Кроз ноћ, са сриједе на четвртак, лидери тзв. Нормандијске четворке, Меркел, Путин, Холланде и Порошенко, преговарали су преко 15 сати те у јутро идућег дана свијету представили нови споразум који је свим познаватељима ситуације у Украјини одмах дјеловао недоречено. Био је то споразум састављен с циљем да не би изгледало како се ове стране једноставно не могу договорити у тренутку када је ситуација и више него озбиљна.

Прави договор звучао би врло другачије, у таквом договору био би дефиниран статус источних украјинских регија Доњецк и Луганск. Но, то није дефинирано већ је главна точка споразума из четвртка ујутро прекид ватре који би требао данас, на Валентиново, ступити на снагу точно у поноћ.

Проблем је у томе што тај прекид ватре уопће не звучи као рјешење сукоба, већ као и претходни прекиди ватре, само предах који завршава с још већом ескалацијом, широм фронтом и бројнијим страдавањима цивила.

Неки тврде како је Кијев требао пристати на федерализацију земље, што је засигурно био и захтјев Русије, но Порошенко се и даље чврсто опире таквом сценарију. Мада је тешко видјети како овај сукоб може завршити без федерализације, разумљиво је зашто Порошенко не пристаје на федерализацију – то је корак на путу према дезинтеграцији Украјине као државе.

У Кијеву знају да би федерализација била само куповање времена и да би се Донбас након тога пуно лакше могао одцијепити, на крају крајева слично се десило и с Кримом, зар не? Да Крим није имао високи ступањ аутономије (укључујући и властити парламент), тешко да би се ствари прошле године одвијале онако како јесу, односно да би дошло до тога да Крим на референдуму бира припојење Русији.

Да, точно је да су становници Крима гласали о одцјепљењу у тренутку док су контролу над полуотоком преузеле руске снаге које су тада још наступале „инкогнито“. Ипак, референдум какав био да био, показао је да велика већина становника Крима не жели бити под Кијевом. Требају ли становници појединих регија унутар држава имати овакво право, то је ствар знатно шире дебате, но у контексту ове ситуације није нити битна. Оно што је битно је да Кијев сматра да би федерализацијом прије или касније изгубили Донбас, а Донбас није било каква регија – то је украјинска економска локомотива, велика већина украјинских природних ресурса налази се управо у индустријализираном Донбасу.

Зашто Русија жели украјинску федерализацију? Друго важно питање је зашто Русија, очито, не жели припојити Донбас као што су учинили с Кримом? Кренимо редом – Русија жели федерализацију због једног важног разлога, желе имати свој политички утјецај унутар саме Украјине, да би тим истим утјецајем по могућности бесконачно спријечили украјински улазак у НАТО пакт. Другим ријечима, Москви треба Донбас унутар Украјине, да га имају као властиту политичку пету колону која би радила за њихове интересе, која би било каквој идеји придружења Украјине НАТО пакту увијек рекла „њет“.

Тај став Москве није се баш допао бројним побуњеницима на истоку Украјине који су очекивали да ће у ово вријеме већ бити на руском територију, но то је било наивно очекивати. Наиме, Русија може – нарочито с временом – аргументирати како је прелазак Крима у састав њихове федерације био донекле повијесно оправдан. Затим могу играти на карту преседана, односно на карту Косова које се одцијепило од Србије уз директну помоћ Запада.

Дакако, ако глобални поредак почнемо темељити на „ако можете ви, можемо и ми“, брзо ћемо завршити у каосу. То заправо знају и у Москви те зато неће посезати за Донбасом, територијално не. Окупацију или анексију Донбаса Москва не би могла „објаснити“ и зато ће настојати избјећи тај сценариј. Но, ако се рат заоштри, ако од прекида ватре не буде ништа, увијек постоји могућност уласка руске војске – пуног уласка – у источну Украјину.

Постоји ли уопће адекватно компромисно рјешење за све стране? Оно не би требало бити тако тешко. Донбас би требао добити већу аутономију, али би исто тако морао некаквим чврстим споразумом потврдити да се ова регија неће одцијепити од Украјине, односно требала би се потврдити украјинска територијална цјеловитост. Кијев не би смио страховати да ће од државе каква је изгледала прије пола године остати само половица, и то она сиромашнија половица.

Но, с друге стране Кијев би морао дати гаранцију да неће улазити у НАТО савез. Зашто? Зато јер морају имати разумјевања за то што НАТО значи за Русију. НАТО и Русија су глобални војни ривали и за опће здравље планете је боље да нису преблизу. Да ли би било добро да Русија, рецимо, гради своје базе и поставља своје ракетне суставе у Мексико или Канаду? Нипошто, па нешто тако се и десило када су Совјети довукли нуклеарне ракете на Кубу, па је то умало завршило нуклеарним холокаустом.

Украјинско одбацивање неутралности био је изнимно лош потез. Тиме су Москви дали до знања да желе бити НАТО чланица, а Москва им је узвратила да се то једноставно неће десити. САД не би допустио руско оружје, најснажније оружје, на својим границама. Кина то не би допустила, па тако неће нити Русија. Чак и под цијену великог рата, Русија то неће допустити, тако да су приче о томе како „Украјина на то има право“ једноставно провокативне и непотребне.

Украјина може ући у ЕУ трговинску зону, може постати и ЕУ чланица (мада је ЕУ неће примити), али у НАТО једноставно не би смјела ући, бар не у тренутку док НАТО дјелује на начин да гомила своју присутност око Русије и гради ракетне штитове који би заправо Русији одузели статус глобалне војне силе, јер им је циљ онеспособити руски нуклеарни потенцијал.

Могли бисмо ову тему развлачити у недоглед, постављати питања попут зашто поједине земље уопће имају нуклеарно наоружање? Но, није тренутак, сада ствари треба узети онаквима какве јесу и прихватити да је стварност комплексна, да не кажемо „зезнута“.

Рјешење за Украјину мора постојати, но ово што је сада на столу није рјешење. У овом тренутку жестоке борбе на истоку Украјине и даље трају. Чека се поноћ, многи су скептични. Хоће ли се итко сјетити уопће да би у поноћ рат требао „завршити“? Не изгледа баш.

www.advance.hr/vijesti/analiza-sukobi-ne-jenjavaju-na-istoku-ukrajine-hoce-li-se-sporazum-iz-minska-raspasti-prije-nego-je-stupio-na-snagu/

0 гласовa