Док се Европа бори против кризе проистекле из досад невиђеног прилива миграната из Африке и са Блиског истока, Русија брине о избеглицама из Украјине. Од почетка оружаних сукоба у Донбасу више од 600.000 избеглица из тог подручја одучило је да остане да живи у Русији, изјавио је руководилац руске Федералне миграционе службе Константин Ромодановски.

Русија је примила више од милион грађана Украјине који су били принуђени да напусте домове у областима у којима се воде борбе, рекао је Ромодановски агенцији „Интерфакс“.

„Више од 600.000 људи изразило је жељу да свој живот веже за Русију и они су добили документе који им дају дуготрајно право да живе у нашој земљи“, рекао је Ромодановски.

Према његовим речима, готово 114.000 украјинских избеглица учествује у државном програму за добровољно пресељење, уз материјалну подршку и добијање руског држављанства у најкраћем могућем року.

Федерална миграциона служба предузела је „активне мере“ како не би допустила улазак незаконитих миграната који долазе из европских земаља, навео је Ромодановски. Он је додао да највећи број њих у Русију може да уђе преко западне границе, пре свега преко Белорусије. Због тога Русија и Белорусија планирају да ратификују споразум који би то онемогућио.

Лидери земаља Европске уније муку муче да реше проблем с мигрантима, али ситуација се погоршава из дана у дан. Почетком ове седмице хиљаде избеглица из земаља Азије, Африке и са Блиског истока похрлиле су у Србију у нади да ће се пребацити у Мађарску, а одатле у богате европске земље.

И док премијер Србије Александар Вучић тврди да земља не намерава да затвара границе, него чека помоћ од Европске уније, власти Мађарске и Аустрије већ су најавиле могуће ангажовање армије ради заштите својих граница од нелегалних миграната. Руководство Бугарске упутило је оклопну технику на границу са Македонијом ради супротстављања реци миграната који долазе.

Председник Пољске Анджеј Дуда изјавио је, међутим, да Варшава није спремна да прими мигранте из Африке и са Блиског истока због великог прилива избеглица из Донбаса. Када се има у виду огроман број украјинских избеглица које је примила Русија, ова изјава звучи као изговор који нема реално утемељење.

Аустрија је предложила свој план за борбу с избеглицама који се састоји из пет тачака и подразумева уништавање организација које тргују људима, равномерно распоређивање избеглица по земљама Европске уније, ширење сарадње у сфери безбедности, указивање помоћи земљама из којих су мигранти дошли, као и разраду „међуевропске стратегије за питања избеглица“.

Тема илегалних миграната из Африке и са Блиског истока дотакла је и Украјину, коју неки виде као могуће тло за пријем великог броја избеглица.

Ситуација са илегалним мигрантима у Европи одавно је измакла контроли, због чега сада следи борба међу земљама Европске уније за преусмеравање миграционих токова. Једна од могућих дестинација могла би да буде Украјина, сматра политиколог Богдан Беспаљко, члан Савета за међународне односе при кабинету председника Руске Федерације.

„Сада ће међу земљама Европе кренути борба да се некако преусмере миграциони токови. И овде би такав неочекивани кластер могла да постане Украјина, од које могу да направе насеобину за те миграционе токове. На ту идеју већ су указивали поједини европски политичари“, наводи саговорник.

„Политичко руководство Украјине силно жели да се допадне Европској унији, која пак има жељу да спаси своје најбогатије земље од масовне имиграције. Због тога би део тих избеглица једноставно могла да преусмери на територију Украјине и да је примора да постане мултикултурна земља, на основу договора о асоцијацији са ЕУ. А може и да јој да неко варљиво обећање за будућност, рецимо, фетиш попут безвизног режима који је веома привлачан украјинском руководству и народу“, закључује Беспаљко.

www.pravda.rs/2015/08/29/dve-oluje-u-ukrajini-600-000-izbeglica-odlucilo-da-ostane-u-rusiji/

1 глас