• Упркос плакању, јаукању, грактању и јецању разочараних, армијски Корпус ДНР се претворио у јединствени усклађени механизам који успешно одбија све нападе казнених одреда кијевског режима. Многа предузећа раде, плате и пензије се исплаћују, цене полако падају, комуналије су много јефтиније него у Украјини
  • У сјајном совјетском филму о Денису Давидову има епизода када једна госпођица жели да види ратног хероја, легендарног Давидова. Организују јој тај састанак. Она трепери, очекујући да види елегантног хусара у лепом мундиру, са увијеним брчићима, који звецка мамузама. А у собу улази брадати мушкарац у кожуху. Приглупа госпођица је разочарана. Али, Давидов због свог изгледа није постао мање талентован песник или јуначки ратник

Пише: Александар РОЏЕРС

        ПОВРЕМЕНО се појављују ликови који су прво били одушевљени Новоросијом, а затим се разочарали, напустили све, отпутовали или чак пљују по њеним двема републикама.

        Зашто је то тако?

        Позната психолошка формула професора Иљина гласи: „Задовољство = Резултат — Очекивања“.

        Код неких људи су очекивања нереално висока, па их чак и сасвим задовољавајући резултат оставља незадовољнима. При том, очекивања тих људи могу бити најразличитија: везана за каријеру, финансије, самореализацију, идеје.

        Људи могу да желе високе положаје, много пара, признање и славу или да реализују неке своје теорије.

        За неке од њих, Доњецка и Луганска Република нису биле место где живе милиони људи које треба заштитити, обезбедити им макар минимално благостање и нормализовати њихов живот.

        Они су гледали на Новоросију као на платформу на којој су желели да реализују своје идеалистичке представе о бољем друштву. Само што су код неких то биле комунистичке представе, код других монархистичке, код трећих националистичке итд.

        Али, у условима рата и делимичне блокаде, не граде се куле у ваздуху, они просто никоме нису потребни и нису функционални. Ту је потребна привреда мобилизацијског типа, која ће омогућити да се задовоље све потребе армије, ради максимално ефикасног извршавања борбених задатака. И уз то је потребно обезбедити преживљавање цивила, укључујући оне који не могу да раде односно да се преселе.

        Па и само државно устројство је у таквим временима најсличније армијским принципима управљања. Демократија, власт народа итд. ће бити после, након победе.

        Зато су преживели и остали да раде само они који су разумели следеће: „политика је уметност могућег“. А различити афераши и фантазери су подвили репове и побегли, гласно увређено цвилећи.

        И, упркос њиховом плакању, јаукању, грактању и јецању, армијски Корпус ДНР се претворио у јединствени усклађени механизам који успешно одбија све нападе казнених одреда кијевског режима. Многа предузећа раде, плате и пензије се исплаћују, цене полако падају, комуналије су много јефтиније него у Украјини.

        Чак се и путеви асфалтирају и чисте од снега, и цвеће се сади сваког пролећа.

        У сјајном совјетском филму о Денису Давидову има једна епизода.

        На свеже ослобођеној територији госпођица жели да види хероја рата, легендарног Давидова. И организују јој тај састанак. Она трепери, очекујући да види елегантног хусара у лепом мундиру, са увијеним брчићима, који звецка мамузама. А Давидов је у то време већ годину дана водио партизански рат, тако да у собу улази брадати мушкарац у кожуху.

        Госпођица је разочарана. Али, Давидов због свог изгледа није постао мање талентован песник или јуначки ратник.

        Једноставно, госпођица је била – глупача.

        Новоросија ће опстати и постојати: не обраћајте пажњу на разочарење скептика.

fakti.org/rossiya/medija-menju/novorosija-ce-se-odrzati-i-postojati-ne-obracajte-paznju-na-razocarane

1 глас