Млади Украјинци са запада и севера земље придружили су се својим сународницима у Доњецку. У почетку су сумњали да су придошлице шпијуни, али се патриотски млади Украјинци нису обазирали на пецкање од стране својих сабораца. Зенија, један од придошлица са поносом показује бункер који су сами изградили како би се успешно борили. Репортеру одаје да долази из Дњепропетровска и да нико од његових пријатеља не зна да се он бори.

Присећа се како је прошлог јуна напустио родни град који је тада био преплављен трупама десног сектора без докумената и без торбе како нико не би посумњао да он иде у рат. Зенија је одрастао у сиротишту, јер му је отац убијен током “дивљих деведесетих” (период током криминалног терора после распада СССР-а) а мајка га оставила. Његов дом сада је пета стрељачка јединица.

Са поносом показује похвалницу за војне заслуге и присећа се да му је требало доста времена да постане део војске. Ипак, признаје да има бројне непријатности због свог украјинског дијалекта, које мора да решава његов командант.

Виктор Долгиј, који већ 8 месеци служи у специјалној јединици Калмиус, проглашен је у Украјини непријатељем. Он долази из области Тернопол, најзападнијег региона у Украјини и тврди како нема проблема са људима због акцента. У војсци ради као инструктор за вожњу тенкова и не крије да долази из западне Украјине. Каже да је тамо народ исти као и овде и да не треба тако да се третирају људи на западу земље. Људи свој протест тамо изражавају тако што се не прикључују украјинској војсци.

Виктор је потврдио да су приче о избегавању мобилизације на западу Украјине потпуно тачне и да нису измишљотина руских блогера. Он тврди да су се у једном селу помоћу два аутобуса млади људи евакуисали у Русију.

Ситуација није другачија ни у централној Украјини, о чему сведочи Вадим Маистренко, који долази из Винитсе. Вадим прича како су његови другови јаки само на речима, али да се сви труде да избегну мобилизацију управо осуђујући њега као издајника земље. Постоји чак и ценовник за избегавање мобилизације, што зависи од здравственог стања особе. Потпуно спреман младић мора да издвоји и до 1500 долара како би избегао рат.

За време снимања видеа, његова јединица Спарта приморала је украјинску војску да напусти положаје које су заузели у једном сиротишту у Углегорску. Док показује опљачкано и уништено сиротиште Вадим признаје да је до прошлог лета веровао у пропаганду Кијева. Ипак, сада је прешао на страну оних које је оптуживао. Због изгубљена два прста у борби око аеродрома, Вадим одлучно негира да ће се икада вратити украјинској војсци.

Сергеј, земљак Зеније, показао је репортерима уништен аеродром у Доњецку, причајући како је јесенас нон стоп био под ватром. Док се крију у бункеру од украјинске артиљерије, показују честитку коју су добили из Дњепопетровска када су освојили аеродром. Један од војника прича како само двојица од 30 колега његовог ујака подржава Украјину.

Даљи извештај са фронта прати и приватан живот Виктора, са почетка приче који је успео да оснује породицу у рату захваћеној области. Зенија се са друге стране ослободио својих страхова.

Ипак, сви они желе да се рат што пре заврши. Пре него што су сукоби почели сви су веровали да становници са запада и истока Украјине имају потпуно различите тежње. Док су први наклоњени Европи, други нису изгубили тесне везе са Русијом. Након стотина уништених кућа у Доњецку, Луганску и другим градовима и убиства хиљаде цивила, разлике су избледеле. Остаје нада да ће успети након рата да разумеју и прихвате међусобне разлике.

(За Србин.инфо превела са енглеског Маја Орлић; видео: Котаро Кацура)

srbin.info/2015/03/18/ukrajinci-sa-zapada-zem1lje-u-redovima-armije-donjecka-video/

5 гласовa