Пише: Андреј ВАЏРА

        УКРАЈИНЦИ опет бунцају о рат и желе много крви. Много крви! Говоре да је Донбас њихова земља и да ће га целог вратити назад, чак и ако буду морали да ради тога побију све који су се на њој родили и одрасли и на њој данас живе.

        Они ударају у бубњеве смрти и траже масовна приношења жртава у име Украјине.

        Али, ево како ствари стоје: Донбас који крвари мрзи Украјину. Штавише, и не дели више „Украјинце“ на „добре“ и на „лоше“. Донбас више и не жели да се бави сортирањем „Украјинаца“. Исто као што не жели да се удубљује врсте украјинске подлости, нискости, грамзивости, суровости и нечовечности.

        Донбас напросто жели да Украјина нестане као његово дуго мучење.

        Донбас жели да се пробуди једног лепог дана и да сазна да Украјина више не постоји. Да је скончала.

        Украјински патриоти који кличу „Слава-Украјини-Херојима-Слава“ (СУХС-патриоти) мрзе Донбас онако како може мучитељ да мрзи своју жртву. Они већ одавно не виде људе у људима који живе у Донбасу. За њих то нису људи, већ биомаса која подлеже уништењу.

        Так прави „Украјинци“ доживљавају своју „изабраност“ и своју „супериорност“.

        Управо зато у дубокој „позадини“ Украјине веома много обичних СУХС-грађана страсно жели рат, крв, разарања и смрти.

        Такви већ трећу годину, тонући у сиромаштво, распад свега и деградацију, траже компензацију, маштају да се освете онима који не желе да живе у њиховој шизнутој „крајини“, онима који су пристали да се наслађују украјинским „достигнућима“ и „победама“.

        Они веома желе да некоме буде горе него што је њима.

        Баш зато многи прости СУХС-грађани са јарошћу трубе у трубе мржње и призивају рат до коначне победе. Они желе да се наслађују туђим мукама.

        Њих је немогуће убедити у било шта или одговорити од онога чиме су опседнути. Њиховим душама су направили абортус – киретирали су из њих човечност, самилост и здрав разум.

        За њих је рат нешто негде тамо. Они смрт виде само на Facebook-у, YouТube и на телевизији. Они су уверени да ће рат заувек остати са друге стране екрана и монитора.

        Стога ће се страст ка хуманизму и пацифизму код обичних СУХС-патриота пробудити тек пошто почну да им на главе падају мине, артиљеријски пројектили и ракете, када буду имали много слободног времена да размишљају о животу по подрумима и у склоништима од бомбардовања, када буду слушали крике и стењања рањених и властитим очима буду гледали раскомадана људска тела и руине својих кућа.

        Другим речима: када прођу кроз све кроз шта су прошли људи које они не сматрају људима, они (Руси) које они са презиром називају „кромпировом златицом“.

        На жалост,, значајан део украјинског друштва може доћи себи тек после радикалне „психотерапије, када жуљеви на рукама СУХС-патриота отврдну и огрубе од коришћења гробљанских лопата.

        На жалост, веома много људи је сасвим лишено емпатије и није у стању да осети туђи бол и самилост, људи који почињу да схватају шта је „добро“, а шта „зло“ само када се сами нађу у стању шока од властитог бола или у предсмртним конвулзијама.

        За три године масовних убистава у Донбасу нисам у Украјини видео ни једну једину антиратну манифестацију! Ни једну једину! А у земљи се пуне три године ратује! Гину хиљаде људи. Чак највише гину људи који ни за шта нису криви.

        Зашто украјинско друштво не протестује против бесмисленог, дивљачког, братоубилачког убијања?

        Желите ли да откријем зашто?

        Зато што се украјинско становништво тотално претворило у масу моралних дебила.

        Све време посматрам или радост и злурадост због туђих смрти и страдања, или знојни страх и одвратни опортунизам свих фела. И ништа више.

        Само, тако се не понаша људско друштво, већ стадо човеколиких.

        Када људи непрекидно производе зло, када престају да се злу противе – зло се разраста, прождире не само жртве, него и џелате, посматраче, па чак и случајне пролазнике.

        СУХС-тупани чак још нису ни схватили да убијањем Донбаса убијају Украјину, да пуцајући у „кромпирову златицу“ пуцају – у саме себе.

        Због свега, панови, одмах спремајте подруме и копајте гробове јер већ сутра можда више нећете за то имати времена.

        Злу које сте створили – Донбас је већ премало.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/donbas-zeli-da-se-probudi-jednog-lepog-dana-i-da-sazna-da-ukrajina-vise-ne-postoji

1 глас