У Врховну Раду Украјине стигао предлог закона Но 4511 „О посебном статусу верских организација, чији се центри управе налазе у земљи коју је Рада означила као државу-агресора“

Поглавар УПЦ (МП) – митрополит Онуфрије родом из Западне Украјине, али је више пута отворено наступао са позивима да се прекину репресије и рат на Југоистоку земље, а 8. маја 2015., док је Порошенко говорио у Врховној Ради, одбио је да устане и подржи казнену операцију која је трајала на Донбасу

Очигледан је покушај да се под притиском реализује давна и узалудна машта „самостијника“ (укр. – присталица независности) да се има своја сопствена, утицајна и у православном свету призната Црква; било би добро – приручна и послушна

Пише: Александар РОСТОВЦЕВ

ДЕМОКРАТИЈА, грађанске слободе и слобода савести у Северној Сомалији сваког дана могу поново да узлете до невиђене висине.

Јер, 22. априла је у Врховну Раду Украјине доспео предлог закона Но 4511 „О посебном статусу верских организација, чији се центри управе налазе у земљи коју је Рада означила као државу-агресора“.

Поднело га је 13 посланика украјинског парламента.

Правац удара ових „слугу народа“ очигледан је: оштрица је усмерена према Украјинској православној цркви Московске Патријаршије на челу са митрополитом Кијевским, Онуфријем.

У случају да такав закон буде донет, митрополит Онуфрије и УПЦ МП биће проглашени за нелојалне кијевском режиму, па и жигосани као помагачи државе-агресора.

Тешко да ће се шакал Порошенко одлучити за физичко уклањање свештеника УПЦ МП, као што је то већ било у окупираном делу Донбаса, али су батинања, финансијски притисци и одузимање црквеног земљшта, имовине и просторија у корист секте ниткова Филарета (украјинског Мираша Дедеића – оп. Факата) веома вероватни.

Узроци су очигледни. Без обзира што је митрополит Онуфрије родом из Западне Украјине, он нема ни најмање симпатија према бандеровштини која гута Украјину, ни према корупцији и политици коју води Кијев, нарочито током последње две године.

Сем тога, митрополит Онуфрије више пута је отворено наступао са позивима да се прекину репресије и рат на Југоистоку земље, а 8. маја 2015., док је Порошенко говорио у Ради, одбио је да устане и подржи казнену операцију која је трајала на Донбасу.

    Митрополит Онуфрије

Два последња догађаја потврђују да иницијатива да се владика Онуфрије и УПЦ МП законски учине непријатељем, потиче од осветољубивог Порошенка.

У Кијеву је 23. априла одржан Свеукрајински савет цркава и верских организација, који је својим присуством почаствовао Његово Марципан Величанство, са говоранцијом о неопходности стварања јединствене помесне Православне цркве Украјине користећи читав арсенал фраза из последње две године:

„У условима хибридног рата, док се Украјина одупире оружаној агресији суседне државе, наши непријатељи покушавају да у свом интересу искористе верски фактор. А најважније духовно оружје наше победе, оно чега се непријатељ плаши, јесте – наше јединство. Напади су првенствено усмерени на разбијање наше државе и њено подривање изнутра“.

Порошенкова наклапања сама по себи су „увијена“ претња руководству УПЦ МП: „Прекидајте са Москвом, потчините се и у заносу сливајте са покорним Филаретом и нико вас неће ни дотаћи“.

Очигледан је покушај да се под притиском реализује давна и узалудна машта „самостијника“ (укр. – присталица независности) да се има своја сопствена, утицајна и у православном свету призната Црква; било би добро – приручна и послушна.

Истовремено, Порошенко жели да се осигура од потенцијалне реакције Запада и латио се да „пере подове и шири пешкире“ пред протестантима (изгледа да је био болан ударац по носу добијен од Папе Римског). Поред тога, наложио је заменику своје администрације да припреми предлог указа о одржавању свечаности у 2017. поводом обележавања 500. годишњице од Реформације.

Могу да замислим како на празник Реформације са свих страна света хитају у Кијев и саплићући се о своје сутане лутерани, калвинисти, англиканци, методисти, баптисти и бројни црначки пастори певушећи „Мозессејс ту Фараоа: лет мај пиплгоу!“

Шта рећи, добро се улагивао, пузао је. „Цинични бандера“ у Порошенку, сваштојед је и толико не бира да је спреман да појури и спријатељи се са вуду чаробњацима и обезбеди њихову подршку – само да су богати или утицајни.

Или да пронађе себи савезнике у окружењу некаквог култа цркнуте краве и да приређује свечане манифестације на државном нивоу.

Какви компликовани маневри и манипулације шефа државе који упорно не жели да унутар земље дође до мира и слоге. Седи на неколико столица, моли се неколиким боговима, имајући једног јединог идола – Златно Теле.

извор: fakti.org/rossiya/medija-menju/kijev-sprema-udar-na-ukrajinsku-pravoslavnu-crkvu-koja-je-u-kanonskom-jedinstvu-sa-rpc

 

Прочитај без интернета:
3 гласa