• „У Авганистану је по први пут примењена тзв. јединица Task Force 121 – група специјалаца предвођена оперативцима CIA. Одред је извео врло ефикасне специјалне операције, а формиран је од најбољих бораца Task Force 5(„Авганистанци“) и Task Force 20 („Ирачани“) по посебној наредби бившег председника САД Џорџа Буша
  • Рамсфелд је учинио све да у TF121 уђу најбољи борци Delta Force и Navy Seals, као и најискуснији оперативци CIA. Он је генерала Вилијама „Џерија“ Бојкина именовао за главног идеолога ТF121. За формирање те специјалне службе, Бојкин је зарадио трећу „Звезду за заслуге“
  • Постоји верзија да је управо Бојкин био снајпериста који је под заштитом колумбијске оружане групе „Лос Пепес“, усмртио шефа кокаинског картела Пабла Ескобара. После „верског скандала“, када је Бојкин јавно увредио муслимане, у његову одбрану лично је стао Рамсфелд, назвавши трозвезданог генерала „незаменљивим специјалцем“
  • Недавна ликвидација команданта легендарне бригаде ЛНР „Призрак“ Алексеја Мозговоја – као и нешто раније убиство вође једног од одреда ЛНР – Александра Беднова званог „Бетмен“ – подсећају на „рукопис“ америчке групе ТF121, коју сузбог више несанкциоисаних кривичних дела преименовали у ТF6-26

Пишу: Александар СИТНИКОВ и Антон МАРДАСОВ

        ПОСТОЈИ  могућност да у Украјини делује група која је у Ираку заробила Садама Хусеина.

        Још 2008. године, британски аналитичар за обавештајне и безбедоносне проблеме, Гленмор Тренер-Харви, говорећи о елитним америчким специјалним снагама, изјавио је да у САД постоји група оријентисана искључиво на ликвидацију туђих војних команданата на терену.

        „У Авганистану је по први пут примењена тзв. јединица Task Force 121 – група специјалаца предвођена оперативцима CIA. Одред је извео врло ефикасне специјалне операције – објаснио је он. – Да ли се ове јединице користе против Русије? Па, између нас сада нема сукоба или непријатељства, тако да нема разлога за коришћење ових снага“.

        Ово је речено, подсећамо, пре седам година. Данас су односи између Запада у лику САД и Русије постали толико загрејани да стручна јавност говори о почетку другог „хладног рата“ – CW2(како га већ обележавају амерички медији). Као што је познато, прошли „хладни рат“ између Совјетског Савеза и Сједињених Држава био је праћен не само непријатељском реториком и економским притиском, већ тајним операцијама специјалних служби.

        Очигледно, и CW2 ће постати, а можда је већ постао арена за борбу америчких и руских обавештајних служби – било да је то у Сирији, Ираку, Јемену или у Украјини. Не треба искључити могућност да јединица за специјалне операције, коју помиње Гленмор Тренер-Харви, сада делује недалеко од наших граница.

        Шта је уствари TF121?

        Почнимо од чињенице да је циљна група Task Force 121 формирана од најбољих бораца Task Force 5 („Авганистанци“) и Task Force 20 („Ирачани“) по посебној наредби бившег председника САД Џорџа Буша.

        Суочен са озбиљним изазовима у борби против бааситских устаника, амерички председник је одобрио тајни рат специјалних снага у Ираку. У једном интервјуу је рекао да је главни циљ нове специјалне јединице – „ликвидација команданата на терену“. На питање новинара, ко је аутор те идеје, Буш је одговорио – министар одбране Доналд Рамсфелд.

        Заиста, Рамсфелд је учинио све како би у TF121 ушли најбољи борци Delta Force и Navy Seals, као и најискуснији оперативци CIA.

        Припадницима ове специјалне јединице је гарантован кривични имунитета у вези са могућим кршењима људских права. На располагање им је стављен један од тајних затвора, до тада контролисан од Министарства правде САД.

         „Специјалци“ ове групе имали су неограничен буџет за поткупљивање доушника. Тек накнадно се испоставило да су задаци постављени пред TF121 (а вероватно су постављени и данас) били циљана убиства команданата ирачких „побуњеника“.

