Како смо већ прогнозирали у претходном тексту, преговори из Минска изводе Порошенка на мала врата, у Кијеву сазрева преврат а Русија и ЕУ праве се невешти, да не знају о чему се ради, а само се САД све дубље и дубље заглибљују у житко украјинско блато и, љуто подижући обрве, не желе ствари правилно да схвате и све више губе образ.

Није прошао ни цео дан од кад је потписан Мински споразум бр. 2, а Кијев се одрекао истовремено од две битне тачке тог споразума: „У петак, 13. фебруара на заседању Врховне Раде (украјинске скупштине – прим.прев.) министар спољних послова Украјине Павел Климкин одмах је пао под унакрсну ватру галамџија на челу с Љашком. Под њиховим притиском Климкин је изјавио да се амнестија неће односити на „вође сепаратиста, који су криви за дела против човечности“. А осим тога Павел Климкин је изјавио и да Украјина није преузела обавезу да у устав државе унесе измене.

Овако оштро дистанцирање од самита у Минску, дословце само дан после његовог завршетка, сведочи само о једноме: или се Климкин опио заједно с Порошенком и не схвата под какав је документ његов шеф ставио потипс, или Кијев даје знаке да не намерава да спроведе споразуме из Минска. У завршним документима је, међутим, свака тачка повезана с осталима – контрола граница од стране Украјине не може бити успостављена уколико не буде спроведена амнестија, не буде донет закон о посебном статусу Донбаса и не буде спроведена реформа устава. По свему судећи Порошенко започиње прљаву игру и припрема одступницу да не би извршио обавезе које је преузео (antifashist.com/item/mochite-lugansk-zachem-poroshenko-vyhodil-zvonit-v-genshtab.html#ixzz3RqigN89Q).

Исто тако није прошао ни дан од Минска-2 како су и САД изјавиле да потписане споразуме сматрају мртвима и остављају себи право да против Русије држе самосталне санкције, и без ЕУ и Британије, а такође и да испоручују оружје. Ово међутим ни за кога није била новост. Напротив – после Минска-2 биће чак и веома добро, подвлачим: веома добро, ако САД буду и даље, и то самостално, саме себи поткопавале имиџ државе – миротворца. А то нарочито ако у Кијеву буде изведен још један државни преврат и власт преузму отворени нацисти. Испорука оружја законитој власти једна је ствар – али испорука оружја терористима – то је нешто сасвим друго.

То би био веома добар развој догађаја. А нарочито ако уговор о испорукама оружја буде потписан с Порошенком а оружје буде испоручено у руке „Десног сектора“. То ће Обами обезбедити импичмент, после чега ће на дуже време бити затворен пут ка власти било каквих више афроамериканаца, латиноамериканаца и сличних. Зато не треба Американцима да сметамо да сами себи ископају дубоку јаму. Боље да стојимо по страни и да за ове момке још и навијамо.

У исто време Русија и ЕУ држе се логике по начелу: „ако си већ нешто почео, онда то смело и доврши“. Заједно с Европом гордо ћутимо, као да нас се ово што се догађа ни не тиче. Али и поред тога пратимо шта се дешава. Лавровљев „тролинг“ током разговора у Минску био је упућен само на једну адресу – нашим „партнерима“ у Вашингтону. На њихову су адресу биле упућене речи: „све иде још боље него супер“. Јежићи по Вашингтону су беснели али су наставили и даље да жваћу кактус. Ово подбадање бива и још веће тиме што руска страна изражава велико задовољство духом и текстом потписаних споразума. На тај начин политичким каубојима не преостаје ништа друго осим да почну да шаљу оружје. А кад смо већ код тога – добити америчке тенкове да служе као мете за разрађивање најновијих руских противтенковских оружја и неће бити тако лоше.

