• Уверен сам да је мир у Донбасу немогућ док режим у Кијеву не буде срушен оружаним путем. Зато сматрам да грађански рат не само да ће бити настављен, већ ће се проширити на целу Украјину
  • Да ли ће ситуација за Русију бити лошија ако око ње буду државице као што су Луганска Република, Доњецка Република, Приднестровље, Абхазија и Јужна Осетија? Око Русије неће бити таквих малих држава. Оне ће највероватније постати део Русије, томе тежи народ у тим регионима. Ако не буде такве могућности, оне ће основати своју конфедеративну или федератину заједницу (по две, или три) под руским протекторатом
  • Споразум о трансатлантској трговини (TTIP) је исто толико опасан (економски и политички) за ЕУ, као што је за Украјину било опасно потписивање споразума о придруживању ЕУ. Једнако као што Украјина није преживела споразум о придруживању – ЕУ ризикује да не преживи TTIP.

        СВЕТСКИ познати руски политиколог Ростислав Ишћенко – који је један од набјољих зналаца Украјине – да је интервју чешком листу Parlamentní Listy.

        Факти преносе најважније делове:

        Владимир Путин је пре 15 година први пут изабран за председника РФ. Који његови потези на месту шефа државе изазивају код Вас и осталих Руса највеће поштовање и какве је грешке правио?

        – Пре 15 година Путин је преузео разорену земљу, на ивици грађанског рата и са разочараним и огорченим становништвом.

        Сада је Русија поново суперсила без које не може да се реши ниједно питање, квалитет живота је нагло порастао и наставља да расте, људи верују власти и са надом гледају у будућност, државна каса је пуна и дозвољава Влади да се осећа прилично сигурно чак и у епохи криза и санкција, а народ се поново поноси својом земљом и има за то све разлоге. То је несумњива Путинова заслуга.

        Међутим, још већа његова заслуга је, по мом мишљењу, што су све промене спроведене неприметно, еволутивним путем, без великих потреса и тек након 15 година Руси виде огроман посао који је урађен.

        Што се тиче Путинових грешака, најрадикалнији део друштва му спочитава недовољно активну борбу против тајкуна и покушај да избегне конфронтацију са Западом.

        По мом мишљењу, то нису грешке, већ здрав разум – земља може себи да дозволи само онај ниво сукоба и само онда када може да издржи и победи у конфликту.

        Што се тиче одуговлачења са детајкунизацијом, како сам већ рекао, Путин је успео да избегне грађански конфликт и револуционарне потресе, на чијој ивици је стајало друштво, а које не би издржала држава. То јест он је жртвовао формалну правду, која је захтевала да се национализују такјунске империје украдене од друштва ради постизања друштвеног консензуса.

        Држава је оставила тајкунима неправедно стечено, али их је натерала да живе у складу са законом, престану да краду и преузму на себе обавезе да обезбеде спровођење државне економске и социјалне политике. Путин је практично претворио тајкуне у државне топ менаџере. А ко се с тим није сложио – тај више није тајкун и није у Русији.

        У књизи „Велика шаховска табла“, коју је пре више година написао Збигњев Бжежински, наводи се да су САД хтеле да направе од РФ посматрача у NATO или најбољег партнера. Али, то је неоствариво. Зашто су САД одустале од те концепције?

        – Бжежински је несумњиво у праву, и ако су САД хтеле да остваре коначну победу над Русијом, требало је с њом бити у пријатељским односима и гушити је у загрљају.

        Међутим, држава не води увек објективно корисну политику. Често, као сада у Украјини, представа елите о томе шта је за њу корисно значајно се разликује од онога што је корисно за земљу.

        До средине 90-тих година, власт у САД се нашла у рукама оног дела елите који је потпуно искрено сматрао да су САД довољно јаке да укину међународно право и замене га својим диктатом. Узгред, неки људи, чак и у Русији, још увек тако сматрају, зато и није било чудно што се делу америчке елите завртело у глави од успеха.

