• На фронту се формирао својеврсни ратни паритет. Москва је за Минск-2, па је народна војска још прошле године одустала од похода на Кијев. Такође није кренула на заузимање Мариупоља, иако је била на два корака од тога
  • Да ли све иде ка такозваном „замрзнутом” конфликту уДонбасу, као у Придњестровљу? Кад иза леђа режима Петра Порошенка нико не би стајао – тако би се највероватније и десило. Али, далеко од граница Украјине има много снага којима је потребан бескрајни рат у Донбасу
  • Амерички генерал-пуковник Џон Малхоланд, од јануара 2015. заменик директора ЦИА за војна питања, приликом недавног сусрета са утицајним политичарима у Вашингтону, изјавио је да се „мора све учинити да се Русија увуче у рат са Украјином”
  • Генерал Малхолад је не тако давно био на дужности заменика команданта Снага за специјална дејства (СпО) Оружаних снага САД. Односно, Малхоланд је четири године био руководилац професионалних диверзанта и  обавештајаца. Управо је после његовог доласка у ЦИА почео да се ствара утисак да управо Снаге за специјалне операције сада носе сав терет борбених дејстава на Донбасу
  • Ако је то тако – онда то сигурно нису украјинске Снаге СпО. Другим речима: ако украјинске диверзантско-извиђачке групе у Донбасу и постоје, оне засад „опслужују”, а други ратују јер је Кијев тек почео да оснива сопствене специјалне јединице тог типа
  • У околностима строге тајности, из базе америчких Снага СпО у Форт-Бенингу (држава Џорџија) – у Кијев је стигло 180 инструктора-специјалаца. Сви одлично знају руски језик. Без оклевања, страни гости су пребачени у Мариупољ где су почели са обуком украјинских полазника. Али, нигде се не може прочитати да ли обука за специјалне намене коју су организовали Американци у Мариупољу има само теоријски карактер? Или се, ипак, претпоставља борбена пракса? А ако – постоји, да ли онда у пракси учествују гости из САД?

          Пише: Ростислав ИШЋЕНКО

          ДОГАЂАЈИ који су се последњих дана десили у Донбасу заслужују да се пажљивије размотре. Забрињавајућа хроника изгледа овако:

          1. 22. маја у 13.оо ч. од мештана из реона Камброд града Луганска у милицију је стигла информација да се у том делу града појавила сумњива група наоружаних људи у маскирној униформи који се представљају као народна војска. Пошто је непознате занимао распоред војних јединица, грађани су посумњали да нешто није како треба. У Камброд је упућена јединица за брзо реаговање МУП-а Луганске Народне Републике. На јединицу је отворена ватра. Почео је окршај током којег је део дошљака ликвидиран и један задржан. Међу стварима које је поседовао, нађени су маскирна униформа западног модела, капуљача и списак неидентификованих телефонских бројева.

          У Луганску су почеле појачане контроле личних докумената у циљу откривања лица која се илегално налазе на територији града.

          2.  23 маја у 17ч. 40 мин. на територији Доњецке области између утврђених положаја „Горловка” (под контролом народне војске ДНР) и „Мајорск” (оружане снаге Украјине) из аутоматског малокалибарског оружја из заседе је пуцано на аутомобил заједничког Центра за контролу и координацију (ЗЦКК) генерал-пуковника Александра Ленцова и његових официра, који су се враћали из села Широкино у чијој околини не престају борбе и гранатирања.

          Напад на аутомобил Ленцова био је безуспешан.

          3.  Истог дана у 18. ч. 50 мин у реону насеља Михаиловка активирана је мина (по неким подацима – противпешадијска мина МОН-50), а затим засута ватром из аутомата, колона од три аутомобила. У једном од њих био је познати командант батаљона „Призрак” армије ЛНР, Алексеј Мозговој. Погинули су командант бригаде и шест особа које су га пратиле.

          Оставићемо по страни огорчене дискусије о томе ко је заиста убио А. Мозговог: своји (како тврде у Кијеву), „украјински партизани” из одреда „Тени” (Сенке), на чему инсистира њихов лидер Александар Гладки) или нечија веома професионална обавештајна група специјално послата у ЛНР ради ликвидације Мозговог.