На тој позадини ситуација у Кијеву наставља да прераста у „пролећне пупољке“ следећег државног преврата. Како пише Јуриј из Сумија, „… а у то време у Кијеву се све стране спремају на борбу (поводом годишњице преврата). За Порошенка је изузетно важно да до тог момента не изгуби Дебаљцево, чиме би ситуацију у престоници одржао под својој контролом. Сазнао сам да се припадници специјалних снага из Сумија спремају за прекоманду почетком следеће недеље … у Кијев“ (yurasumy.livejournal.com/397576.html) . Познати блогер da.dzi додаје још два илустративна детаља о расположењу у Кијеву: „… сазнао сам да ће у Кијеву 22. фебруара бити покушан државни преврат. Све групе типа Антирата од Шилове саме се од себе укидају. Власт ће узети нацисти с Коломојком. Подаци су од нашег добро информисаног човека. Остаје да нацистима пожелимо успех. Малопре су ми телффоном јавили из Кијева: „Порошенкова жена управо је с децом одлетела из Кијева.“ (da-dzi.livejournal.com/333358.html).

Ситуација око дебаљцевског обруча и даље се погоршава и Порошенку је све теже да се прави да никаквог обруча нема. Данас је руководилац МИП Украјине Климкин признао да представници званичног Кијева нису успели да се пробију у Дебаљцево – односно обруч постоји. Захарченко је, са своје стране, нагласио позиције Новорусије: „унутрашњи рејони ДНР нису предмет преговора, наоружани преступници по њима биће ликвидирани.“

Што се тиче главног резултата Минска-2, тј. прекида грађанског рата, ту ни о каквом прекиду нема ни речи: „Судећи по јутрошњим изјава са украјинске стране, осим оног што је Порошенко ноћас изјавио, нема никаквих других изјава у вези Дебаљцева. Јучерашњи губици унутар обруча и на прилазима ка њему огромни су (по свему судећи највећи за сво време борби) и достижу стотине људи. Тачан број, судећи по медијима, за сада није могуће дати. Под Широкином и даље се воде борбе (веома жестоке). Војне снаге Новорусије су заелак јутрос имале под контролом а пре тога су за њега биле вођене тешке борбе.

По извештају из „Азова“ код њих је само рањених било 50 људи. Да је погинуло само

3 одбијам да поверујем. Познајући ситуацију у овом рату, може претпоставити да се ради о 15-20 људи. На преосталом делу територије борбе су или прекинуте или се практично обустављају (има само појединих чарки). То је све. Обе стране труде се да створе привид МИРА, кога уствари више ни НЕМА. Међутим, једнима је неопходно да створе утисак – и они при крају лоше одигране партије вуку добар потез, а другима је потребно да својим насељима омогуће да мало предахну (будући да у овом моменту украјинска артиљерије не ризикује да гађа мирна насеља) као и да изврше прегруписавање (своје артиљерије која се налази под Дебаљцовом).“ (yurasumy.livejournal.com/398793.html).

Другим речима, Порошенку остаје само још највише недељу дана да предузме нешто чим би могао да спасе земљу од новог државног преврата. Ако се ситуација под Дебаљцевом не смири (а судећи по свему она се смирити неће) велика је вероватноћа да ће 22.-23. фебруара у Кијеву доћи до одређених догађаја. У најмању руку доћи ће до коначне поделе кланова у оквиру хунте на међусобно непријатељске целине, а ако конфликт буде мање или више и ескалирао, може у најмању руку доћи и до свргавања Порошенка под паролама издаје идеала Мајдана, повреда устава и сличним. У вези са тиме учестаност Порошенкових путовања у иостранство током последњих месец дана добија само један смисао – он тиме покушава да за случај државног преврата добије подршку европских лидера.

Да је све било добро, како је било прошле године, било би довољно и само једно путовање – у Вашингтон, а осталима би само климнуо главом. Међутим, Порошенко више у Вашингтону нема шта да тражи. Њиме су тамо очигледно незадовољни. Стога се, да би у оквиру новог европског тренда утврдио своју легитимност, он толико и труди по престоницама Европе. Зато је можда и веома могуће да своју жену и децу није случајно из Кијева послао у изгнанство.

