• СЕРГЕЈ МАРКОВ: Украјинска армија нагло јача. Кроз годину дана на границама Русије и Донбаса ће стајати утренирана армија са пола милиона војника, са унутрашњом тоталном пропагандом и оштром дисциплином која ће бити спремна да у крв потопи и Донбас, и Придњестровље, и Крим, и Кубањ. Минск-2 је само фасада иза које се формира инфраструктура за велики рат који се против Русије планира уочи избора у 2016-ој години
  • БОРИС РОЖИН: Украјина – чак ни кроз годину дана и са страном подршком – није у стању да формира и опреми армију од пола милиона војника. Она ће и кроз годину дана против Донбаса моћи да пошаље максимум 200-220 хиљада  војника.  Другим речима, не верујем да ће се ова трећа верзија „примирја“ одржати довољно дуго да битно промени однос снага у Донбасу у корист хунте

        ПОД директним америчким руководством, у Украјини се ствари мењају. У томе су мање-више сви сагласни. И у самој Украјини и изван ње, укључујући и Русију.

        Међу руским аналитичарима једино нема сагласности у процени: куда то води и хоће ли хунти обезбедити војну надмоћ и угрозити опстанак Доњецке и Луганске Републике.

        Факти преносе виђења ситуације и процене двојице добрих зналаца и Украјине и могућности руског Донбаса.

Сада је у Украјини у пуном јеку јачање полицијске државе

Пише: Сергеј МАРКОВ, познати московски политиколог

У УКРАЈИНИ су у току брзе промене које многи не примећују.

        Медији у Русији показују како се у Украјини шире хаос, али није тако. Пропаганда очито касни за стварношћу.

        Хаос са неонацистичким бандама је постојао раније. Сада је у Украјини у пуном јеку јачање полицијске државе.

        Хунта је под руководством саветника из САД ефикасно ликвидирала аутономију (тајкун) Коломојског који је контролисао неколико области.

        Сада се сурово „постројавају“ неонацистички батаљони. Гуше се унапред чак и потенцијалне тачке незадовољства.

        Створен је тотални систем пропаганде. Још мало па ће руља на улицама у телевизијским студијима директно тражити бомбардовања и извођење терористичких аката.

        Све ово нема масовну подршку, али она и није потребна у условима полицијске диктатуре. Хунта ће силом изводити мобилизације и присилно слати војнике на фронт.

        Хунта брзо мења и кадрове на челу структура силе. Нови официри у врху Службе безбедности Украјине и у њеном министарству унутрашњих послова спремни су да пуцају у демонстранте, да организују и изводе терористичке акте.

        Хунта се спрема и за гушење побуна гладних.

        Украјинска армија нагло јача.

        Кроз годину дана на границама Русије и Донбаса ће стајати утренирана армија са пола милиона војника, са унутрашњом тоталном пропагандом и оштром дисциплином која ће бити спремна да у крв потопи и Донбас, и Придњестровље, и Крим, и Кубањ.

        Њено језгро ће чинити страни плаћеници и приватних војних компанија. Имаће статус добровољаца и бити наоружаним најновијим западним оружјем. Уз њих ће бити украјински командоси са ратним искуством, који пролазе обуку америчких и британских инструктора.

        Украјину дресирају као бултеријера. Од ње праве живо оруђе за убијање.

        Минск-2 је само фасада иза које се формира инфраструктура за велики рат који се против Русије планира уочи избора у 2016-ој години.

        Време у Украјини не ради за нас.

        Окупациони режим све ефикасније влада и нема намеру да ослаби стисак.

        Треба имати смелости да се овој истини погледа у очи.

Хунта нема годину на располагању, рат ће почети пре

Пише: Борис РОЖИН, војни аналитичар

        СТВАРИ, у основи, стоје онако како Сергеј Марков ипише, али он их на неким тачкама ипак види црњим него што јесу.

        Украјина – чак ни кроз годину дана и са страном подршком – није у стању да формира и опреми армију од пола милиона војника.

        Чак и ако се претпостави да неће доћи до обнављања борби у међувремену и да ће хунта имати целу годину да оснажи своју војну машинрију, са свим потребним испорукама наоружања и мобилизацијама – Украјина ни у том случају неће имати на располагањуполумилионску армију. Она ће и кроз годину дана против Донбаса моћи да пошаље максимум 200-220 хиљада  војника.

        Поврх свега, кијевска хунта неће имати на располагању годину дана. Околности раде за војно решење много пре руских избора у 2016-ој години.

        Другим речима, не верујем да ће се ова трећа верзија „примирја“ одржати довољно дуго да битно промени однос снага у Донбасу у корист хунте, односно – у наредним војним операцијама.

        Украјини под руководством хунте није намењена никаква друга улога осим да буде инструмент рата против Русије.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/hoce-li-ukrajina-2016-moci-da-na-donbas-posalje-polumilionsku-armiju

Прочитај без интернета:
0 гласовa