         „Ударни тимови могу учинити невероватне ствари“ – признао је Рамсфелд.

         „Ови момци (побуњеници), по правилу, остварују своје циљеве, тако да ћемо спроводити операције, играјући на њиховим унутрашњим несугласицама“ – говорио је генерал Вилијам „Џери“ Бојкин, кога је Рамсфелд именовао за главног идеолога ТF121.

        За формирање те специјалне службе, Бојкин је зарадио трећу „Звезду за заслуге“.

        У своје време, он је учествовао у операцијама „Орлова канџа“, „Налет беса“ и „Права ствар“.

        Постоји верзија да је управо Бојкин био снајпериста који је под заштитом колумбијске оружане групе „Лос Пепес“, усмртио шефа кокаинског картела Пабла Ескобара. После „верског скандала“, када је Бојкин јавно увредио муслимане, у његову одбрану лично је стао Рамсфелд, назвавши трозвезданог генерала „незаменљивим специјалцем“.

        Према неким извештајима, у фази настајања ТF121 Пентагон је предложио Израелу да узме учешће у тајној операцији против ирачког покрета отпора. Према подацима америчких медија, израелски командоси и чланови Мосада тренирали су са својим америчким колегама у бази за обуку Форт-Брег у држави Северна Каролина.

        И у самом Израелу вршена је активна припрема за антигерилске операције у Ираку. Међутим, ни Тел Авив, нису Вашингтон давали никакве званичне изјаве о том питању. Стручњаци сматрају да и САД и Израелу засад одговара да стварају утисак да међу њима у тој области постоји низак степен међусобне сарадње.

        Магазин „Newsweek“ је, позивајући се на шефа ТF121 – легендарног контра-адмирала Вилијама Макрејвена, писао да се „нажалост, садашњи рад групе не разликује много од инквизиције“. „Макрејвен, који је бивша фока, подсећа на ликове из филма Немогућа мисија и способан је да у наносекунди зарије нож у ребра сваком, ако то сматра потребним“, указао је исти лист.

        Важно је напоменути да је тактика групе ТF121 у Ираку била усмерена за стварање ситуација у којима су се борбене акције развијале по сценарију – „герилци против герилаца, тероризам против тероризма“.

        Сматра се да је главни успех ТF121 било хватање Садама Хусеина, што је био плод операције „Црвена зора“.

        Један од запослених у Пентагону је једном рекао да је „важно остављати лажне сигнале приликом специјалних операција“. Као што се може видети из бројних публикација у страној штампи, рукопис ТF121 приметан је на територијама које су „побуњеници“ сматрали својим, а време њихових извођења се поклапало са међусобним сукобима локалних команданата.

        Ради овога је наводно око 1500 сарадника ТF121 обезбеђивало аналитичку подршку командосима. Американци су такође зналачки „играли“ на карту противречности које постоје практично у свим побуњеничким покретима.

        Као по правилу, након значајног успеха ТF121 ирачке марионетске снаге безбедности говориле су о својој неумешаности, тврдећи да „герилци опет нису умели да између себе поделе плен“ – самим тиме дискредитујући њихове лидере у очима локалног становништва…

        Сада се присетите терористичког напада на команданта бригаде „Призрак“ Алексеја Мозговог и оперативног коментара представника тзв. „АТО“ Александра Матузника, који је изјавио: „Ово није први пут да због борбе за утицај гину команданти бораца, који ратују за тзв. Новоросију“.

        Очигледно је да није било притиска неких страних сила, администрација председника Украјине објавила би ликвидацију команданта легендарног „Призрака“ својом успешном операцијом.

        Треба напоменути и да је сличан контекст био и после убиства вође једног од одреда ЛНР – Александра Беднова званог „Бетмен“, као и после „размене ватре специјалне службе ЛНР са Козициновим козацима“ у граду Антрацит.

