„А КАД УСЛЕДИ КОНТРАНАПАД – КО ЗНА ГДЕ ЋЕ СЕ ТАЈ КОНТРАНАПАД ЗАВРШИТИ…“

  • Неки очекују да Украјина започне нови рат већ у априлу-мају. Веома сумњам да ће се тако нешто десити пре јесени, вероватније је – следећег пролећа или, чак, још касније. А тада ће кијевски стратези имаће све разлоге да верују у успех јер ће имати предност у бројном стању, која ће на кључним деоницама линије фронта бити петострука
  • У почетку ће све заиста бити добро. Украјински гледаоци моћи ће да на својим тв-екранима виде радосна лица извештача са фронтова. Имаће прилику да чују: „Управо сада иза наших леђа води се битка: украјинска армија са своје земље изгони терористе и руску војску која их подржава“
  • Украјинска армија ће прилично брзо пробити прве линије одбране сепаратиста дубоко улазећи у њихове редове, преузимати стратешке саобраћајнице и рушити упоришта. Заузеће Доњецки аеродром. Све ће бити у реду. Истина, коментари западних партнера биће мање, у сваком случају не толико егзалтирани
  • А онда, једног не баш лепог дана, украјински фронт ће се урушити. Апсолутно онако како је то било код Иловајска, Шахтјорска, Красног Луча, Храшчева, Лутугина. На дубоке клинове, у које ће бити увучена армија у офанзиви (буквално ће је тамо гурати позивима из штабова: брже, брже, нападајте, не губите на брзини, пробијајте се!), удариће изненада однекуд нове снаге
  • Још неколико дана Кијев ће се претварати да је све у реду и да је све што се дешава – привремени неспоразум. Као и у зиму 2015, они ће „лагати, лагати и лагати“ о својим успесима и победама. Али, то ће бити почетак краја. Догађаји ће се одвијати тако брзо да команда неће успевати да реагује на њих
Пише: Јуриј ТКАЧОВ, познати новинар из Одесе, главни уредник „Тајмера“

        КАКО ће се одвијати и чиме ће се завршити нова офанзива кијевских трупа на Донбас?

        Раније или касније десиће се оно за шта се сада Кијев активно припрема. Полетеће у етар унапред договорени сигнали, изнад линије фронта винуће се сигналне ракете и сва ревносно окупљена и из читавог света опремљена оклопна армада украјинске армије кренуће у свеобухватну офанзиву.

        Неки то очекују већ у априлу-мају. Ја лично веома сумњам да ће се тако нешто десити пре јесени, вероватније је – следећег пролећа или, чак, још касније.

        Кијевски стратези имаће све разлоге да верују у успех: предност у бројном стању, која ће на кључним деоницама линије фронта бити петострука. Одлично познавање снага и средстава противника на локацијама уз фронт (то познавање купују кроз „борбена извиђања“ – по цени живота украјинских војника у локалним нападима који се чине бесмисленим). Дејства формација и јединица у форсирању водених баријера и заузимању утврђења увежбана су буквално до аутоматизма. Одлична усаглашеност времена и места удара, која ће омогућити да се у потпуности искористи бројна и материјално-техничка предност. Сем тога, они неће имати мору због неједнаких могућности за извиђање, која је припадницима украјинске армије позната из претходне кампање: они ће на територији Доњецке Републике имати довољно обавештача, нишанџија, па и диверзаната пристиглих током процеса „повратка избеглица“.

        У почетку ће све заиста бити добро. Украјински гледаоци моћи ће да на својим тв-екранима виде радосна лица извештача са фронтова, емисије „Ванредних вести“, као и активности оних који на таблетима пишу егзалтиране „стендапе“ улазећи у Доњецк, Горловку, Јасиновату, Докучајевск.

        „Управо сада иза наших леђа води се битка: украјинска армија са своје земље изгони терористе и руску војску која их подржава“ – свечано ће објављивати надахнути момци у карактеристичним плавим шлемовима и панцирима.

        Све ће се лепо одвијати. Украјинска армија ће прилично брзо пробити прве линије одбране сепаратиста дубоко улазећи у њихове редове, преузимати стратешке саобраћајнице и рушити упоришта. Заузеће Доњецки аеродром, а неко од храбријих политичара кренуће да положи цвеће.

        Све ће бити у реду. Истина, коментари западних партнера биће мање, у сваком случају не толико егзалтирани. Из Европе ће се чути мишљење да није требало Украјини да крши Минске споразуме и да ће сада бити теже разрешити кризу. САД ће бити лојалније Кијеву, али ће и оне окарактерисати дејства украјинске армије као „сувише ризична“.

