Обука украјинских војника од стране америчких специјалаца

КИЈЕВСКА КОНЦЕПЦИЈА ОДБРАНЕ И БЕЗБЕДНОСТИ ПРОГЛАСИЛА РУСИЈУ

ЗА АГРЕСОРА И ГЛАВНУ ОПАСНОСТ

  • „Концепт развоја сектора безбедности и одбране Украјине“: „У средњорочном периоду највеће претње остају, пре свега, агресивне акције Русије усмерене на исцрпљивање украјинске привреде и подривање друштвено-политичке стабилности с циљем уништења Украјине и заузимања њене територије“           
  • Заменик директора Таврическог информационо-аналитичког центра РИСИ Сергеј ЈЕРМАКОВ: Нови концепт одбране Украјина представља као своју главну стратегију – ратну стратегију. Зато је Кијеву Русија потребна у улози агресора
  • Водећи научни сарадник Института за проблеме међународне безбедности Алексеј ФЕНЕНКО: Нова украјинска стратегија непријатна је зато што прети понављањем сценарија руско-грузијског рата из 2008. године. Сједињене Државе тада такође нису давале Михаилу Сакашвилију потпуни савезнички статус, али су константно наговештавале да им је он пријатељ и да ће га Сједињене Државе подржати, плус Американци су наоружавали грузијску војску

Пише: Андреј ПОЛУЊИН

        ПРЕДСЕДНИК Украјине Петар Порошенко озваничио је 16. марта нову концепцију националне одбране.

        У том документу се говори о „опасности од агресивних акција Русије“ са крајњим циљем „уништавања Украјине и освајања њене територије“.

         „У средњорочном периоду највеће претње остају, пре свега, агресивне акције Русије усмерене на исцрпљивање украјинске привреде и подривање друштвено-политичке стабилности с циљем уништења Украјине и заузимања њене територије“, – наводи се у тексту „Концепт развоја сектора безбедности и одбране Украјине“.

        Документ, осим тога, оптужује Москву и за следеће:

        – примену на Југоистоку Украјине војне силе и „технологија хибридног ратовања“;
– „привремену окупацију територије Крима“;
– „извођење акција за дестабилизацију ситуацију у Балтичко-Црноморском-Каспијском региону“;
– „обавештајно-субверзивну и диверзантску активност“;
– „формирање и свестрану подршку марионетским квазидржавним формацијама на привремено окупираној територији дела Доњецке и Луганске области“;
– гомилање снага у близини украјинске границе;
– размештање тактичког нуклеарног оружја на Криму.

        Исти документ формулише и задатке, који стоје пред украјинским руководством.

        Посебно се говори о неопходности реформе сектора безбедности и сектора одбране, што подразумева примену принципа и стандарда усвојених у земљама-чланицама ЕУ и NATO, као и повећању сарадње са тим земљама.

        „То ће гарантовати адекватан и флексибилан одговор на читав низ претњи националној безбедности Украјине, рационално коришћење постојећих капацитета и ресурса државе“, – истиче се саопштењу прес-службе украјинског председника.

        Нови одбрамбени концепт Украјине изазвао је негативну реакцију у Москви. Како је изјавио члан Одбора Савета Федерације (горњег дома парламента) за послове ЗНД Василиј Лихачов, „таквом документу се не може гледати кроз прсте… Садашње украјинско руководство озбиљно удара на наше историјско памћење, на сећање о пријатељству и сарадњи народа Русије и Украјине и затвара очи пред евентуалним дијалогом“.

Василиј Лихачов

        Како ће нови концепт утицати на однос снага око Украјине и на њену будућност?

        – Нови концепт одбране Украјина представља као своју главну стратегију – ратну стратегију, указује заменик директора Таврическог информационо-аналитичког центра РИСИ Сергеј Јермаков. – Управо због тога је и потребна вештачка претња у виду прекомерне руске агресије.

        Вештачка и због тога, што чак и са становишта међународног права, присаједињење Крима није било резултат агресије. Истина је у томе да се у Украјини формирао врло озбиљан лоби, усмерен на рат са Русијом – не толико на стварни, колико ка пропагандни рат.

        Осим тога, нови концепт омогућава јастребовима из украјинског руководства, који су стајали иза крваве фазе Мајдана, да сачувају власт.

        Како ће се нови концепт реализовати у пракси?

        – Морате разумете: украјинске власти су издвојиле новац за војне расходе – укупно 5% БДП-а (3% за одбрану, 2% за националну безбедност). Укупна је, наравно, невелика, с обзиром на стање украјинске привреде. Зато је реализација ових планова – велико питање.

        Међутим, нови концепт омогућава Кијеву активно улагање у „одбрану“ и реализацију одређених пројеката. На пример, приликом разраде концепта већ су донети закони који налажу да до 2018-2020. године украјинска армија у потпуности пређе на стандарде NATO, плус да се цела производња оружја подведе под NATO-стандарде. Међутим, ово реструктурирање такође захтева доста новца – процењује се да ће Кијеву за то бити потребно 20 милијарди гривни само у првој фази.

