Недавни догађаји у југоисточној Украјини су практично изван контроле дипломатије и јавне политике. Изјаве представника Луганске Народне Републике да би се рат могао проширити изван бивших регија Доњецк и Луганск нису блеф. Украјинска страна је на прву црту ратишта пребацила све што је могла. У Доњецку су саопштили да су објавили високи степен борбене готовости и вероватно смо на прагу новог циклуса непријатељстава, за Поглед пише аналитичар Евгениј Крутиков.

Ситуација на југоистоку Украјина је у потпуности измакла контроли дипломатије, ако се о томе уопште могло говорити. Погоршање ситуације је привукло и пажњу Кремља и велике снаге се распоређују западних граница Руске Федерације, преноси Тасс. Формат из Минска је постао фикција и није јасно има ли ова имитација процеса помирења икакву будућност.

Тренутни преговори контакт групе нису ни технички способни довести до мировног споразума, а даљњи преговори су заказани за крај августа, док су консултације у оквиру „разговора о разговорима“ заказане за јесен. Но, то такође није ништа озбиљно. Борбе се сада воде готово непрестано и политички их нико не контролише, а чини се да то нико и не покушава.

У Доњецкој Народној Републици су службено саопштили да у скорој будућности очекују велике војне акције. И то са добрим разлогом.

Украјинска страна није доследно поштовала ни једну од тачака уговора на који се обавезала. Кијев није морао показати никакву „добру вољу“, већ једноставно поступити у складу и с духом споразума. По ниједној тачки уговора Кијев није учинио ништа.

У ствари је ситуација данас близу стратешке прекретнице у којој мање битке не играју никакву улогу. Према писању листа Поглед, све јединице Доњецка су се вратиле у касарне, отказани су одмори, а сви војници и официри су се вратили на своје положаје. Град је поново отворио склоништа, а скраћен је и радни дан како би народ лакше стигао кући гранатирања. Деле се леци и на друге начине се обавештава становништво о посебним услугама, али у једном од објашњења се цивилно становништво упућује на понашање за време ватре. Све војне јединице оружаних снага Доњецка су најавиле да су нестрпљиве да из других линија иду на прву црту.

У Луганској Народној Републици, као и увек, овај процес тече нешто спорије, упркос чињеници да је ситуација на ратишту постала сложена. Делови украјинских добровољачких националистичких јединица су у близини места Счастје заменили украјинску регуларну војску и становништво у близини оближњег водоцрпилишта и Станице Луганска, што је упозорило украјинску страну на опасност. „Онда су их они отерали након два дана“, јавили су становници тог подручја.

У селу Гнутово је цело локално становништво одавно премештено у подруме, као и у Докучајевску, Горловки, мјестима Спартак, Октобарскоје, Телманово, Нова и Стара Ласпа, Старомихаиловка – попис је бескрајан. Телмановско подручје се поступно се претвара у рушевине. По Горловки и Јасиноватаји украјинска тешка артиљерија туче другу седмицу за редом. У року од само неколико дана се Горловка претворила у још један „Стаљинград Донбаса“. Ескалацију сукоба је готово немогуће зауставити, једино ако се не догоди нешто званредно на дипломатском степену.

Представници Луганске Народне Републике су према писању листа Поглед у пуном саставу допутовали у Москву, али то у суштини не решава ништа. Украјинска се страна очито одлучила на нову офанзиву и већ неколико седмица испитује одбрану непријатеља.

Није само реч о ограниченим упадима саботерских и извиђачких група или локалним операцијама. За Кијев нема алтернативе и Украјина мора успостави потпуну контролу над одцепљеном територијом и силом обратити локално становништво „на своју веру“. Нема враћања уназад.

Изјаве вођства Луганске и Доњецке Народне Републике да се рат може проширити изван граница тих двају регија нису блеф и није реч о неким повременим операцијама саботаже. Вођство ЛНР себе никада није хтело представити као терористе и суздржавали су се напада на „страној територији“.

За Луганску Народну Републику би био довољан и психолошки учинак од неколико локалних операција, али то није довољно и за Кијев. Планирање велике офанзиве на две конвергентне линије очито је завршено и упитне су само доступне резерве. Познато је да украјинске снаге имају великих проблема са снабдевањем, поготово сада када је критични тренутак за целе тенковске јединице које су остале без горива. Са друге стране, то неће зауставити политичку одлуку. Међутим, чињеница јесте да је преоптерећен тенковима и механизацијом део истока Украјине у подручју Доњецка остао без капи горива, али то украјинској страни не смета да настави гранатирања цивилних подручја.

Тренутно украјинске снаге врше константан притисак на свим фронтама, а посматрачи ОЕБС-а немају никаквих овласти да то спрече. Радикално се променио тон пропаганде и о Споразуму из Минска више нико и не говори. Он у ствари више и не постоји, упркос свим покушајима Доњецке и Луганске Народне Републике и Русије да остану макар и најмањем облику оквирног споразума.

Није било никаквог повлачења тешке опреме, што у пракси говори да Кијев није извршио ни технички део договора. Стога се може говорити о чињеници да се Кијев једнострано повукао из Споразума из Минског уговора и спреман је за наставак непријатељстава у ширем распону и то дуж целе линије раздвајања.

