• ТАМАРА ГУЗЕНКОВА: Сви озбиљни стручњаци признају у украјинском конфликту или две (Русија и САД), или три стране (Русија, САД и ЕУ) – једино питање је да ли је Украјина предмет сукоба између две суперсиле, или средство, које САД и њени сателити користе за уништење Русије
  • РОСТИСЛАВ ИШЋЕНКО: Уместо речи „Украјина” може да стоји име било коједруге територије, а право ривалство је могуће само између САД и Русије,земаља које имају упоредиве капацитете наоружања. Еекономија овде не игра улогу: варвари су имали безначајни ниво БДП-а у односу на Римско царство, али су га освојили
  • МИХАИЛ РЕМИЗОВ: Однос између САД и Русије треба, у суштини, посматрати као однос глобалне империје и бунтовника који је упутио изазов империјалномновом светском поретку. Стога Русија мора да оствари не толико победу,колико фактичку независност у културним, финансијско-економским и другимсферама
  • ИГОР СТРЕЛКОВ: Војна операција са разбијањем украјинских копнених снага и каснијом сменом проамеричког режима Порошенка и Јацењука најефикаснијије начин да се спречи велики рат и прекине продужавање украјинске кризе, коју су САД дизајнирале како би притиснуле Русију. Стратегија САД базира се на проширењу конфликта у Новоросији и његова даља ескалација је неизбежна у блиској будућности
  • ОЛЕГ НЕМЕНСКИ: Стратегија враћања Украјине у Руски свет мора нужно бити повезана са радом на идентитету и укључивати елемент регионалне самосвести, јер све украјинске земље суисконске руске земље, само је њихова историјски судбина еволуирала на различите начине

Тамара Гузенкова

         НАУЧНА конференција „Украјинска криза и глобална политика” одржана је од 15. до 17. маја у Санкт Петербургу.

         Конференцију је организовао Руски институт за стратешка истраживања у сарадњи са Удружењем Украјинаца из Санкт Петербурга, друштвеним покретом „Наслеђе” и Координационим саветом патриотских снага Санкт Петербурга.

         Циљеви су били: разматрање тренутне геополитичке ситуације поводом украјинске кризе и тражење позитивног решења за излазак из украјинског конфликта.

         Организаторима је успело да окупе више од стотину представника руских организација из Украјине, највећих блогера, писаца, јавних радника и других лидера јавног мњења из Русији и Украјине. Учесници су слушали извештаје експерата, разменили мишљења о узроцима и начинима изласка из украјинске кризе, а и о томе – каква би требало да буде стратегија Русије.

         Међу главним говорницима били су руски и украјински политиколози: Ростислав Ишћенко, Михаил Ремизов, Сергеј Михејев, Олег Неменскиј, Валериј Коровин, Богдан Безпаљко, бивши министар одбране ДНР Игор Стрелков, јавни радници Антон Гурјанов, Александр Александровски, Владимир Рогов, Јегор Квасњук, Игор Друз, Борис Рожин, Дмитриј Дзиговбродски, Андреј Коваленко и Сергеј Кољасников. У раду конференције су узели учешћа и представници организација руске културе из Одесе, Запорожја, Харкова, Кијева, Сумија, Полтаве, Дњепропетровска, Чернигова, Херсона, Николајева, Житомира, Черкаска и других градова.

Ростислав Ишћенко

         Пленарну седницу је отворила начелница Центра за студије проблема суседних земаља – заменик директора РИСИ Тамара Гузенкова. У студији „Украјинска криза и будућност Украјине. Формулисање проблема” она је приметила да сви озбиљни стручњаци признају у украјинском конфликту или две (Русија и САД), или три стране (Русија, САД и ЕУ) – једино питање је да ли је Украјина предмет сукоба између две суперсиле, или средство, које САД и њени сателити користе за уништење Русије.

         „Лопов, ухваћен за руку, и више пута јавно разобличен, дрско наставља да спроводи свој пројекат” – констатовала је Гузенкова. Према њеним речима, стратегија излаза из кризе зависи пре свега од разумевања глобалног контекста, на основу кога се ова криза и развила.

         Председник Центра за системске анализе и прогнозе Ростислав Ишћенко развио је даље ову идеју, наводећи да „… Уместо речи „Украјина” може да стоји име било које друге територије, а право ривалство је могуће само између САД и Русије, земаља које имају упоредиве капацитете наоружања (економија овде не игра улогу: варвари су имали безначајни ниво БДП-а у односу на Римско царство, али су га освојили). Свима нама је неопходно да схватимо да је рат који Сједињене Државе покушавају да нам наметну у Украјини или негде другде – рат за опстанак. Ми морамо да победимо у рату, а не да успешно завршимо једну операцију”.

         Председник Центра политичке коњунктуре Сергеј Михејев је рекао, да су „победити” и „преживети” – две различите стратегије: данас Русија покушава управо да преживи у условима америчке хегемоније.

