Дејан Берић 23.6.2015.

Нови извештај сам најавио за два дана и ево га – веома је позитиван за нас.

Јуче је на конференцији за новинаре у Доњецку наступио генерал украјинске армије, уствари бивши генерал украјинске армије, који је са још седам својих људи прешао на нашу страну. Најавио је долазак још неколико официра високог ранга који не желе да учествују у злочинима украјинске армије над цивилним становништвом.
Наравно да је извукао и своју фамилију. И то није било какав генерал, него је био заменик министра одбране.

Овај детаљ ће потпуно да уништи шести талас мобилизације у Украјини и да покаже свету, оном који упорно потура да су овде сепаратисти, терористи и слично – да је овде само народ који се бори за своју слободу и за слободу целог човечанства, јер ако се изгуби рат на Донбасу последице су огромне, чисто за оне који још увек верују у то да је ово само рат против народа Донбаса.

Живи се овде тренутно као да си ноћу на плус сто у каквом паклу, а дању дођеш у какв мали рај, који се тек ствара.
Ноћи су жестоке, прексиноћ је само у једном пределу Доњецка пало, како су пребројали месни житељи, 120 пројектила.

Артиљерија ради са свих страна по целој граници, по свим реонима. Како је изјавио господин генерал, украјинска армија избегава да учествује у злоцинима али зато нацистичке јединице Азов, Ајдар, Прави Сектор… се отимају ко ће веће зло нанети цивилном сектору, да би добили још више новца од од западних налогодаваца и домаћих олигарха који желе Донбас без народа, само руднике и земљу.

Да не давим са појединачним градовима и селима, углавном је све исто сваки дан што се тиче борби, с тим што се и даље, поред артиљеријских, воде и снајперске борбе у којима за сада нама иде много боље. С тим што у селима која држимо пола пола, типа Широкино и Маринка и даље се воде пешадијске битке, али нису то битке да неко преузме примат над другом половином места, већ више рововске борбе.

Кад се човек врати у град, онда дође у мали рај који се овде ствара, јуче је био дан испуњен културом и сећањима којих се народ овде не одриче.

После тога направили су мали перформанс на реци, где су се потрудили да обележе годишњицу напада Немачке на Русију. Стотине малих папирних чамаца са свећама пуштено је у реку. Они симболизују људе који су дали своје животе за слободу свог и много других народа у борби против нациста.

А затим – шлаг на торту…  Они који ме добро знају, знају да обожавам класику.
У пола девет је почео концерт на отвореном. Поред Донбас арене и споменика војнику одрзан је концерт Валентине Лисице, пијанисткиње светске класе, уз пратњу Доњецког симфонијског оркестра.

10372508_649704908464030_6788735470475029870_n

Иначе, то је жена која је одрасла у Канади али кад је дала подршку народу Новорусије, покушали су да јој униште живот, међутим има чврст став и веру у овај народ овде и поред свих проблема које је трпела, није одустајала од подршке свом народу, и синоћ је у знак подршке одржала предиван концерт.

Е после концерта враћамо се у реалност… Тешком муком сам кренуо на страшно место које је много горе од од прве борбене линије, уствари кад је дан, оно је екстра, али ноћу се претвара у мали ужас. Међутим нисмо кукавице да се тако лако предајемо, јуначког срца сам отишао у нашу собу и препустио моје бубне опне борби са три хркача у соби 🙂 разних тоналитета – то му дође као да у соби имате „Џон Дир“, „Раковицу“ ону повећу… и Лука се труди али је још увек у стадијуму фергусона.

Хрчу момци за све паре, али су моји и ја их волим 🙂 Лепо је спавати у кревету.

facebookreporter.org/2015/06/23/%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B0%D0%BD-%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%9B-%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98-%D0%B8%D0%B7-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%BE/

6 гласовa