Kolaz Deki o hapsenju Pocuce

Разговор водила: Наталија Пичурина
СРБски ФБРепортер, 20.3.2015.

****

Наталија: Добар дан Дејане. Радујем се нашем новом сусрету. Мада, одмах ћу вам то рећи, данас са моје стране неће бити „благих“ питања јер је повод за наш интервју веома необичан.

Јуче, после саопштења о инциденту са Радомиром Почучом, руски пријатељи су ме буквално „засипали“ питањима. То није празно интересовање – Русима, чак ни онима који пажљиво прате збивања у Новорусији, много тога није јасно.

Pocuca PretragaПокушавајући да се снађем у ономе што се десило, уписала сам у претраживачу интернета речи: „Радомир (Бата) Почуча“. И Јандекс и Гугл су дали невероватан број резултата – интервјуи, фотографије, чланци на руском и српском, чак и на украјинском језику.

Скоро у сваком од њих могле су се видети речи пуне поноса и патетике о „Српском хусарском пуку“ и о Батиним ратним успесима. Да не знам неке чињенице, које ћу Вам рећи касније, стекла бих утисак да је пред нама херој Новорусије.

Ви познајете Радомира и налазите се овде у Доњецку. Молим Вас, одговорите нашим читаоцима на два питања: – Шта се то десило? И шта је узрок хапшења Почуче?

Деки: Поздрав Наталија. Драго ми је да се чујемо опет, иако повод није нимало леп, посебно за нас Србе. Кад нема шта да се лаже, онда нема тешких питања, међутим можда тренутно нећу бити у могућности да одговорим на сва Ваша питања.

Да, ако погледате интернет, онда ћете стварно видети много о херојским делима Почуче. Али покушајте да нађете једног његовог саборца који ће смети да каже: „Да, кунем се пред Богом то је истина“. Шансе за то су Вам равне нули, јер Почуча није учествовао ни у једној борби. Само су једном приликом кренули за Пески, мало залутали, били под артиљеријском ватром и то је све. Углавном, битке је водио за рачунаром.

Ако само за Почучу питате, разлог његовог хапшења је – пробаћу да преведем што су ми колеге Руси рекли – посебан психолошки рат или диверзионо деловање, уништавање морала људи и разбијање група где је био. Како сам наводи, он је маг за медијске манипулације, што значи да није случајно такав човек изабран за такав задатак. Ако се погледају дешавања од раније, закључак је сасвим јасан.

Прво – како је човек против кога се води поступак у суду, могао да напусти државу? Хајде да узмемо да је нашао начин.

Друга ствар – појавио се у Српско-француској бригади која је до његовог доласка функционисала и за непуних месец дана та добровољачка група се потпуно распала.

6360_pocuca-2_iffЗатим – оснивање Српског хусарског пука. Занимљива ствар је да је мени нудио да будем командир тог пука као, како је сам рекао, човеку који овде ужива поверење, доказаном борцу и још много слаткоречивог, али нисам насео из више разлога, а основни је тај да је моје мишљење да формирање таквих бригада тражи веома много војног и организаторског знања, координацију са другим бригадама итд. Углавном, захвалио се.

Иначе, ту се не ради ни о каквој бригади, већ је једини борац био Почуча и касније се прикључило још четворо Срба, међу њима и бивши официр ЈНА који је стара гарда, частан и поштен човек који је веровао да долази у јединицу где ће му дозволити да поштено ради оно за шта је дошао. Међутим, ни он, ни та прва група добровољаца, нису схватили да та бригада није основана са тим циљем, већ је циљ био сасвим други. Нажалост ни ја то нисам одмах схватио и користим прилику да се извиним људима које сам упућивао да се јаве тамо и буду у саставу тог назови пука.

Прве сумње су настале кад су се људи јавили да су им тражили копије пасоша да би извршили безбедносну проверу. Просто питање – како може да се изврши безбедносна провера без помоћи српских власти??? Никако. Одмах сам на својој фб страници објавио да своје податке не дају никоме. Међутим људи су веровали причи Почуче и Геровца и сада имају проблеме. Полиција им упада у станове, одузима пасоше и ловачко наоружање. Жале се мени, али ја ту ништа не могу да помогнем.