У Кијеву верују да је њихова војна способност довољно нарасла и да украјинске снаге могу спровести кратку и брзу офанзиву која неће дозволити резервним снагама армије Донбаса да уђу у борбу и да ће моћи на два дела пресећи и сломити обрану Новорусије. О било каквим политичким активностима у овом тренутку није ни потребно говорити. Минск-2 више не показује знакове живота и сви механизми за билатералне преговоре су блокирани. Упорно уверавање Москве да још увек треба преговарати непосредно с Доњецком и Луганском Кијев није узео у обзир. Шта је то што украјинском водству даје веру у властите снаге, остаје нејасно.

Са друге стране, опште расположење у Луганску и Доњецку је такође критично. Непрестано гранатирање цивила је створило нездраву атмосферу и више нико не жели живети под непостојећим „примирјем“ и непостојећим „повлачењем трупа“. У ствари, топовски двобоји се нису зауставили ни за тренутак, а сваким даном постају све софистициранији. Сада, када је готово на целокупном подручју НРД и ЛНР проглашена узбуна на највишем степену, нико није изненађен што је развој ситуације у ствари катастрофалан сценарио за Кијев.

За Луганску и Доњецку Народну Републику психолошки није толико важно ослободити подручја бившег регио Доњецк и и Луганског региона (укључујући Краматорск, Славјанск, Лисичанск), колико је потребно удаљити украјинску артиљерију од великих градова.

То значи ослободити подручја западно од Доњецка, јер иза положаја украјинских снага у Курахову Красногоровки и бившој Маринки нема ништа осим голих степа. Управо то је било значење изјаве лидера ЛНР и НРД када су рекли да се ослободилачки рат може проширити и изван Донбаса и да нема говора о митским операцијама на подручју самих регија, које немају никаквог војног и тактичког смисла.

Кретања на северном делу бојишта такођер треба схватити у општем контексту. На пример, напад на Бахумутски аутопут или Бахмутовку из подручја Трехизбенке за Луганск и Доњецк није приоритет, али је и то једна од могућности. У последњих неколико дана је тамо у сукобима извидница било више губитака.

У смеру Мариупоља је концентрисан највећи број борбено спремних украјинских војника за предстојећу офанзиву. У близини Доњецка и Авдејевке, иако у довољном броју, украјинске снаге нису спремне за офанзиву. Но, са друге стране, украјински заповедници весело поручују Кијеву да су апсолутно спремни, а сталним бомбардирањем Горловке и Јасиноватаје само потврђују своје изјаве.

Главни штаб Украјине мисли да је све врло једноставно, али је приметно да се још није ослободио стереотипа совјетског војног размишљања. За њих је отварање две паралелне линије фронта идеална опција и мисле да ће тако видети све око себе, док истовремено не виде ни сами себе. Укупно, пораз политичког мишљења је довео до таквог притиска на генерале да су они сада одједном постали кључни чинилац за целу ситуацију у региону. Кијев није спреман за мирно решење сукоба, али ће рат бити њихова одлука, закључује Евгениј Крутиков.

Игор Стрелков: „Украјина ће пропасти! Битке почињу!“

У ексклузивном интервјуу за „Руско пролеће“ бивши министар одбране ДНР и лидер покрета „Новорусија“, Игор Стрелков, тврди како је Телмановско подручје за украјинске снаге једина могућа одскочна даска за напад.

Протеклих дана су се водиле жестоке борбе за место Нова Ласпа и забележена је велика концентрација оклопних возила и особља оружаних снага Украјине. Игор Стрелков је коментарисао активности украјински трупа у том сектору Јужног ратишта.

„Постоји једно од најперспективнијих подручја за украјинске снаге и ако се тамо успеју пробити, онда могу вршити маневре у оба смера – према Новоазовску на југу и на северу кренути у одсецање Доњецка, поновно ући у простор Иловајск – Шахтерск и избити на руску границу. Терен то допушта и војска Доњецке Народне Републике тамо нема посебну дубину. Руска граница је близу и у непосредној близини њихових комуникација, тако да то подручје врло брзо могу заузети својим снагама“, рекао је Игор Стрелков, али већ данас из Кијева признају да украјинске снаге нису успеле заузети место Нова Ласпа и да је оно и даље под надзором „сепаратиста којима су у помоћ пристигле јаке руске снаге“.

Интерактивна мапа сукоба на истоку Украјине коју објављује Кијев говори о свим мањим и већим борбама протеклих дана, а све победе снага Донбаса углавном приписује „обилној руској помоћи која несметано стиже преко границе“.

Према речима Игора Стрелкова, украјинске снаге понављају исту тактику коју су користиле пре годину дана, што је незамисливо у подручју Волновахе, највећег железничког центра за којег су се чак и за време грађанског рата од 1918. водиле најтеже борбе пуне две године.

„Са тактичких гледишта, акција у том подручју је осигурати да се не упуштају у досадне и безизгледне борбе у урбаним подручјима. То је степа, иако има околних узвишења и зна се да је пуно лакше напредовати у том подручју, него, на пример, у Горловки или у близини Доњецка, где је село до села, а приватне куће су свуда. У начелу, украјинске снаге доносе исте одлуке с којима су јако лоше прошли пре годину дана кад су им одсечене снаге северно од Доњецка и Горловке, па све до руске границе“, рекао је Стрелков и на Твитеру кратко поручио: „Украјина ће пропасти! Битке почињу!“

www.vaseljenska.com/vesti/donbas-je-na-rubu-novih-velikih-sukoba-donjeck-i-lugansk-spremni-za-odbranu/

2 гласa