Иван Зацарин

Како јавља ТАСС, украјински концерн НАЕК „Енергоатом“ (оператор украјинских радиоактивних електрана) и амерички  Holtec International су се договорили о изградњи у Украјини централизованог складишта за искоришћено радиоактивно гориво (ЦХОЈаТ) за три украјинске нуклеарне електране: Хмељницку, Ровенску и Јужноукрајинску. Да покушамо да схватимо шта то значи.

Отпад као ветроказ

Познато је да руска корпорација ТВЕЛ, која испоручује гориво за украјинске нуклеарне електране, преузима искоришћено гориво,  тако да Украјина уопште нема потребе да гради такво спремиште за руски радиоактивни материјал. Јасно је да ће у њему да се смешта нуклеарни отпад неког другог. А једино гориво које постоји на украјинском тржишту, осим руског, је  америчког  Westinghouse-а.

Чињеница да се планира да у складишту буде не само отпад из једне електране (Вестингхаус гориво испоручује само за једну, Јужноуралску електрану), већ из три, говори да се Украјина одлучила не толико на диверсификацију испоруке  горива за атомске електране, колико на потпуно истискивање руског испоручиоца. Мада ми већ дуго упозоравамо на то. Четврта електрана – Запорошка  –  има своје спремиште уз електрану, тако да   Вестингхаус  може да се испоручује и тамо, али из новости о изградњи централног складишта за радиоактивни отпад   то се директно не може закључити. У сваком случају произилази да преко половине нуклеарне снаге Украјине   у перспективи ће долазити од  Вестингхауса.

А шта на то каже Белорусија?

Планира се да се изградња обави у зони експропријације, конкретно у Ивановском рејону Кијевске области, на површини између села Стараја Красница, Бурјаковка, Чистогаловка и Стечанка. Прилично је нејасно где, али у сваком случају претпостављено место изградње ће од границе са Белорусијом бити удаљено између 40 и 50 км. Због тога би требало да се зна:

  • Да ли је изградња усаглашена са властима републике која је у своје време страдала због хаварије Чернобиљске нуклеарне електране мал’те не и јаче од саме Украјине?
  • Каква је реакција МИП-а Републике Белорусије и Александра Лукашенка на то, да ће се у средњорочној перпективи код његових граница појавити такав отпад?
  • Ствар је у томе, што је у марту 2014. Лукашенко на састанку са Турчиновом испричао о 100-километарском „појасу добросуседства“ са Украјином. А суштина је да колико год може Белорусија при обављању сезонских пољопривредних радова помаже најближим  рејонима Украјине. Таква иста пракса постоји и између Русије и Белорусије, у пограничним деловима те две државе.

          Да цитирамо белоруског председника: „Зато треба да знате да наша граница (овде су присутни руководиоци пограничних институција) – да  то није граница  која раздваја, већ граница пријатељства. Никада не треба да очекујете да ће вам се од стране Белоруса догодити нешто лоше. То не треба ни вама, ни нама. Увек  ћемо се према вама односити као са најближом и најпријатељскијом државом и наше односе ћемо градити полазећи од тога. Ви морате да будете сасвим сигурни у то“.

Баш је интересантна пракса добросуседских односа: Република Белорусија украјинским пограничним рејонима помаже у пољопривредним радовима, а Украјина као одговор уз њену границу гради радиоактивно гробље.

          Од хаварије у Чернобиљу је прошло 29 година. Белорусија то време није губила, већ се активно бавила рекултивирањем и обновом земље  која је била привремено изгубљена за пољопривреду. Украјина је изабрала пут конзервирања затрованих територија. То показује однос Украјине према зараженој зони као према проклетој земљи, са којом се може радити шта ти је воља. Јер она је у сваком случају заражена,  па хајде да се на њој постави  гробница за тај отпад!

Ствар није у складишту,већ у подкупљивости

Неко ће рећи: „Украјина је већ почела да експлоатише америчко радиоактивно гориво, а то значи да ће се свакако сударити са проблемом складиштења његовог отпада“. Осим тога, украјинску страна притиска и питање користи од пројекта: очекује се да ће трошкови изградње и експлоатације централног складишта радиоактивног отпада  бити четири пута мањи од укупних трошкова које извозећи радиоактивни отпад у Русију данас сноси Украјина, као и да ће се инвестиције за централно складиште   исплатити већ после четири године експлоатације.

          Наравно, знајући способности кијевких елитараца у манипулисању цифрама било би добро погледати конкретне прорачуне, али и без њих има шта да се каже. Ствар је у томе што је пројекат изградње централног складишта радиоактивног отпада  доста стар. Он је потписан још крајем 2004.године , што већ омогућава да се поставе нека питања. У то време, када је у ствари постојало безвлашће, постојала је и могућност да се провуку   одлуке о којима се да размишљати:  режим који је одлазио је формално одговарао за њих,али док се дође до ситуације да се за донете одлуке одговара, то ће сви да забораве и одговорност ће пасти на постојећу власт. А за тако нешто се могло исценкати доста тога, на пример: неповредивост.

          Доцније се пројекту периодично враћало, последњи пут је то било 2008.године. Тада је он процењен на 1,25 милијарди гривни (по тада важећем курсу: 250 милиона долара), али је криза задуго ту идеју бацила у заборав.

          Међутим, може се поставити ново питање: зашто се враћати на пројекат од пре 11 година када је тај исти „Јужмаш“ још 2007. године разрадио технологију производње контејнера за смештај радиоактивног и високотоксичног отпада  на бази постојеће ракетне технологије? Сада та фабрика полако умире без наруџбина, а  уговор би могао да избави колектив на дуг временски период.

          Међутим, влада има задатак не да спасава остатке совјетског одбрамбеног комплекса, већ да створи услове да се технологије и гориво купује код сизерена.

          У насталој ситуацији највише је жао не Украјину (елита за елиту, али свој удео у колективној одговорности за мутљавину треба да сносе и Украјинци који су гласали за ту елиту), већ Белорусе. Они су потпуно искрено расположени да живе у миру са свим својим суседима. Уместо тога морају да учествују у блокирању украјинске кризе, да прихватају украјинске избеглице  и да трпе не тако пријатно градилиште уз своје границе. А све то зато што је пре годину дана, признајући легитимитет евромајдана, Лукашенко одлучио да је власт са евромајдана  у својим поступцима  суверена.  Минск није схватио да се у Кијеву не доносе самосталне одлуке. Ни у односима са Минском, ни са било којом другом републиком Евроазије!

———————————-

Превод са руског: www.odnako.org/blogs/diversifikaciya-po-ukrainski-yadernie-othodi-budut-horonit-pod-kievom-chtobi-ugodit-zapadnim-partnyoram/

2 гласa