Углавном, нова група од шест младих момака која је дошла, добила је у Москви задатак од Геровца да убије капетана и мене. Кад су људи дошли овде, увидели су да су били силно изварани, међутим Влада није одустајао од свог задатка. Да не буде забуне, ја ово не причам напамет, то су сами момци испричали. Значи, требало је да буде успешан покушај растурања још једне групе, јер ко би их задржао после убиства. Само будала је могла да верује Геровцу који је позивао кад обаве задатак да се јаве одређеним људима и јединицама које ће им обезбедити да буду примљени као хероји. Али ту су се преварили, јер нису успели у свом науму. Наиме момци који су остали, сад ће добити реалне услове и биће у саставу армије ДНР.

Иначе, кад је хапшење извршено били су без оружја јер нису припадали ни једној јединици пошто су, по казивању њиховог бившег команданта, буквално избачени, а по њиховом – напустили. Међутим нађено је много минско експлозивних средстава, што је одузето, као и сва средства везе и комплетна опрема. И прошли су много добро јер су тренутно овде као туристи, а код себе имају нешто такво. А Почуча и Станић су ухапшени.

Наталија: Дејане, пре неког времена добила сам поруку од једног Србина ополченца из Новорусије. То што ми је писао непознати човек, није ништа необично јер је Русија за Србе «своја земља» и многи ми се јављају и са питањима и тражећи савет. Али ово писмо није било обично – у њему се осећала бол, недоумица и предосећај велике несреће. Борац је писао да је он «дубоко разочаран службом у хусарском пуку». И да је с великим напором дошао у Новорусију како би «испунио свој Свети дуг према Русији». У ствари, мој саговорник се суочио са преваром и потпуним одсуством дисциплине. И то до те мере, да су борци пука, без наређења команде напустили поверени им контролни пункт. Јер рат није компјутерска игрица, овде важе друга правила. Како је могућа таква, благо говорећи, «неодговорност» оснивача српског хусарског пука?

Деки: Као што сам рекао, самовољно су напустили јединицу где су били и положај који су држали, за шта се у рату стреља. Капетан је мудро одиграо, рекао је да напуштају у подне и да ће контролни пункт који су држали бити празан од тог времена. То је релативно мудро, јер ово није дечија игра, нема самовољних потеза, већ за тако нешто требају посебна одобрења. Ту је била фрка цео дан али је некако изглађено да их пусте без неких већих проблема. Ко је био у рату, зна шта значи напустити положај.

Тренутно у реону Дебаљцева нема борби али свеједно то је ратна зона. Замислите кад би сви рекли – ми данас нећемо овде, нама се не свиђа, ми хоћемо нешто друго. По речима самих учесника тог немилог догађаја, ту је Почучино умеће манипулације људима одиграло велику улогу.

И мени су се жалили момци из пука да не добијају храну, да не добијају ништа што им је обећано. То је био један од разлога што сам покушао на фејсбуку да објасним новим људима да се пазе. То је једини вид комуникације са Србијом.

Ne-u-NATOНаталија: Пре него што Вам поставим следеће питање, поделићу са Вама Дејане једно моје тужно размишљање. После трагедије југословенских ратова, Запад упорно гради негативну слику Срба. Рат против Вашег народа се наставља, само у другачијем облику. Уведене су различите технике: и антисрпски уметнички и документарни филмови и наметање лажних стереотипова о Вашем националном карактеру и новински чланци кроз које, попут отровног кукоља, избијају изрази типа: «српски касапин», «српски терориста» и још многи други…

Дубоко сам уверена да је ово јасан идеолошки став НАТО-а у циљу осуде Срба. То невероватно личи на оптужбе судија Хашког трибунала којима се постепено уводи идеја да су Срби ратни злочинци, товарећи једном народу велики терет колективне кривице. Зар не мислите да то што се догодило иде у корист ове страшне натовске лажи?