        Логика Кијева се своди на ово: ако се Украјина активно креће ка NATO – онда може очекивати помоћ од алијансе. На пример, бесплатну испоруку NATO оружја.

        Наравно, украјинско руководство схвата да у средњорочном периоду чланство у NATO-у није изгледно. Али, и политика NATO је јасна: врата алијансе ће увек бити отворена за Украјину, што значи повећање сарадње, пре свега, формирањем мешовитих националних батаљона – пољско-литванско-украјинских.

        Посебну линију војне сарадње Кијев планира са Анкаром.

        Порошенко је недавно боравио у Турској и Турци су му обећали војну помоћ. Реч није само о испоруци турских униформи у вредности од безмало милион долара, већ и о учешћу Турске у развоју украјинског војно-индустријског комплекса.

        Наравно, таква сарадња ће ићи у правцу који одговара интересима Анкаре. Турски аналитичари не крију да је главни турски интерес – увид у одбрамбену индустрију Украјине, коју је наследила из времена СССР, посебно у авио и ракетну производњу.

        Није искључено да ће се доћи и до заједничких акција у Црном мору турске и украјинске флоте. Истина, скандал повезан са масовним дезертерством војника из украјинске морнарице, који је избио непосредно након посете Порошенка Турској, указује да брзо и обимно активирање војне сарадње у том правцу не треба очекивати.

Ердоган и Порошенко

        Какве су реалне перспективе украјинске армије?

        – Не мислим да ћемо у дугорочном периоду – наглашава Јермаков – видети раст украјинских оружаних снага. Међутим, морамо искрено признати: у последње две године украјинска војска је направила позитиван искорак у том правцу.

        Ипак Украјина располаже официрима који су обучавани још по совјетским методама и у совјетско време. А актуелна мобилизација земље доприноси и расту њеног војног потенцијала. Истина, не тако брзом расту и не толико значајном, како би то Украјина желела и како она то покушава да представи.

        Шта нови концепт мења у руско-украјинским односима?

        – Политика, коју тренутно Кијев води у војној сфери, запала је у ћорсокак. У ствари, Украјина проглашава непријатељем моћног суседа који је толико супериоран у војној снази да чак и ако Кијев буде трошио на одбрану цео свој БДП, он неће достићи паритет са Руском Федерацијом.

        У ствари, Украјина сада балансира на провокационој компоненти, јер то одговара и САД и ЕУ. С друге стране, земља једноставно клизи ка ономе што западни експерти и политиколози називају неуспелом државом. Позитивне изгледе у односима са Русијом у таквој ситуацији не треба очекивати.

        Ту је и унутрашњи дестабилизујући фактор – територијални добровољачки батаљони, формирани у периоду почетка тзв. антитерористичке операције (АТО) у Донбасу.

        Велико је питање да ли ће Кијев бити у стању да у потпуности интегрише ове формације у систем Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова, да би њима могао да управља, или ће они у потпуности уништити донете одлука у украјинском војном ресору.

        Све у свему, Порошенко и његова екипа су таоци унутрашње нестабилне ситуације и налазе се под јаким утицајем ратоборних партија. Некада су и сами ишли путем тих партије, и сада је практично немогуће одустати од свега тога. У таквој ситуацији, Порошенко се плаши усвајања било ког другог концепта одбране, осим отворено антируског, јер то може завршити његовом сменом са места шефа украјинске државе.

        – Украјину неће примити у NATO, али Сједињене Државе јој могу дати статус кључног партнера изван Северноатлантске алијансе – сматра водећи научни сарадник Института за проблеме међународне безбедности Алексеј Фененко. – Управо у том правцу Кијев промовише нови концепт одбране.

        Посебан статус даће Украјини додатне могућности. Он ће јој омогућити повољне услове за куповину америчке војне технике, позивање америчких инструктора, коначно, посебан статус подразумева право на примање америчке финансијске помоћи за војне потребе.

        За Русију је оваква украјинска стратегија непријатна зато што прети понављањем сценарија руско-грузијског рата из 2008. године. Сједињене Државе тада такође нису давале Михаилу Сакашвилију потпуни савезнички статус, али су константно наговештавале да им је он пријатељ и да ће га Сједињене Државе подржати, плус Американци су наоружавали грузијску војску.

        Таква линија је, природно, јачала Сакашвилијеве наде за војно решење проблема Јужне Осетије. Временом, верујем да се иста ствар може догодити у Украјини – подвлачи Фененко.

        Постоји још један детаљ. Сада ће, претпостављам, Украјина интензивирати војну сарадњу не само са NATO-ом, већ и са појединим земљама-чланицама алијансе. На пример, пред нашим очима се формира савез Кијева и Анкаре, који не крије свој антируски карактер. Осим тога, није искључено да ће Украјина покушати да изгради посебан однос у војној сфери и са Немачком…

        Превео: Срђан Ђорђевић

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/amerikanci-i-nato-spremaju-ukrajinu-za-rat-sa-rusijom

Прочитај без интернета:
5 гласовa