СУДБИНА Луганске и Доњецке Републике сада се решава у Москви, а постоје три могуће опције за акцију.

Прва је: пристанак да се Донбас врати у састав Украјине, другим речима – капитулација.

Друга је: делимично признавање ЛНР и ДНР.

А трећа: Кримски сценарио у Донбасу, што је најприхватљивије како за Русију тако и за народ република.

Овакав поглед на стање ствари и будућност донбаских република изнео је московски политички експерт Михаил Ремизов.

У Кијеву су, по речима Ремизова, спремни једино да прихвате капитулацију Москве са свим њеним последицама. Кијев није спреман ни на какве компромисе, а враћање двеју република у састав Украјине, било би праћено жестоким репресијама украјинских снага безбедности, без обзира на било какве гаранције њиховог аутономног статуса.

„Ово је за Кијев једини прихватљив сценарио. Колико ће он бити прихватљив за Москву зависи од тога како ће у Кремљу извагати ризике и шта ће на крају превагнути – репутациони трошкови капитулације или пак ризици задржавања нерешеног сукоба“, – појаснио је Ремизов.

Локални избори који ће  бити одржани 18. октобра (ДНР) и 1. новембра (ЛНР), по његовим речима, могу бити прекретница у једном или другом смеру.

„Тамо ће се формирати локални ниво власти, који ће – према логици Минских споразума и њихових тумачења у Москви – имати право да легитимно заступају две области у преговорима на различитим нивоима. У зависности од тога, ко ће бити нови људи, и какву ће повратну информацију добити из Москве, они могу или пристати на услове Кијева, или се Москви обратити са молбом за увођење мировних снага и иницирање референдума о приступању Руској Федерацији“, – наглашава аналитичар.

Сценарио повратка ЛНР и ДНР у састав Украјине, који многи сматрају неостваривим, по његовом мишљењу је апсолутно вероватан због олигархијског фактора.

„У прилог изводљивости овог сценарија иде један значајан фактор, а то је очување утицаја у региону Рината Ахметова. Он свој став ретко када јавно објављује, а ако се и декларише, онда је то увек у духу децентрализоване Украјине са већом самосталношћу региона. Али, по свему судећи, његовим интересима највише одговара враћање ових региона у састав Украјине, јер би у том случају могао продавати свој утицај у региону и Западу и Кијеву. У том би случају имао ресурсе за политичко ценкање. Овај фактор не би требало занемарити јер ка њему вуче значајан део бирократије средњег нивоа“, – рекао је он.

Сензационална оставка Андреја Пургина, којег је на месту председника Народног Савета ДНР заменио Денис Пушилин, по мишљењу Ремизова, није толико повезана са ахметовским фактором, колико са повећем политичке контроле.

„Колико сам ја свхватио, ово је усмерено на смањење политичке аутономије (председника ДНРм, Александра) Захарченка. На смањивање његове политичке самосталности. Једна је ствар када је на тој функцији човек који једноставно извршава директиве руских власти, а потпуно је друга ствар када је на то човек, повезан са оружаним формацијама у Доњецку“- приметио је Ремизов.

Избор, у сваком случају, остаје на Москви. И она има три могуће опције за акцију. Једна од њих је – легализација статуса република у неком облику, који води ка њиховом признавању.

„Постоје различите градације признања – од потпуног међународног признања до ограниченог облика сарадње, када се сарађује са властима разних де-факто непризнатих држава“, – указује Ремизов.

Он не искључује могућност реализације кримског сценарија у Донбасу. Штавише, тај сценарио, према мишљењу експерта, је најразумнији и најприхватљивији како за Русију, тако и за народ република. У прилог том сценарију, како наводи Ремизов, постоје убедљиви аргументи:

„Ако не дође до капитуалције и повратка ових региона у Украјину, Москва ће сносити све трошкове, укључујући и финансијске, за њихову обнову и функционисање. А без директне јурисдикције и без директног суверенитета – то ће бити финансирање црне рупе, где ће ресурси почети да нестају, наносећи штету и угледу Русије, и њеном друштвено-економском развоју. Угледу, стога што ће све функционисати у криминално-корумпираном систему, а друштвено-економском развоју стога што ће то бити сива зона на граници са југом Русије“.

Ремизов истиче да је могућа и придњестровска опција – успостављање у ДНР и ЛНР нормалног правног државног система са строгом контролом, укључујући и контролу над ресурсима који долазе из Русије.

„Али, изван руске јурисдикције то је много тешко урадити. У сваком случају, поставља се питање: зашто плаћти за туђу јурисдикцију, зашто сносити све трошкове економског развоја региона, чија је будућност неизвесна? Након разматрања свих недостатака придњестровског сценарија, Москви би било мудрије да у тренутној ситуацији спроведе кримски сценарио“- закључио је он.

Не постоји сагласност чак ни око датума избора. Остаје отворено и питање ко ће контролисати границу са Русијом. Многи стручњаци се слажу у мишљењу да предаја контроле над руском границом Украјини, што је предвиђено Минским споразумима, негира договоре о специјалном статусу ЛНР и ДНР и да ће то довести до егзодуса, репресија и геноцида над становништвом Донбаса од стране Украјине.

 

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/krimski-scenario-bio-bi-najbolji-i-za-donbas-i-za-rusiju

3 гласa