Пише: Петар АКОПОВ

НЕУСПЕХ споразума закључених пре седам месеци у Минску довео је Украјину фактички на корак до обнављања грађанског рата.

То, да је Минск-2 осујећен, признају обе стране у конфликту – сваког тренутка рат може да почне. Његове последице могу да буду катастрофалне за Украјину у целини, а нарочито за кијевске власти.

Будући да то схвата, део украјинске владајуће класе све упорније позива да се одсече и изолује Донбас, да би спасила своју власт у преосталој Украјини.

То је искреније од свих јавно саопштио бивши председник Леонид Кравчук. У интервјуу који је у уторак објављен у кијевском часопису „Ново време“.

„Донбас је увек био проблематичан… Ја сам знао да тамо постоји део људи који гледају само у једну страну – у Русију – и гледаће дуго. И ево, дошло је њихово време. ДНР и ЛНР су продукт те ситуације. Украјина није могла све да реши истовремено. Да, направили смо много грешака, нисмо се темељно бавили тим питањима. Ипак, сматрам да вук – ако га ставите у кавез, ма колико год да га храните – свеједно гледа у правцу шуме.

Зато је мој став данас веома једноставан. Постоји линија раздвајања између Украјине и побуњеника – ЛНР и ДНР. Ту линију ми прихватамо као статус-кво, као привремену линију раздвајања и престајемо да говоримо празне речи – „хуманизам“, „тамо живе наши људи“, „њима треба помагати“, „ми тамо морамо да прикупљамо порез и да им помажемо зато што је код њих лоше“. Ми треба да одсечемо ту територију, привремено, док будемо могли да је ослободимо. Граница остаје наша светиња – и биће и даље светиња. Али, побуњеницима којима руководи Кремљ, данас треба дати да мало управљају „својом“ територијом. Ми с њима треба да прекинемо економске, политичке и све друге односе“.

Став да се „Донбас одсече као болесни део тела и да се иде на Запад“ и раније се чуо у Кијеву, али га још никада нису саопштавали руководиоци земље, чак ни они са префиксом „екс“. Сада о томе отворено говори бивши председник земље, док његов наследник – други бивши председник – Леонид Кучма – представља Кијев на преговорима у минском формату.

Став званичног Кијева је елементаран: Донбас је заузела Русија која нам је пре тога отела Крим и ми ћемо се за њега борити ослањајући се на помоћ Запада. То је наша украјинска земља – и тачка.

Наравно, и Кравчук такође говори да ће се некад Донбас, као и Крим, вратити у састав Украјине, али сада с њим треба прекинути све односе. Не само блокирати, него, у суштини, одрећи се од њих.

„Зато ћемо на линије раздвајања поставити оружје не гледајући ни на какве минске споразуме, оружје које ми сматрамо потребним, трупе које ми сматрамо потребним, а ако неко буде ту гурао нос – ми ћемо га са свом украјинском мржњом тући и говорити: „Не покушавајте“.

Још није дошло време за ослобађање. Доћи ће време – и ослободићемо“.

Јасно је ради чега је то потребно Кијеву: тај исти Кравчук изјављује да Украјина мора да „спроводи реформе и изборе, да гради нови живот, да се бори са корупцијом“, зато што „већ су се од нашег нерада уморили не само Украјинци, уморио се и Запад, то не може дуго да траје“. Односно, треба учинити тако да власт које је дошла после Мајдана не сруше сами Украјинци, а да Запад не одустане од подршке Украјине као главног утврђења против Русије.

Може ли Кијев предузети правно и реално одустајање од Донбаса? Тај сценарио у највећој мери већ одавно изгледа многима у Кијеву, па и на Западу, као једини начин да се у Украјини сачува прозападна власт, а самим тим и она у атлантској зони. Конкретно речено, да би спасили своју власт Порошенко и Јацењук већ одавно би одустали од Донбаса, а у САД чак и најратоборнији јастребови схватају да се с Москвом мора борити за преосталу Украјину, а не за Донбас.

Порошенко још увек не говори оно што је рекао Кравчук само због једног разлога: сутра ће га прогласити за издајника отаџбине и извести на улице десетине хиљада људи. Почеће нови мајдан – са непредвидивим последицама. Зато је рано да о томе говори сам Порошенко, за сада је рано.

Кључно питање за Запад је следеће: може ли се задржати преостала Украјина, ако се Донбас пусти? Кад би били сигурни у то, они би одавно подстицали Кијев на развод са отцепљеним републикама, али, они немају такве сигурности. Међутим, способност кијевске власти да се одржи након што се одрекне Донбаса изазива велику сумњу чак и код Запада, дакле, боље је не ризиковати.

С друге стране, садашња власт такође не може дуго да се налази у неизвесности – константна мобилизација становништва и армије против Русије у циљу одбијања претеће „руске агресије“ против Незалежне, престаће раније или касније да функционише. Тада ће се и без икаквог одрицања од Донбаса незадовољство грађана окренути садашњем руководству, а у Украјини има у изобиљу оних који желе да сатру Порошенка и Јацењука, почев од Јароша и завршно са Јулијом Тимошенко.

Шта ће бити са Украјином после новог мајдана – да ли ће се од ње одломити нови комади, да ли ће Донбас борбу за власт у Кијеву искористити за наношење војног удара?

Односно, у сваком случају нови мајдан практично је неизбежан, на пример, да ли је, можда, боље испровоцирати га одрицањем од Донбаса и док траје пометња заменити једне прозападне политичаре другима, Порошенка на Тимошенко? Кад би САД биле сигурне у своју способност да задрже ситуацију под релативном контролом, онда би, наравно, то и учиниле, али оне немају и не могу имати гаранције да ће све проћи глатко.

Разуме се, главна препрека за почетак новог мајдана је страх од неочекиваног удара са стране Донбаса, после којег може да се обнови заустављени распад Украјине.

Према томе, реализација идеје одрицања од Донбаса – теоријски једине идеје која пружа шансу за очување власти садашње прозападне елите – повезана је са огромним ризицима и издацима. Али, без покушаја да се одсече Донбас Украјина се сигурно не може ишчупати из Руског света и то такође разумеју геополитички стратези.

Да ли ће се на то одлучити – видећемо наредних недеља након што мински споразуми буду званично признати као неуспели.

Пре обнављања борбених дејстава великих размера формира се неки предах – и у том тренутку Кијев може идеју одрицању да прогласи званичном.

Да ли ће се Донбас с тим сложити? Неће, наравно, – и чак не зато што без враћања читаве територије Доњецке и Луганске области у ДНР и ЛНР нико неће разматрати варијанту разграничења са Украјином.

Главно је да Донбас, као и Русија, не одустају од борбе за читаву Украјину као део Руског света. Не од борбе ратом, мада ће и она у неком тренутку бити значајна, него од борбе у чијој основи се налази одбрана праведне ствари.

Кијевске власти неће успети да од Украјине одсеку „проблематични регион“ зато што је главни проблем Украјине садашња политичка елита која је учинила избор неспојив са постојањем те државе и противречи интересима њеног народа који је неодвојиви део руског народа.

А тај проблем решиће народ Украјине – заједно са оним његовим делом који је на Донбасу то већ почео да чини.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/prvi-predsednik-ukrajine-predlozio-kijevu-da-se-privremeno-odrekne-donbasa

Прочитај без интернета:
3 гласa