          Чини се да је важније нешто друго. По мом мишљењу, а укупност догађаја последњих дана потврђује да се на територији Новоросије нагло активирао диверзантски рат. Ко га је активирао – то је посебно питање и о њему је реч у наставку.

          За сада ћу изнети само једну претпоставку. Читаву зиму војни аналитичари са обе стране фронта напајали су нас прогнозама: чим се снег истопи и заврши беспуће, на Донбасу ће са новом снагом планути рат. И шта? Одавно нема снега, земља се просушила још пре месец дана, али нико не иде у офанзиву, стране се ограничавају само препуцавањима из оружја свих калибра.

          Мислим да је ствар само у томе што се карактер грађанског рата у Украјини из корена променио.

          Владимир Путин је давно и јасно ставио до знања да никоме неће дозволити да уништи народне републике Донбаса. Али, Петар Порошенко не само да нема снаге да својој војсци изда наређење „Стани”, него чак нема никаква права ни да ублажи реторику јастребова у Кијеву. У том случају, председник ће се једноставно угушити у отровном диму запаљених аутомобилских гума. Зато су сву зиму са обе стране сукоба копани ровови, грађени бункери, постављана минска поља, попуњаване, обучаване и поново наоружаване борбене формације и јединице. Тај огроман посао морао је да донесе резултате.

          На фронту се формирао својеврсни ратни паритет. Онај при којем је сваки покушај офанзиве оптерећен великим губицима и не гарантује колико-толико прихватљив резултат. Иначе, шта данас могу да буду циљеви било које офанзиве? Било за народну војску, било за украјинске снаге?

          Народна војска је још прошле године одустала од похода на Кијев. Такође није кренула на заузимање Мариупоља, иако је била на два корака од тога.

          Са своје стране, украјинска армија и добровољачки батаљони тукли су се читаву јесен неуспешно и ретко неспособно за веома мали, чак и по мери овог рата, Доњецки аеродром.

          Како онда да та армија озбиљно макар и покуша да узме под контролу сам мегалополис са милионским становништвом?

          Групација од 60 хиљада, која од стране Кијева учествује у такозваној АТО – анти терористичкој операцији – једноставно би се растворила и истопила на улицама једног јединог непријатељски расположеног Доњецка и била тучена од стране разјарених грађана. А има још и Луганск, Горловка и т. д. А где украјинска војска да скупи толико гарнизона?

          И шта – да ли се ствари крећу у правцу такозваног „замрзнутог” конфликта на Донбасу? Као у Придњестровљу?

          Кад иза леђа режима Петра Порошенка нико не би стајао, тако би се највероватније и десило. Али, далеко од граница Украјине има много снага којима је потребан бескрајНИ рат у овим крајевима.

          Нећемо наводити политичаре, узмимо војна лица – она су отворенија и по војнички директнија.

          Ево, на пример, става америчког генерал-пуковника Џона Малхоланда, од јануара 2015. заменик директора ЦИА за војна питања. Приликом недавног сусрета са утицајним политичарима у Вашингтону, он је изјавио да се „мора све учинити да се Русија увуче у рат са Украјином”.

          Како лично генерал Малхоланд може да помогне у том веома тешком и рискантном послу? Поготово што он има богато искуство.

          Не тако давно, садашњи заменик директора ЦИА био је на дужности заменика команданта Снага за специјална дејства (СпО) Оружаних снага САД. Односно, Малхоланд је четири године био руководилац професионалних диверзанта и  обавештајаца.

          На чудан начин после његовог доласка у ЦИА почео је да се ствара утисак да управо Снаге за специјалне операције сада носе сав терет борбених дејстава на Донбасу.

          Ако је то тако – онда то сигурно нису украјинске Снаге СпО. А ако украјинске диверзантско-извиђачке групе на Донбасу и постоје, оне за сада „опслужују”, други ратују, зато што је Кијев тек почео да оснива сопствене специјалне јединице тог типа.

          Истина, у украјинском Генералштабу већ неколико месеци ради управа Снага СпО. Постоји чак и командант – пуковник Сергеј Кривонос. Ипак, он је на самом почетку пута, бар је тако у априлу сам изјавио: „Ми смо у цајтноту и зато треба што је брже могуће да почнемо са оснивањем снага за специјалне операције, и да се не бавимо наклапањима, него конкретним послом”.