У контексту свега тога може да доће и до једне једна веома интересантне ситуације – да у Украјини стварна власт буде у рукама нациста, а један легитимни претседник да се нађе у Европи а други у Русији.

Да је Порошенко веома свестан тога колико је његов положају у Кијеву климав, без оружаних снага, које би имао под својом непосредном командом, говори и откривање даљих појединости преговора у Минску, а тачније о томе „како је у Минску Порошенко водио игру с лидерима „Нормандијске четворке“. Постало је јасно зашто су ти преговори трајали 16 сати. Прву варијанту документа, која је с њим већ била усаглашена, Порошенко је, дошавши у Минск, одмах одбацио. Почело се с писањем нове. Троје одраслих људи почели су од нуле да се с другим одраслим човеком договарају о нечему за шта се није знало шта он уопште хоће. Фактички су морали из почетка да ураде сав пешачки посао, који су за њих већ урадили дипломати, укључујући и Порошенкове помоћнике. Страх да ће било какву саглассност с руководством ЛНР и ДНР у Кијеву примити као пораз, као и да ће га Америкакци окривити да је исувише мекан и тактичан, толико је утицао на психу тешко се опијајућег претседника, да је током ноћи неколико пута покушавао да повиси степен агресивности своје армије.

Схватајући да ће 15. фебруара морати да обустави ватру, Порошенко је покушавао да што више потисне војску република Новорусије. Ситуација постаје монструозна: претседник Украјине током преговора посвећених тражењу мирног решења сукоба, излази из просторије за преговоре да би хистерично од свог генералштаба телефоном захтевао да до завршетка преговора буде пробијен Дебаљцевски обруч. Осећајући да је матиран, викао је да је већ лидерима „четворке“ рекао да не постоји никакав обруч. А пре тога се толико трудио и чинио све могуће да лидерима ЕУ Дебаљцево представи као интригу лукавог Путина. Када му је начелник генералштаба снисходљиво објаснио да су на Дебаљцево бачене све снаге али да и поред тога не може да се оствари пробој украјинске војске из обруча, Порошенко је почео да треска ногама и да урла у слушалицу: „Засипајте Луганск! У противнапад код Мариупоља! Бомбардујте! Распалите свом артиљеријом и свиме што имате при руци, одвуците пажњу устаника од Дебаљцева!“ (da-dzi.livejournal.com/332436.html).

Ову информацију потврђују и други извори: „објашњење Порошенкове психозе током сусрета у Минску је једноставно: ради се о страху да не добије смртоносни ударац од другова- супарника: Турчинова, Јацељјука и других проклетих другова, спремних да искористе сваку слабост претседника. Они су чак у највећем јеку преговора пре парламент изнели пројекат закона о импичменту“ (antifashist.com/item/mochite-lugansk-zachem-poroshenko-vyhodil-zvonit-v-genshtab.html#ixzz3RqheRcAs), што је било и својеврсно последње упозорење – мрвачка глава које су послали Америкакци.

Из свега тога произилази да Порошенково време истиче муњевитом брзином. Међутим ни одстрањење Порошенка од власти путем преврата није излаз. То добро схватају и Коломојски и Јацењјук заједно с Турчиновом. Због тога им преостају само две варијанте – или Порошенка физички одстранити и за његову смрт окривити Москву, или спровести поступак импичмента, који, међутим, у украјинском законодавству и није нешто подробно разрађен. Како времена нема, друга варијанта, узимајући у обзир чињеницу да је Порошенков део „коалиције“ заједно с представницима региона способан да блокира сваки покушај да се импичмент изгласа у парламенту, отпада, а прва и тужна варијанта постаје веома вероватна. У том случају Порошенку преостају само две могућности за бекство – или у Европу (Варшаву, Берлин, Брисел), или у Ростов, код Јануковића. Преостаје само још једно питање – дали ће Порошенко успети да добије карту за тај авион?.

ИА. Регнум / Превод: Коста Митић

www.vaseljenska.com/vesti/da-li-porosenka-ceka-sudbina-gadafija-ili-ce-da-pobegne-u-rostov/

4 гласa