        Све ово подсећа на рукопис америчке групе ТF121, коју су, узгред буди речено, због више несанкциоисаних кривичних дела преименовали у ТF6-26. При чему се, по свему судећи, осим имена – начин деловања јединице није променио.

        Професор на катедри за руску политику на Факултету политичких наука Московског државног универзитета, члан научног већа при Савету безбедности Руске Федерације, Андреј Манојло, наглашава да је присуство групе ТF121/ТF6-26 у Украјини – сасвим реалан, па чак и логичан сценарио.

        – Није сигурно да ова група још увек функиционише под тим кодним именом под којим су је медији помињали. Као по правилу, постојање такве здружене јединице чува се у строгој тајности, сматра се државном тајном, и постаје доступно јавности само онда када она изгине у пуном саставу (јер онда нема разлога да се крије њено постојање и намена), или када треба обелоданити неки одређени успех америчке обавештајне службе пред јавношћу.

        Имајте на уму да је за Американце карактеристично стварање таквих здружених група, када у истом тиму раде и „фоке“, и ренџери, и оперативци CIA и њени легални и нелегални агенти.

        Јасно је: ако такви „инструменти“ постоје – онда такве специјалне групе не могу да седе беспослене, независно до тога – да ли је стање ратно или мирно. Оне морају бити стално ангажоване у борбеним операцијама, иначе се група једноставно распада. Због тога, трагове ових јединица треба тражити у „врућим тачкама“, где конфликти достижу свој максимум – данас су то Ирак, Сирија, Јемен и Украјина.

        Дакле, несумњива је чињеница да у Украјини прикривено делује таква америчка група. Проценити акције тих група могуће је по карактеристичном рукопису: Американци воле да елиминишу лидере непријатеља. У том смислу, смрт неколико војних лидера Доњецке и Луганске народне републике може да буде директан доказ да њихове погибије нису прошле без америчких диверзаната.

        Већ је уочено да се много пута крхко примирје између снага ДНР и ЛНР с једне стране, и украјинске армије и националистичких батаљона – с друге, нарушава управо због деловања непознатих снајпериста који су убили неколико украјинских војника и бораца јединица ДНР или ЛНР.

        Потпуно исти „рукопис“ је примећен током Мајдана у Кијеву, када су непознати диверзанти пуцали истовремено и по специјалним снагама „Беркут“ и по националистима. Такав провокациони сценарио је реализован и у балтичким државама, када су непознати снајперисти пуцали и на демонстранте и по режимском ОМОН-у. Да, ови догађаји су одвојени и по географској карти, и по времену, али је рукопис – исти.

        Директор Руског института за стратешке студије, генерал-поручник Спољне обавештајне службе Руске Федерације, Леонид Решетников напомиње: Украјина се сада налази под потпуном контролом Сједињених Америчких Држава.

        – На пример, именовање Михаила Сакашвилија за гувернера Одеске области – чисто је америчка одлука, чији је циљ – обезбеђивање поуздане контроле над Одесом као важном луком за америчку морнарицу, и као кључним градом за могућу блокаду Придњестровља. Морамо схватити да у Украјини данас могу да раде све специјалне групе САД, које су деценијама увежбавале сценарије распиривања бојевих дејстава у многим деловима света.

        Ове јединице често раде без контроле, без обавештавања службе безбедности Украјине. Ја чак и не сумњам да су политичка убиства и терористички напади у Донбасу директно повезани са америчким обавештајним службама, укључујући и здружене групе која се састоје од оперативацаCIA, разних командоса и тако даље. Јасно је да они не раде само на ликвидацијама, већ и на подстицању сукоба између лидера устаника.

        Да би ово постигли Американци немају потребе да сами улазе у редове устаника: специјално обучени агенти са одговарајућим документима улазе у редове устаника, изигравајући добровољце славенског порекла. Због тога је један од главних задатака Доњецка и Луганска – формирање јаке контраобавештајне службе која ће америчке агенте.

        Превод: Срђан Ђорђевић

fakti.org/rossiya/medija-menju/mozgovoja-ubili-americki-komandosi-koji-su-zarobili-sadama-huseina

Прочитај без интернета:
5 гласовa