ДОЊЕЦК – Српски снајпериста Дејан Берић, добровољац армије ДНР-а, објавио је ових дана књигу „Кад мртви проговоре“ која говори о ратним дешавањима на Балкану. У интервјуу за Правду Берић говори о својој књизи, својим ратним искуствима и најављује и књигу о рату у Донбасу. 

Шта вас је мотивисало да напишете књигу?

Мотив за књигу се појавио пре три године. Кад су наше власти у Србији почеле да прекрајају историју и када су почели непријатеље Србије и српског народа да представљају као пријатеље. А највише ме је мотивисао лош однос власти према ратним ветеранима. Требало је нешто оставити писмено младим генерацијама.

Да ли је она настајала током борби у Донбасу или сте искористили примирје за писање?

Није настајала током борби у Донбасу.

Која је њена тематика?

То  је роман који је описује петнаестак дана рата на Косову ,првих који су били најтежи, мада се кроз сећања главног јунака враћа и у рат у бившој Југославији.Она говори о историји коју нам скривају, о страдањима Срба кроз векове, начину на који као ратницки народ губимо целе породице јер ценимо оно највредније – веру и државу.

Да ли је реч о истинитим догађајима?

Не бих да причам о томе да ли је истинито или није. То је роман , неки ће се препознати у њему , неке ствари ће деловати веома познато, знате како кажу за роман, он је крик душе аутора. Нека свако суди по своме.

Пошто се књига односи на ратове на Балкану, какав је био ваш пут и учешће у њима?

Ратови на блакану или рат у Југославији је закачио многе младе па и мене. После средње школе у Инђији уписао сам Вишу политехничку школу на Новом Београду. Кад су сви моји другови отишли у армију и ја сам напустио школу и пријавио се. И сада тврдим да рат није за младе. Са осамнаест година не знаш ништа , и многи су се наљутили кад сам их вратио из Новорусије.

Регрутован сам као возач транспортера и отишао у Вршац, међутим нисам баш био добар војник прва четири дана, па су ме за казну пребацили у касарну 5000 у Панчеву, коју иначе нисам никад ни видео јер сам цео војни рок провео на терену, сем задња два месеца кад су нас ко зна због чега пребацили у Зрењанин.

Југословенска армија није учествовала у рату тако да не могу да кажем да сам био тамо. Међутим још нисам ни дошао из војске, а чекао ме је позив за војну вежбу, код нас по закону можеш бити три месеца на вежби али ако не запишу у војну књижицу онда можеш и много више, тако да се десило да сам био много много времена на „војним вежбама“.

Да ли можемо очекивати и књигу на тему рата у Донбасу?

Kњига о мом путу за Донбас и дешавањима овде је већ у раду и биће нешто јединствено. Још није време причати о детаљима али биће веома веома занимљива.

Да ли је било тешко да објавите књигу у Србији имајући у виду да вам по повратку следи кривични поступак због учешћа у рату у Новорусији?

Из неког разлога неколико људи је отказало да објави књигу. Били су задовољни текстом, међутим због тога што нисам добродошао у Србију нису хтели себи да праве проблеме и у потпуности их разумем. Кад сам већ мислио да одустанем, преко заједничких пријатеља упутили су ме на госпођу Весну Пешић којој сам послао текст и пристала је да објави.

Како се ваша књига може купири у Србији?

За сада се књига може купити у Београду у књижари „Пешић и синови“ или на телефон 063 264 824. Први примерци су већ стигли до читалаца и реакције су за сад одличне.

www.pravda.rs/2015/09/15/intervju-dejan-beric-jna-nije-ucestvovala-u-ratu-ali-sam-ja-mnogo-vremena-proveo-na-vojnim-vezbama/

Прочитај без интернета:
3 гласa