Пише: Миша ЂУРКОВИЋ

  • На међународну конференцију о последицама враћања Крима у оквир Руске Федерације и глобалним међународним односима путовао сам и са послаником бугарске партије Атаке, археологом Станиславом Станиловим. Од њега сам чуо да је Бугарска за двадесет година са 9 спала на свега 7,4 милиона становника од чега је Бугара свега 5,5 милиона. Осталу популацију чине Турци, Помаци и Цигани…
  • Учесници конференције су добили прилику да током четворосатног излета јахтом обиђу читаву севастопољску „бухту“ са свим њеним рукавцима. Тек кад се сусретнете са десетинама, ако не и стотинама моћних „корабљеј“ и кад на карти погледате где се то налази, постаје вам јасно зашто уопште није било спорно како ће се све око Крима завршити. Без црноморске флоте Русија није чак ни регионални играч. Крим који би остао у Украјини, за највише десет година био би претворен у NATO (америчку) базу, и коришћен као главна тачка будућих напада на Русију
  • Било је велико задовољство боравити у згради ректората севастопољског универзитета чији је иначе ректор извесни господин Дуњић! Наравно, Србин пореклом, чији су преци дошли негде у осамнаестом веку. Не зна наш језик, али и даље с поносом чува сећање на своје порекло
  • Говорећи на конференцији, упоредио сам случај Косова и Крима. Основна теза је била да су западне земље 2008. коначно срушиле међународни поредак у Европи и односе вратиле на питање голе силе. Из те перспективе гледано, присаједињење Крима је логичан потез државе која брани елементарну безбедност и фактички се припрема за будући велики сукоб за који сви знају да се вероватно не може избећи

        ПОЧЕТКОМ септембра ове године – на позив Руског института за стратешка истраживања из Москве – боравио сам неколико дана на Криму (са мном су путовали и Млађан Ђорђевић и Никола Косовић).

        Повод је била међународна конференција која се бавила последицама враћања Крима у оквир Руске Федерације и глобалним међународним односима. Било је то веома занимљиво искуство које ћу укратко поделити са читаоцима.

        Сакупљање учесника било је у Москви. Између осталог, имали смо прилике да се сретнемо са стручњаком за међународне односе из Анкаре, господином Хасаном Канболатом и ветераном бугарске археологије, сада послаником Атаке, 72-годишњим Станиславом Станиловим. Дружење са њима у наредних неколико дана било је изванредна прилика да се од Хасана обавестимо о актуелним дешавањима на Блиском Истоку, посебно у вези са односима Турске, Израела и Исламске државе.

        Са Станиславом смо се најчешће шалили питајући га колико Атака планира да припоји од Србије. Он је, међутим, тужно одмахивао главом, указујући на пре свега катастрофалну демографску ситуацију његове домовине, која не само да нема више снаге за било какве планове о експанзији, већ убрзано пропада и одумире.

        Бугарска је за двадесет година са 9 спала на свега 7,4 милиона становника од чега је Бугара свега 5,5 милиона. Осталу популацију чине Турци, Помаци и Цигани (од којих је 70% муслиманске вероисповести) и, захваљујући стопи фертилитета и непрестаном исељавању младих Бугара, тенденција будуће етничке федерализације Бугарске неумитно напредује.

        Села су им готово испражњена, исто као и у источној Србији. Познати су им планови Американаца и других глобалних владара да се православни Бугари сведу на 3,5 милиона, а да се остало (муслиманско) становништво уз помоћ имиграције подигне до толиког броја.

        На Крим смо путовали са аеродрома Домодедово који служи за унутрашњи саобраћај по Русији.

        Лет до Симферопоља траје нешто мање од три сата. По доласку вас опије мирис југа и време много лепше и топлије од московског.

        Покупили смо ствари и кренули на скоро двосатну вожњу до Севастопоља који је био наша одредница. Успут смо могли да видимо делове Крима и да осетимо делић атмосфере и живота на овом, за Русе животно значајном простору.

        Доминирају пропагандни билборди са Путином и поруком „Крим и Русија заједно заувек“ који народу уливају сигурност. Цео овај простор је веома леп, али страховито запуштен и занемарен у претходним деценијама.

        Нисмо били у Јалти, међутим по свему што смо чули и видели јасно је да ће Русији требати године рада и велика новчана улагања да овом стратешки важном полуострву врати туристички сјај и учини га привлачним својој елити. Но за обично становништво, чију огромну већину чине Руси, присаједињење Русији значи не само сигурност већ и повратак наде у бољи живот. Пензије су, за почетак, дуплиране након уласка у Руску федерацију.