Деки: Ту сте апсолутно у праву. Србе је веома тешко победити војнички. Ако погледате прошле ратове и у Хрватској и у Босни као и на Косову – сви су изгубљени. Али ни један војничким поразом, већ великим играма и великим издајама. Нажалост издајица има много и са њима се треба разабрати, сви треба да буду постављени на стуб срама.

Да узмемо само за пример акцију Олуја у Хрватској – она је, гледано са тактичке тачке, веома добро одрађена медијским обманама и сличним манипулацијама. Никако се не може рећи да је то војна победа, јер са друге стране могло би се рећи да није било отпора. Свему томе су претходили анти српски филмови, вести итд. емитовани по целој Европи, што је једним делом утицало и на саме Србе – човек лако потпада под утицај медија. Ево на пример узмите изјаву нашег премијера којој се и врапци смеју – човек је без имало стида и срама изјавио да Србији толико добро иде да га је просто срамота. Најжалосније је што има одређени проценат људи који у то верује. Медији су чудо, медији су сада у савременом рату 50 посто самог рата.

Споменули сте Хаг. Како су лако у Хаг предати српски официри, они који су спасавали свој народ! Годинама је народ убеђиван преко разних медија и невладиних организација да смо ми злочинци, да смо најгори – још мало па би испало и да једемо људе. Зато су тако лако и предати они које смо требали чувати као светиње.

general-ratko-mladic1

То што они лажу је једно, али народ треба да мисли својом главом. Тренутно у Србији не постоји ништа што би нашу државу окарактерисало државом. Нама прете судовима по неком накарадном закону. Ако је Србија правна држава, као што политичари причају – па изволите господо политичари, ухапсите онда Тонија Блера који је правоснажно осуђен пред српским судом. Колика је срамота и понижење за једну државу да човек који је осуђен, сад не знам тачно али мислим на двадесет година затвора, одржи предавање у Скупштини???? Да ли може више да се понизи Србија? Ја сам мислио да не може, али наши политичари су пуни нових идеја – сада прикључују нашу српску армију НАТО фашистичким хордама. То значи да ће српски војник да ради оно што је НАТО радио 1999. године по Србији – да убија невине људе теписима бомби. Мада ће они наше људе, као храбре борце, пустити у пешадију, па нека гину. За људе из НАТО-а то су само Срби. Ово су мало опширнији одговори али много треба да се зна да би се донео прави закључак.

Оно што тренутно интересује јавност у Србији је стање ухапшених. Они се налазе у притвору и добро су, чека се суђење. Редовно добијају храну и цигаре. Остали људи из њихове јединице су такође добро, тако да нема потребе да фамилија брине.

Имам времена па сад читам разне коментаре по фејсбуку. Кажу: „Вујић је човек који их је ухапсио и одвео у свој лични затвор“.

Колико треба човек да буде глуп па да изјави тако нешто? У Новорусији је већ уведен ред који се више поштује него у Србији. У Србији којекакви комунални полицајци могу да пребијају људе на улицама, али овде тога нема, а камоли да неко неког хапси на своју руку.

Дејан Вујић и Дејан Берић

Читам данашње новине у Србији – једни убаце једну лаж, други је пренесу па додају још једну и тако редом, на крају се човек запита шта се стварно десило. Вашим часним приступом раније и преношењем тачно таквих изјава какве су дате, заслужујете у свако доба да се обратите, јер сам уверен да ће стање ствари бити објективно изнето. Будите уверени да ћете први бити обавештени о развоју ситуације.

Наталија: Дејане, код нас на Дону има пословица: «Рат стоји до мира, лаж до истине». Зато Вам желим снаге, здравља и скорог мира у Новорусији. А, ИСТИНА је на нашој страни. Јер Руси ће увек бити са Србијом, само ми ћемо бити уз СРБЕ а не уз оне који себе тако називају!

Деки: Хвала Вам на лепим речима. Ту сте у праву, сви Срби то постају рођењем а неки нажалост у животу покажу да не заслужују да носе то часно име, прослављено кроз векове.

facebookreporter.org/2015/03/21/%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%B8-%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BA%D0%BB%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%84%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B5/

5 гласовa