Украјинско Министарство спољних послова у страху да ће националисти изазвати немире у Кијеву спречило је пројекцију филма „Волињ“ Војћеха Смажовског о масакрима десетина хиљада Пољака

ВАРШАВА – Украјинско Министарство спољних послова у страху да ће украјински националисти изазвати немире у Кијеву спречило је пројекцију филма „Волињ“ Војћеха Смажовског о масакрима десетина хиљада Пољака које је на западу Украјине током Другог светског рата извршила Украјинска устаничка армија.

„Уплашили смо се тога шта филм ‘Волињ’ може да изазове на улици. Имамо сигнале да би били протести због филма. Друштво тек треба припремити. У Пољској је Смажовски познат у Украјини не толико. Те сцене у филму које су прилично натуралистичке могу да изазову у Украјини веома негативне реакције“, објаснио је за пољски Радио Зет украјински амбасадор у Варшави Андриј Дешчица.

Дуго очекивани филм познатог пољског режисера о једном од најгорих трауматичних историјских поглавља и камена раздора у суживоту Пољака и Украјинаца, Волињском масакру, требало је да буде приказан у уторак у бисокопу Кијев у престоници Украјине уз дебату после пројекције на коју су поред режисера позвани и историчари.

Директорка Пољског института у Кијеву који је ту специјалну пројекцију новог филма организовао, Ева Фигел у последњем тренутку, дан пред пројекцију добила је од украјинског Министарства спољних послова „енергичну препоруку“ да пројекцију откаже због бриге за јавни ред, мир и безбедност.

„Видео сам филм и он је пун емоција. То је антинационалистички, антирадикални, не до краја антиукрајински филм. У филму ми недостаје просечни Украјинац каквих је било 90 одсто. Неки су ратовали, неки су помагали Пољацима а највећи део су једноставно били обични грађани“, казао је амбасадор Дешчица.

Филм са врло бруталним сценама насиља, као када украјински суседи претварају пољског дечака у живу буктињу и терају га да у стравичним мукама корача, прича о злу који је засејао национализам у душе суседа, пољских, украјинских, јеврејских, чешких, у кошмару Другог светског рата у Волињској области и Галицији.

Нападе на пољске суседе украјински националисти Стефана Бандере започели су у фебруару 1943. године, а кулминација је била паралелни брутални напад на 150 пољских села којима су помоћ повремено пружали совјетски партизани у недељу 11. јула 1943. године када су се Пољаци окупили на мисама у црквама.

Пољски историчари процењују пољске жртве на око 100.000, док украјински историчари тврде да је жртава било знатно мање, а подсећају да је у акцијама одмазде коју су после предузели Пољаци и њихова Земаљска армија страдало до 20.000 Украјинаца.

Сејм пољског парламента усвојио је у јулу резолуцију којом је 11. јул прогласио за Народни дан сећања на жртве масакра над Пољацима у Другом светском рату који су починили украјински националисти и њихова оружана фракција Украјинска устаничка армија и у резолуцији затражио да се достојно обележе гробови побијених, а да се тај Волињски масакр коначно назове правим именом – геноцид.

Ове јесени излази и нова књига о масакру који изазива раздор не само међу обичним Пољацима и Украјинцима већ и између пољских и украјинских историчара.

Желим да покажем организовану природу тих етничких чишћења пољског становништва. Покушавам такође да покажем аналогију Волињског масакра са етничким чишћењем српског живља у Хрватској у време Другог светског рата. Поступци усташа и украјинских националиста били су у многоме слични“, казао је аутор нове књиге пољски историчар Гжегож Мотика.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:630563-%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%B0-%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%80%D1%83-%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%B0%D0%BA%D0%B0

0 гласовa