        Одмах након доласка у Севастопољ и смештању у истоимени обновљени хотел, који се налази на градском шеталишту, кренули смо у једну фантастичну авантуру коју су нам домаћини приредили.

        Учесници конференције су добили прилику да током четворосатног излета на јахти обиђу читаву севастопољску „бухту“ (залив) са свим њеним рукавцима, што је укључивало и излазак према чувеној Балаклави, где је до 1993. била активна велика подморничка база, данас доступна туристима за обилазак.

        Ова изванредна тура била је наравно обогаћена добром храном и изванредним кримским винима попут „Инкермана“. Највећи утисак је разумљиво сусрет са чувеном црноморском флотом.

        Тек кад се сусретнете са овим десетинама, ако не и стотинама моћних „корабљеј“ и кад на карти погледате где се то налази, постаје вам јасно зашто уопште није било спорно како ће прича око Крима да се заврши.

        Без црноморске флоте Русија није чак ни регионални играч.

        Крим који би остао у Украјини, за највише десет година био би претворен у NATO (америчку) базу, и коришћен као главна тачка будућих напада на Русију.

        Током обиласка имао сам додатну привелгију да сам био поред колеге Вадихина, професора московског МГУ, стручњака за војну историју Крима, па сам уживао у детаљним објашњењима историје Крима, описима тока Кримског рата, па и појашњењима природе бродова са којима се срећемо.

        Тешко је макар и укратко пренети два и по миленијума бурне историје Севастопоља. Али, и са брода видите нпр. капелу подигнуту на месту где је Свети Владимир почео покрштавање Русије, споменике који подсећају на кримску епопеју и из деветнаестог и из двадсетог века итд.

        Наредног дана је најпре уз присуство највиших званичника Крима свечано отворен црноморски центар РИСИ, а затим смо отишли у простор где је одржана конференција.

        Било је велико задовољство боравити у згради ректората севастопољског универзитета чији је иначе ректор извесни господин Дуњић! Наравно, Србин пореклом, чији су преци дошли негде у осамнаестом веку. Не зна наш језик, али и даље с поносом чува сећање на своје порекло што показује чак и презиме које није у потпуности русификовао.

        Иначе, зграда ректората је бивше седиште чувеног Кадетског корпуса у коме су се школовали официри царске црноморске флоте. Зграда је данас модернизована, технички и информатички у потпуности опремљена, испред и даље стоји огромна статуа Лењина, али из ње и даље избија снага и достојанство.

        Конференција је била веома успешна и корисна. Чули смо разне податке и аспекте последње кримске авантуре, као и сведочења људи који су ратовали на доњецком и луганском фронту. Неколико њих је изнело мишљење да је руски фактор у целој Украјини могао боље и више да ради уз помоћ Москве, као и да тенденције у централним деловима Украјине током рата не иду на руку руској страни, пре свега кад је у питању генерално расположење народа.

        Крим је једнодушно поздрављен као пример одлучне акције и успеха какав је можда могао да се пренесе и на друге делове земље.

        Кримски муфтија одржао је одлично предавање о положају и погледима локалне татарске заједнице.

        Ја сам се у раду осврнуо на поређење случаја Косова и Крима. Основна теза је била да су западне земље 2008. коначно срушиле међународни поредак у Европи и односе вратиле на питање голе силе. Из те перспективе гледано, присаједињење Крима је логичан потез државе која брани елементарну безбедност и фактички се припрема за будући велики сукоб за који сви знају да се вероватно не може избећи.

        Упоредио сам ситуацију са оном која је нажалост претходила Другом светском рату.

        Наредног дана смо имали слободно време да уживамо на централном шеталишту, купимо сувенире, попијемо кафу на некој од тераса са изванредним погледом на залив и да се полако опростимо.

        Срели смо многе добре људе, направили корисна и лепа познанства и причали о могућности сарадње наше земље и Кримљана.

        Чули смо много о великом привредном потенцијалу ове руске регије.

        Два дана после нас стигао је и Путин са Берлусконијем, а нешто раније у посети је била велика делегација француских парламентараца.

        Крим се у сваком случају вратио матици, а Русија је макар овде одлучно сачувала свој народ и свој статус озбиљне силе.

        Исправљено је Хрушчовљево насиље, и сада креће дуготрајна битка за признавање овог повратка. Што је ипак много мање битно од саме чињенице обављеног великог посла.

        Са Кримом Русија је поново озбиљна сила.

fakti.org/srpski-duh/djurkovic-u-sevastopolju-sam-bolje-shvatio-zasto-je-rusija-sa-krimom-opet-ozbiljna-sila

Прочитај без интернета:
16 гласовa