Пише: Всеволод НЕПОГОДИН

         ЕВО како сам се разочарао у украјински национализам.

         То се догодило 2002,  када сам био на првој години студија.

         Историју Украјине нам је предавао – на украјинском – увелико седи дедица Феофан Иванович Акимов.

         Шта ли тај све на предавањима није говорио о „проклетим Москаљима”, о десет хиљада година постојања украјинске расе и о окупаторима које је намножила Перејаславска Рада (скуп на коме је једногласно било одлучено 1654. да се данашња Украјина прикључи Русији).

         А тај Феофан Иванович је на крају оцене делио по смешној тарифи: за тројку је тражио пет долара, за четворку – осам, за петицу – десет (у Украјини се и данас оцењују од 1-5).

         Не можете ни да замислите са каквом је похлепом тај новац гурао у своју ташну. У тренуцима док је примао мито у његовим очима се видело својеврсно безумље. Грабио је тај новац као манијак.

         За 40 гривни (тада је један долар мењан за пет гривни) мени је дао четворку. Није хтео да ми да петицу мада сам му ја нудио десет „зелембаћа”.

         На примеру тог дивљака ја сам заувек схватио да се мој и пут украјинског национализма разилазе.

         Нисмо срасли.

         Схватио сам да су украјински националисти у стању да за гроше и рођену мајку продају, без колебања.

         П.С. Сада се у Украјини за 40 гривни не може купити ни флаша нормалног вина. Са том сумом се више нико не може подмитити на факултетима.

         Како време лети!

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/pravi-ukrajinci-za-dolare-ce-i-rodjenu-majku-prodati

Прочитај без интернета:
3 гласa