         По мишљењу председника Института националне стратегије, Михаила Ремизова, однос између САД и Русије треба, у суштини, посматрати као однос глобалне империје и бунтовника који је упутио изазов империјалном новом светском поретку. Стога Русија мора да оствари не толико победу, колико фактичку независност у културним, финансијско-економским и другим сферама.

Михаил Ремизов

         На другој страни, Игор Стрелков сматра војну операцију са разбијањем украјинских копнених снага и каснију смену проамеричког режима Порошенка и Јацењука најефикаснијим начином да се спречи велики рат и прекине продужавање украјинске кризе, коју су САД дизајнирале како би притиснуле Русију: Са враћањем Крима Русија је прешла Рубикон, али сада се то оправдава, речима, да су реку побркали. У рату не треба преживети, већ победити. Слабљење интензитета борбе доводи до деградације армије и позадине.

         По мишљењу Стрелкова, САД су за сада једини модератор сукоба у Украјини, у великој мери захваљујући чињеници да „Русија ни сама не зна шта хоће. Она једном руком помаже ДНР и ЛНР, а другом их – гура назад у Украјину”. Стратегија САД базира се на проширењу конфликта у Новоросији и његова даља ескалација је неизбежна у блиској будућности – уверен је Стрелков.

         Међутим, цео низ стручњака из различитих региона Украјине је тврдио да већина грађана ове државе не прихвата русофобску реторику кијевских власти. На пример, 9. маја 2015. године у Одеси, више од 40 хиљада грађана је изашло на улице са георгијевским лентама, упркос претњи и терору Службе безбедности Украјине. Међутим, људи су приморани да се прилагоде постојећем режиму, јер су проруске снаге у Украјини превише слабе и неорганизоване да би отворено подржале Русију.

Игор Стрелков

         „Сједињене Државе су свих ових година спроводиле процес украјинизације, а Русија по том питању није урадила практично ништа – руски олигарси су „тестерисали” новац заједно с Украјинцима, а васпитавањем нових генерација се бавио Запад”, – констатовао је један од стручњака.

         По речима предствника „Куликовог поља” из Одесе, Јегора Квасњука, тајна успеха, али истовремено и грешка САД, у томе је што су се ослањале на примитиван идентитет: ако себе сматрам Украјинцем и онда морам да се изједначим са доказаним радикалом.

         „Али, њима никад није пало на памет да нас питају да ли ми желимо да будемо Украјинци. Они су узбунили ове будале, убеђујући их да су Украјинци – посебан народ, да Украјинци – нису Руси, гајили су у њима насиље, осигуравали им друштвено напредовање. Дошло је до тога да су у пасошу писали „Иванив” уместо „Иванов”. Пре годину дана, Сједињене Државе су одлучиле да је дошло време за то – и лудаци су почели да убијају. Али, САД су се прерачунале: на Мајдан су изашли углавном плаћеници”.

         Водећи научни сарадник РИСИ Олег Неменски указао је на то да је постсовјетска Украјина – земља без већине. Свака јавна политика у њој се своди на рад око идентитета у циљу стварања барем привремене већине. Према мишљењу овог стручњака, последњих година приметан је занимљив процес: руски језик постаје индикатор самосвести дела становништва Украјине. Он је привремен и може да прерасте у оживљавање руске самосвести, као што се то десило у Донбасу. Али, такође се развија и феномен рускојезичног украјинства, што ће имати озбиљне последице. Стратегија враћања Украјине у Руски свет мора нужно бити повезана са радом на идентитету и укључивати елемент регионалне самосвести, јер све украјинске земље су – исконске руске земље, само је њихова историјски судбина еволуирала на различите начине.

Олег Неменски

         Социолог Копатко огласио је податке испитивања јавног мњења који су били новост за део учесника конференције. Украјинска криза у његовој студији попримила је другу димензију, у којој је далеко више дефинисана расположењем украјинског друштва, него спољним утицајима.

         Завршна реч начелинка Центра за хуманитарне студије – заменика директора РИСИ Михаил Смолина природно је затворила конференцију. Он је навео да, упркос низу озбиљних проблема, приметних у решавању кризе у Украјини, ипак постоји могућност њеног успешног завршетка. Ово захтева, пре свега, деловање са избалансираним приступом и узимањем у обзир измена ситуације. Криза се продужава и захтева плански и поступни приступ за успешно решавање.

         У принципу, већина стручњака је говорила о неприхватљивости војног решења конфликта у Новоросији и Украјини: како је рекао један од учесника дискусије, „неопходно је сачекати док Украјина по налогу САД не прекрши Минске споразуме и онда заузети нову преговарачку позицију”.

         Превео

         Срђан Ђорђевић

fakti.org/rossiya/strategija-mora-biti-razbijanje-ukrajinske-kopnene-armije-i-smena-proamerickog-rezima-u-kijevu

6 гласовa