Неког спале, устреле, закопају, уморе мучењем, напишу „Смрт Жидовима“ на споменику жртвама Другог светског рата, поставе 20 Бандериних биста или промарширају новим градом узвикујући „Зиг хајл“ – па говоре: Руси су криви јер су преко телевизије наш чудесни Мајдан приказали као збориште бандероваца, па сад још и хистеришу

Пише: Захар ПРИЛЕПИН

        ПРИСЕЋАМ се како је једно од моје деце, када је имало три године, почело да „дивља“ за столом. Укорио сам га, рекао му да се смири, а оно је на почело да још жустрије размахује рукама – у смислу „не ограничавај моју слободу“ – и већ за који трен је оборило чашу на под.

        Чаша се разбила, а дете је изговорило своју крилатицу: „Ето, видииис! (ето видиииш!).

        Смисао тих речи био је: ти си крив, није  требало да ме критикујеш, зато што си ме критиковао – разбила се чаша.

        …Кад данас слушам како они са кијевског Мајдана поводом сваког свог новог зверства – након што неког спале, устреле, закопају, уморе мучењем, напишу „Смрт Жидовима“ на споменику жртвама Другог светског рата, поставе 20 Бандериних биста и 10 Петљуриних, сруше меморијал херојима Великог Отаџбинског рата или промарширају новим градом узвикујући „Зиг хајл“ – од њих се чује само један једини одговор.

        Овај: Руси су криви јер су преко телевизије наш чудесни Мајдан приказали као збориште бандероваца, па још почели да хистеришу.

        Све у свему, то је оно: „ето видииииииис!“

        „Ето видиш“ ми смо некога опет изгазили до смрти, бацили га у урну, одрезали му прст, руку, главу, довели у владу нову битангу, фашисту.

        Још смо убили музиканта, а то је иста прича.

        Једни узвикују: „Ето видииииис!“. То сте ви, Руси, крив, ви сте нас осумњичили да ћемо убијати. Други говоре. „То су глупости, ничег таквог није било!“.

        А када се испостави да је ипак било, они почињу да узвикују: „А шта бисте ви хтеееели?“

        Све је то једна иста прича која се врти у круг. Нема у томе ништа ново.

        То је апсолутно инфантилна свест. Детету је то опростиво, односно када деца тако говоре – онда је то смешно.

        Али, овде се не ради о деци.

        У суштини, ако треба веровати филмовима, овако се држе манијаци: њих је у детињству учитељица повредила, а они су, када су одрасли, истребили – 100 учитељица.

        Кад их ухвате, они говоре: „А шта сте хтели? Није требало да ме гњавите!“

fakti.org/rossiya/oni-sa-kijevskog-majdana-se-ponasaju-kao-manijak-koji-ubije-100-uciteljica-jer-ga-je-uciteljica-povredila

Прочитај без интернета:
2 гласa