Москва – Мобилизација је једна од нових метода обрачунавања украјинских власти са неистомишљеницима, а војни позив и посете „снажних, униформисаних момака“ са митраљезима у рукама јасно дају до знања да присуство „неподобног“, политичког аналитичара у земљи није пожељно.

Денис Денисов, директор украјинске филијале Института земаља ЗНД, угледни украјински политиколог, био је приморан да у марту ове године напусти Кијев и пресели се у Москву, после покушаја Службе безбедности Украјине да га мобилише и пошаље у ратну зону, на југоисток земље.

Украјински безбедњаци су упадали у зграду Денисова, у по бела дана и по ноћи стражарили око ње, узнемиравали комшије, али га нису пронашли. Он је у том тренутку био у посети Београду.

Цинизам је и у томе што су кијевске власти хтеле да га пошаљу у његов завичај, у Донбас и родни Доњецк, како би заједно са украјинском војском пуцао и убијао своје рођаке и пријатеље са којима је одрастао…

Денисов је уточиште пронашао у Москви, али је упркос свему почетком овог месеца ипак успео да посети своју домовину и свој завичај.

„Кијев сопственим рукама брише Донбас са карте Украјине“, каже Денисов за Спутњик, сумирајући утиске.

Живот у Доњецкој и Луганској Народној Републици се наставља. Пре само неколико дана био сам у свом родном граду — Доњецку. Пред пут сам био забринут шта ћу тамо затећи, видети. Међутим, по доласку многи митови су се распршили сами од себе. Прво, сам град је веома чист, главни булевари и улице су у одличном стању, чак је квалитет путева бољи него у престоници Украјине. Друго, живот у граду се наставља: постепено почињу да раде продавнице и ресторани, бизнис се враћа у регион. Треће, ново руководство се активно бави припремама за јесен, које се тичу рада школи и универзитета, као и грејне сезоне. Шта год да се деси сутра, деца треба да уче, а у домовима треба да буде топло. Главна тема разговора у савременом Доњецку је будућност града, а данас житељи њу виде сасвим другачије.

Како данас становници Доњецка виде будућност свог региона?

Кључни моменат је немогућност да живе у једној држави са актуелним кијевским руководством и нацистичким групама, које су се одомаћиле у Украјини. Као последица тога, будућност региона је за огроман број житеља Доњецка везан искључиво за Руску Федерацију. Након што се Украјина фактички одрекла својих грађана — непрестаним гранатирањем, стварном блокадом региона од стране Кијева, одбијањем да исплате плате, социјална давања итд. — већини грађана постало је јасно да у овом тренутку само Русија може да помогне њима и региону у целини.

Недавно се појавила вест о могућем издавању руских пасоша житељима Донбаса. Каква је реакција на ту вест?

Та вест је код грађана изазвала веома позитивне емоције, јер је Украјина и у том погледу територије ДНР и ЛНР објавила страним, учинивши немогућим добијање пасоша, извода из матичне књиге рођених, венчаних листова. Кијев сопственим рукама брише регион са карте Украјине. Говорити о томе да је Донбас био и остао део Украјине је једно, али узети на себе одговорност за све те људе, који већ више од годину дана живе на војним положајима, под полицијским часом и под константним гранатирањима је друго, то кијевска власт не може себи да дозволи, то не улази у њене планове.

Како се одвија успостављање економских веза са Русијом?

Успостављање економских веза са Русијом се реализује прилично тешко, иако су одређени напреци у том процесу видљиви. Од недавно је постало могуће извозити производе из ДНР и ЛНР захваљујући томе што је донбаске републике признала Јужна Осетија. Сада се кроз ту републику производи из Доњецка и Луганска могу пласирати на руско тржиште и земље Царинске уније ЕАЕС…

Који вам је најјачи утисак из Донбаса?

Најважније што сам видео у Доњецку је настајање нове државе, са свим својим минусима и плусевима, али која настоји да обезбеди мир и просперитет у Донбасу. Доказ да се републике могу вратити нормалном животу, иако се иде малим корацима, јесте пуно поштовање Минских договора. Упркос бројним коментарима злонамерника, „Минск“ наставља да функционише. Следећи резултати минских преговора су договори о обнављању инфраструктуре у Донбасу, посебно о водоснабдевању у обнови железничке комуникације. Такође, две стране су размениле спискове о размени заробљеника.

Ипак, и даље остаје спорно питање повлачења оружја са линије фронта?

Кључни документ о повлачењу оружја је практично договорен и највероватније је да ће бити потписан. Као што знамо, главни камен спотицања је прилично спорна позиција украјинске стране која не жели да повуче оружје калибра до 100 мм са четири тачке, док представници ДНР и ЛНР инсистирају на повлачењу оружја са целе линије фронта. Као што можемо видети, упркос низу публикација у којима се говори о неефикасности и беспотребности састанака у Минску, упркос повицима „Све је пропало“ и „Излаза нема“, упркос жељи неких политичара да зарађују на том рату, овај формат наставља да функционише и доноси корист. Постоји нада да ће баш он довести до успостављања мира у Донбасу.

www.vaseljenska.com/vesti/kijev-obrisao-donbas-sa-karte-ukrajine/

0 гласовa