        Када је 2000-тих година почела системска криза Pax Americana, чија је једна од формалних спољних манифестација била финансијско-економска криза 2008. године, већ је било касно ишта мењати у америчкој политици. Преостало им је само да повећавају војни притисак и надају се да ће се сломити Русија, а после ње Кину, па да после тога још неко време (кратко) уживају у светској хегемонији. Сада је већ јасно – није им успело. САД су прецениле своју ресурсну базу и потцениле ресурсну базу својих опонената.

        То је још једна потврда да је одуговлачећи, јачајући привреду и одбрамбену способност земље и не конфронтирајући се под неповољним условима, Путин поступао исправно. Сада је његово време дошло и може мирно да предлаже САД било какав компромис.

        Вашингтон је зашао предалеко. За њега је компромис – пораз и губитак репутације. Тако да ће САД у сваком случају повећавати напетост, али ће кривица за конфронтацију и њене последице за Европу у потпуности пасти на америчка плећа (као што је већ пала кривица за распад и уништавање украјинске државности).

        Шта мислите, како ће се развијати ситуација у Донбасу?

        – Уверен сам да је мир у Донбасу немогућ док режим у Кијеву не буде срушен оружаним путем. Зато сматрам да грађански рат не само да ће бити настављен, већ ће се проширити на целу Украјину.

        Какво је Ваше мишљење: да ли ће ситуација око Русије бити лошија ако око РФ буду државице као што су Луганска Република, Доњецка Република, Приднестровље, Абхазија, Јужна Осети и др. Јер, то ће бити веома „немиран“ прстен на који ће Русија трошити много новца?

        – Око Русије неће бити таквих малих држава. Оне ће највероватније постати део Русије, томе тежи народ у тим регионима. Ако не буде такве могућности, оне ће основати своју конфедеративну или федератину заједницу (по две, или три) под руски протекторатом.

        Како бисте Ви решили проблем са украјинским тајкунима који профитирају на рату? Не чини ли Вам се да је, можда, потребна извесна прерасподела имовине?

        – Украјински тајкуни су сами решили свој проблем. Значајан део њихове имовине је изгубио вредност током грађанског рата. Оно што је остало могло би да се национализује, пошто народ (са обе стране фронта) сматра да су тајкуни изазвали тај рат, да су они криви за њега, па је тајкунски режим изгубио право да постоји. Углавном, да сам на месту украјинских тајкуна, продао бих све што се може и бежао бих из Украјине што даље, јер би могли и да висе.

        Зашто је Порошенко постао добар пријатељ са пољским председником Коморовским, Украјина и Пољска никада нису биле у пријатељским односима?

        – Од настанка независне украјинске државе, Пољска је види као тампон зону између себе и Русије. Пољски политичари, без скривања, говоре да независну Украјину виде као гаранта независности Пољске. Истина, Пољаци не прецизирају да, када говоре о Украјини, имају у виду Украјину која је непријатељска за Русију. Независна украјинска држава која је непријатељска за Русију је сада у агонији. Пољаци су нервозни и труде се да продуже њену агонију, а у идеалном случају да је реанимирају. На том покушају – уместо да побољшају односе са Русијом – заснива се цела пољска политика у последње 23 године. Тако да у односима Порошенка и Коморовског нема ништа новоо. Односи Кучме и Квасњевског били су исти такви (само је тад Украјина још увек била жива).

        Шта мислите о предложеном споразуму о трансатлантској трговини и инвестиционом партнерству (TTIP – The Transatlantic Trade and Investment Partnership) између ЕУ и САД?

        – По мом мишљењу, споразум о трансатлантској трговини (TTIP) је исто толико опасан (економски и политички) за ЕУ, као што је за Украјину било опасно потписивање споразума о придруживању ЕУ. Једнако као што Украјина није преживела споразум о придруживању – ЕУ ризикује да не преживи TTIP. Уосталом, она и без тога има прилично много критичних проблема, које може да реши само у тесној економској сарадњи са Русијом. ЕУ за сада није спремна за такву сарадњу, а то значи да се опасност од економске катастрофе за ЕУ повећава.

fakti.org/rossiya/medija-menju/iscenko-gradjanski-rat-ce-se-prosiriti-na-celu-ukrajinu

Прочитај без интернета:
13 гласa