• Присетите се само како су козаци – на тражење малоросијских сељака – руском цару слали делегације да се пред њим поклоне до земље. Е, сада се спирала историје враћа управо тој полазној позицији
  • Јер, тек када већину становника украјинских територија физиологија наведе на крајње просту мисао да су они без Русије – ништа, да су никоговићи, тек тада за Москву биће смисла да размисли како да – и под којим условима – поново преузима СВОЈ Југо-Западни крај. Али, ни дан, чак ни сат, пре тога!
  • Не залажем се да се судбини препусти тај део руског народа и тај део Руске земље. Сматрам само да тачно у одређено време треба започети сједињавање разједињеног народа и рад на целовитости Руске земље. Дакле: ни прерано ни прекасно
  • Вас нико није заборавио. Нико вас није оставио на цедилу. Рат се наставља, чак и ако га ви не видите. Украјина је осуђена на пропаст. Не тражите од Русије да вуче глупе потезе, а ни бесмислене жртве. Не тражите од ње немогуће!

Пише: Андреј ВАЏРА

КАДА празан стомак присили Украјинце да схвате да су их цинично нагу..ли, да за за њих никакве Европе неће бити, да никаквог НАТО такође неће бити, а и да никаквог ММФ ускор неће бити, односно – да су они Западу потребни само као ђубриво… тек тада треба дозволити да се Русији обрате смиреном молбом да им помогне.

Али, под условима које Русија буде поставила.

Присетите се само како су козаци – на тражење малоросијских сељака – руском цару слали делегације да се пред њим поклоне до земље. Е, сада се спирала историје враћа управо тој полазној позицији.

Јер, тек када већину становника украјинских територија физиологија наведе на крајње просту мисао да су они без Русије – ништа, да су никоговићи, тек тада за Москву биће смисла да размисли како да – и под којим условима – поново преузима СВОЈ Југо-Западни крај.

Али, ни дан, чак ни сат, пре тога!

Не залажем се да се судбини препусти тај део руског народа и тај део Руске земље. Сматрам само да тачно у одређено време треба започети сједињавање разједињеног народа и рад на целовитости Руске земље. Дакле: ни прерано ни прекасно.

Свестан сам да ће многи моји саплеменици који живе у Украјини, а мрзе све што се тамо догађа, помислити: па како, зар нисмо своји?

Да, наравно да јесмо. Да, ви сте своји, ви сте – наши. Одлично разумем да чекате своје ослобођење. Одличо капирам и да ви не можете да утичете на ситуацију Потпуно вас разумем јер сам и само годину дана проживео по кијевским окупационим режимом. Дакле: знам шта то тачно значи.

Заробљеене Украјинце спроводе кроз Доњецк

Међутим, и ви морате схватити да свако од нас носи свој крст и да смо у истом паклу. Ваш крст је да издржите окупацију и да дочекате ослобођење. А да ће оно уследити – уопште не сумњајте.

Али, све у своје време. Неће шаргарепа расти брже ако је вучемо за листове. Будите, дакле, стрпљиви.

Вас нико није заборавио. Нико вас није оставио на цедилу. Рат се наставља, чак и ако га ви не видите.

Долазак на исконске руске границе – само је питање времена. Украјина је осуђена на пропаст.

На ратном календару (за Украјину) – сада је јесен 1942-ге године.

Не тражите од Русије да вуче глупе потезе, а ни бесмислене жртве. Не тражите од ње немогуће!

Богдан Хмељницки

Можете је за понешто кривити јер није идеална, али и ја и ви добро знамо да ми без Русије немамо не само будућност него ни елементарну наду.

Сетите се историје наших предака: коллико год да је тешко и лоше било Западној Руси – Источна Рус је, пре или касније, долазила у помоћ својој браћи.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/na-ratnom-kalendaru-za-ukrajinu-sada-je-jesen-1942-ge-godine

4 гласa