          И ко онда ратује уместо Кривоноса ако је он у цајтноту?

          Прелистајмо старија издања, рецимо, саопштење из јула прошле године.

          У околностима строге тајности, из базе америчких Снага СпО у Форт-Бенингу (држава Џорџија) – у Кијев је стигло 180 инструктора – специјалаца. Сви одлично знају руски језик. Без оклевања, страни гости су пребачени у Мариупољ где су почели са обуком украјинских полазника. Али, нигде се не може прочитати да ли обука за специјалне намене коју су организовали Американци у Мариупољу има само теоријски карактер? Или се, ипак, претпоставља борбена пракса? А ако – постоји, да ли онда у пракси учествују гости из САД?

          Друго. Има много података о томе да у Донбасу из све снаге ратују грузијски специјалци који су већ прошли школу Форт-Бенинга. На пример, случај који се сада „врти” у медијима о заробљавању 16. маја код града Счастје двојице рањених, или бивших или активних руских специјалаца из 3. бригаде ГРУ Генералштаба Оружаних снага РФ, капетана Јевгенија Јерофејева и водника Александра Александрова.

          У Украјини само ври: ко је, у ствари, заробио наше војнике? Коме на мундиру да припреме рупице за ордене? Особљу 92. механизоване бригаде ВСУ или 24. јуришног батаљона „Ајдар”? А можда – сарадницима контраобавештајне службе СБУ?

          Ипак, у вези с тим ево коментара заменика главнокомандујућег корпусом Министарства одбране ДНР, Едуарда Басурина: „Сва та збрка у Кијеву о томе ко је конкретно учествовао у заробљавању ових бораца: или војници 92. бригаде ВСУ, или чланови казненог одреда „Ајдар”, или ВСУ – има објашњење. Према провереним подацима наше обавештајне службе – тога дана у том реону налазила се диверзантска група грузијских снага специјалне намене”.

          Басурин је прецизирао да главна база грузијских специјалаца делује под окриљем центра за обуку украјинске Националне гарде и да се налази у околини Северодоњецка. Зато је његово постојање било познато само СБУ. Ни 92. бригада ни „Ајдар” с тим нису упознати. Зато они, пошто су учествовали у општој борбеној гужви, сматрају да када у Кијеву вичу  ”Слава херојима!”, да је то њима и само њима.

          Додаћу да су саопштења о учешћу грузијских специјалаца и раније понекад пробијала застор војне тајне.

          Штампа је информисала  да је Александар Григолашвили, који је погинуо на Донбасу 18. децембра 2014., служио у специјалним јединицама Министарства одбране Грузије.

          О учешћу специјалних јединица из Пољске у борбама на Југоистоку Украјине има још више података. Тако је 8. децембра прошле године радио-станица народне војске пресрела разговоре противника на пољском језику.

          Након неколико сати, у ноћи на 9. децембар, на 11 километара од насеља Никишино десио се борбени окршај са извиђачко–диверзантском групом од осам људи. Сви они су убијени. Приликом прегледа лешева на одећи су откривени пришивциПука специјалне јединице Jednostka Wojskowa Komandosów Оружаних снага Пољске.

          26. јуна 2014. у реону коте Саур – Могила убијен је снајпериста из Пољске, који је користио најновију америчку пушку великог калибра. Таквим пушкама наоружане су само јединице за специјалне намене.

          Пре тога, 16. јуна 2014. на месту пада војног транспортног авиона Ил-76 ВВС Украјине, који је оборила народна војска, нађено је много нагорелих докумената на пољском језику. Да ли су у авиону били страни специјалци или обични плаћеници не може се поуздано тврдити. Ипак, није искључено.

          Према подацима обавештајне службе народне , на страни противника дејствује деветнаест ДРГ (диверзантско-обавештајних група) састављених од припадника специјалних јединица које су стигле изван граница Украјине.

          Очигледно јр да наредних месеци оне неће дозволити да се угаси рат на Донбасу, шта год да потписују политичари.

          Превела

          Ксенија Трајковић

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/u-donbasu-pocinje-diverzantski-rat-na-strani-kijeva-su-amerikanci-poljaci-i-gruzini

Прочитај без интернета:
2 гласa