи, људи који се прилагођавају околностима, а такође „плаћеници“ (локални становници, који су се придруживали добровољцима због плате).

        Упркос свему, бројност корпуса Народне милиције ЛНР и армије ДНР, чак и уз јак борбени дух, не дозвољава да се крене у праву офанзиву на позиције оружаних снага Украјине (недостаје трострука-петострука предност, која је неопходна за тај вид војних операција).

        Са друге стране се налазе оружане снаге Украјине. Морал је приметно слабији. На појединим деловима фронта украјински војници прелазе на страну добровољаца. При томе причају да „ако се нешто деси, да једни у друге не пуцају, а да су позиције нациста (националистичких батаљона) – тамо“.

        Претпоставимо да режим Порошенка може да изда наређење за офанзиву. У напад ће упутити јединице које су већ крвариле на тој земљи – аеромобилне бригаде и националисте. Уз подршку артиљерије и, вероватно, авијације, они би могли да униште истурене одбрамбене линије добровољаца.

        Нећу открити војну тајну, ако кажем да су оне слабије учвршћене од позиција оружаних снага Украјине. Ипак, офанзива је такав облик ратних дејстава који подразумева масовно кретање војске, укључујући и колоне, а и њихово снабдевање.

        Донбаски добровољци сада имају више оружја него пре годину – годину и по дана. Добровољци су обучени да њиме рукују.

        Офанзива Украјинаца ће зато довести до тога да ће их устаници „засути“ артиљеријском ватром и нанети им такве губитке, који ће се украјинској војсци учинити неприхватљивим за даље вођење ратних дејстава.

        Такође није тајна да је већина јединица Народне милиције двеју република, смештена у градовима. Против кијевског режима побунио се, углавном, градски део Донбаса са ширим градским подручјима. Да би одатле истерале јединице народних милиција ДНР и ЛНР потребно је буквално сравнати насељена места са земљом- од мањих до престоничких – Доњецка и Луганска.

        Живот се у градовима ЛНР и ДНР данас одвија скоро исто као и пре рата. Људи су се вратили својим кућама. У случају украјинске офанзиве, оружане снаге Донбаса мораће да издрже првих неколико дана, нарочито првих неколико сати.

        Претпостављам да украјински руководиоци схватају да ће отварање ватре по насељеним местима приморати војску Руске Федерације да се јавно или скривено умеша, да прекине геноцид. Због тога сличности са хрватском операцијом „Олуја“, којом прете украјински „јастребови“, овог пута неће бити.

        Они то, у принципу, схватају. Не сме се, наравно, одбацити чињеница да се данашња Украјина потпуно налази под спољном управом. Зато: ако газде нареде, оружане снаге Украјине ће, наравно, морати да крену у јуриш. Јер, украјинске власти су и постављене да извршавају задатке које им дају Сједињене Америчке Државе, а не обрнуто.

        Америци нова ескалација сукоба у Донбасу засад ништа не значи. И, док се та ситуација не промени, не треба очекивати заоштравање ситуације. Мада, то не значи да треба да заборавимо лекције из историје – главни фактор успеха Хрвата 1995. године је било то, што су се српски добровољци опустили…

        Превела Душанка Ђелекар

извор: fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/ako-ukrajinci-pokusaju-svoju-oluju-protiv-donbasa-rusija-ce-se-makar-skriveno-umesati

Прочитај без интернета:
6 гласовa