Блокирана ратификација споразума због којег је Кијев изгубио Крим и гурнуо земљу у грађански рат и економско уништење.

Холанђани су референдумом одбацили трговинску и политичку асоцијацију ЕУ с Украјином, чиме се показало да се узалуд гинуло на кијевском Мајдану и у крвавом грађанском рату у име евроинтеграција.

Да би споразум о Асоцијацији ступио на снагу потребно је да га ратификују све чланице ЕУ. Осим тога, резултати референдума за Украјину су поражавајући. Иако је реч о политичком питању које није у врху интересовања Холанђана референдум је успео пошто је гласало више од 30 одсто бирача.

Према још незваничним подацима, учествовало је око 36 одсто Холанђана, а од тога је њих 64 одсто гласало против асоцијације ЕУ с Украјином.

Живот на дознакама

Да би доказао оданост подстрекачима оличеним у Пољској и Литванији и главном покровитељу САД, Кијев је чак уводио санкције Русији. Заузврат, ЕУ је асоцијацијом понудила једино слободан извоз житарица, живине, рибе и меда, а и то је ограничено квотама. Кијевски режим преживљава од 17 милијарди долара које им је дотурила Америка преко ММФ, али још више од дознака милиона дијаспораца породицама, највише из Русије одакле стиже десетак милијарди годишње.

Резултати референдума нису обавезујући за холандску владу, али је премијер Марк Руте рекао да продужење процеса ратификације више није могуће.

– Резултати референдума су врло убедљиви. Сада морам да се консултујем с члановима владе, а потом с парламентом и европским партнерима. За то су потребне недеље – рекао је Руте.

Међутим, питање је колико је Руте разочаран, а и многе чланице ЕУ. Он је прошлог месеца изјавио да Украјина никада не треба да постане део ЕУ.

– Сматрамо да Украјина мора да има добре односе с Европом и Русијом, а то ће бити немогуће ако постане чланица ЕУ – рекао је тада Руте подсетивши да историја Русије почиње с Кијевом.

Хладне облоге

Петро Порошенко изјавио је да је циљ организатора референдума „напад на јединство Европе и ширење њених вредности“. Министар спољних послова Павел Климкин тврди да ће асоцијација да се примењује, „само на привременој основи, те се не треба узбуђивати“. Његов холандски колега Берт Кундерс позвао је на стрпљење, а хладне облоге привила је и председник Литваније, доктор социјалистичке планске економије Даља Грибаускајте: „Нико неће зауставити европски избор Украјине“.

У сваком случају холандски референдум је глогов колац у политику кијевског режима председника Петра Порошенка. Одустајање бившег председника Виктора Јануковича од асоцијације с ЕУ крајем 2013. било је повод за масовне демонстрације на кијевском Мајдану које су се претвориле у крваве обрачуне с полицијом и довеле до свргавања режима. Последица је губитак Крима и ужасан грађански рат на Донбасу.

Политика непријатељства с Москвом у име ЕУ интеграција које нико није нудио уништила је украјински индустријски извоз у Русију и стали су цели заводи чак до 30.000 запослених. Без руског тржишта не ради аутомобилска индустрија, стала је производња цеви, мотора, турбина, вагона и возова, пољопривредних и рударских машина, моћни одбрамбено индустријски комплекс наслеђеног СССР је у колапсу… На Донбасу су остале залихе угља неопходне за термоелектране које производе 70 одсто струје, а приход од транзита руског гаса све је мањи и нестаће до 2020. градњом нових гасовода. Преостала богатства тајкуни су још чвршће заграбили, а просечна плата преполовила се док су цене комуналних услуга увећане за 280 одсто.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/563783/Ukrajina-pustena-niz-vodu

5 гласовa