        Међутим, ко се брине због Европе и САД кад је све у реду? Па да, у том моменту биће све у реду, иако ће већ почети да се појављују неки забрињавајући сигнали. На пример, са фронта ће почети да стижу опрезна саопштења да, изгледа, сепаратисти не беже у паници већ се организовано повлаче према некаквим својим плановима, задржавајући позиције онолико колико је предвиђено тим планом, а затим се организовано удаљују на нове. А понегде уопште „одбијају“ да се повлаче држећи коте и утврђења без обзира на љуте нападе и ватру артиљерије која све уништава.

        И да артиљерија ДНР понекад (не често, не – понекад!) демонстрира убитачну прецизност која је недостижна украјинским артиљерцима, на десетине километара са 1-2 пуцња погађају командне пунктове, складишта муниције, концентрације технике. Да у дубини, рекло би се у сигурно очишћеним позадинама, непрестано избијају некакве нејасне размене ватре и грме чудне експлозије. И да сепаратисти, изгледа, имају много више тенкова него што је извидница саопштавала.

        Затим ће све некако изненада постати лоше. Односно, команда ће наставити да говори да је све у реду: напредовали су, утврдили се, чисте терен, нема губитака. Међутим, пажљиви гледалац видеће да се у извештајима уопште не мењају називи насељених места (прецизније, чак и улица тих насељених места). Да улицама украјинских градова много чешће пролазе колоне хитне помоћи са упаљеним ротационим светлима. Да на друштвеним мрежама у постовима припадника војске провејава некаква мучна недоумица о ономе што се дешава (зашто не напредујемо, где је појачање, где је замена, где су резервни делови, муниција, шта ли мисле суседи, шта смера Генералштаб). И – губици, губици….

        А онда, једног не баш лепог дана, украјински фронт ће се урушити. Апсолутно онако како је то било код Иловајска, Шахтјорска, Красног Луча, Храшчева, Лутугина. У основе дубоких клинова у које ће бити увучена армија у офанзиви (буквално ће је тамо гурати позивима из штабова: брже, брже, нападајте, не губите на брзини, пробијајте се!), удариће изненада однекуд нове снаге.

        Диверзантске групе тући ће штабове и командне пунктове, пресецати линије комуникација и стварати хаос и тешку збрку.

        Још неколико дана Кијев ће се претварати да је све у реду и да је све што се дешава – привремени неспоразум. Као и у зиму 2015. они ће „лагати, лагати и лагати“ о својим успесима и победама. Али, то ће бити почетак краја.

        Догађаји ће се одвијати тако брзо да команда неће успевати да реагује на њих.

        Појачања послата у помоћ формацијама које крваре наилазиће на већ утврђену и организовану одбрану формација противника тамо где уопште не би требало да их има. На њих ће пуцати из непосредне близине, у маршу, као што је то било код Угљегорска. Колоне са муницијом и другим средствима за снабдевање за које ће преклињати они са прве линије фронта, изненада ће свраћати „у госте“ на нове позиције сепаратиста.

        Обрушиће се систем за комуникацију. Као у лето 2014, покушаће да га некако дуплирају помоћу мобилних и фиксних телефона, али ће све чешће, као и онда, неки штапски официр који покушава да успостави везу са насељеним местом у којем се налази ова или она формација, чути у слушалици подругљив смех и псовке „днр-оваца“.

        Затим ће се некако само по себи испоставити да више не треба пребацивати појачања и муницију. И да је на дневном реду друга реч – страшна реч „евакуација“, а при том за њено организовање (више!) нема ни снага, ни средстава, ни могућности, ни, што је најважније, нема времена. Све то требало је радити прекјуче, када је све било у реду. А сада је све лоше и сваки час постаје све горе. И опет ћемо видети „одличне одлуке“ команде која војсци издаје очајничка наређења – „излазити из обруча у малим групама, остављати технику и наоружање“.

        У репортажама руских новинара и из ДНР поново ће се појавити хрпе заплењеног оружја, колоне запуштених заробљеника и – лешеви, лешеви…

        Почеће контранапад. У светлу оних истих таблета на улазима у градове ДНР почеће да пишу „стендапе“ сада већ руски и доњецки новинари. А можда ће сличне „стендапе“ писати и у светлу потпуно другачијих, нових таблета. Ко зна где и када ће се тај контранапад завршити…

        Ја ово пишем сада зато што још увек све ово може да се избегне. Зато што ово није онај рат у којем су „серафими јасни и крилати, на раменима ратника се виде“.

        Зато што овај рат може да се заврши сад одмах – исто као што је било могуће и уопште га не започињати.

        Превела Ксенија Трајковић

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/poznati-novinar-iz-odese-evo-kako-ce-izgledati-novi-poraz-ukrajine-u-donbasu

2 гласa