ДОСАД ОТЕЛИ 40 ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА, УНИЈАТИ ГРАДЕ СВОЈЕ И У СЛАВЈАНСКУ И КРАМАТОРСКУ
  • Кијевски режим ствара све услове за легализовање упада украјинских грко-католика и расколника из организације „Кијевски патријархат“ у верске објекте канонске Украјинске православне цркве. У ствари, ради се о борби са православљем у Украјини. Православље повезује украјинско становништво и саму украјинску државу са сверуском историјом и Русијом и сходно томе не може бити идејна и духовна основа нове – русофобске самосвести
  • Почетком октобра 2016. Врховна рада узела је у поступак предлог закона који фактички легализује „црквене упаде“ унијата и групације „Кијевски патријархат“ у објекте УПЦ. Тај документ изједначава статус верских и територијалних општина, а ако постане закон, онда је могуће, на пример, изјаснити се као припадник било које верске заједнице датог насељеног места, доћи на састанак и изнети своје захтеве у односу на некретнине и црквену имовину
  • Две главне ударне снаге – унијати (УГКЦ) и расколници „Кијевског патријархата“ – по договору са кијевским властима, раде у два стратешка правца: унијати продиру на исток Украјине и покушавају да се у склопу грађанског рата, који је започео кијевски режим, учврсте на новим територијама, а расколници „Кијевског патријархата“, ослањајући се на помоћ казнених одреда Десног сектора и подршку власти, отимају храмове и црквену имовину Украјинске православне цркве
  • Циљ ратних активности унијата и расколника у целини је јасан – након што „огњем и мачем“ потисну православне свештенике са територије Украјине – покушаће да формирају „нову јединствену помесну цркву“ и оду под власт Ватикана

Пише: Алексеј САМОЈЛОВ, политиколог, магистар географских наука, бивши проректор Међународног словенског универзитета у Харкову

ЗЛОКОБНА „свакодневица“ саопштења о непрекидном гранатирању насељених места у Доњецкој Републици и периферије самог Доњецка и о страдањима људи засењује информације другачијег карактера „произведене“ настојањем Кијева и његових иностраних инструктора због којих оружани конфликт добија својства верског конфликта.

Кијевски режим ствара све услове за легализовање праксе упада украјинских грко-католика и расколника из организације „Кијевски патријархат“ у објекте канонске Украјинске православне цркве (УПЦ). У ствари, ради се о борби са православљем у Украјини.

Православље повезује украјинско становништво и саму украјинску државу са сверуском историјом и Русијом и сходно томе не може бити идејна и духовна основа нове – русофобске самосвести.

Почетком октобра 2016. Врховна рада узела је у поступак предлог закона који фактички легализује „црквене упаде“ унијата и групације „Кијевски патријархат“ у објекте УПЦ. Тај документ изједначава статус верских и територијалних општина, а ако постане закон, онда је могуће, на пример, изјаснити се као припадник било које верске заједнице датог насељеног места, доћи на састанак и изнети своје захтеве у односу на некретнине и црквену имовину.

Користећи се тихом подршком кијевских власти, унијати и „Кијевски патријархат“ тако и поступају – организују такозвану „скупштину“ села на којој решавају питање промене потчињавања верске заједнице и права на храм. Та технологија класичног насилног преузимања добро је позната посланицима Раде и позајмљена је из бизниса.

Против насилничког нацрта закона већ су иступили представници Светског савета цркава, правници Међународног института за заштиту људских права земаља Источне Европе и многи украјински верски стручњаци.

Према саопштењима Савеза православних новинара, до данас је више од 40 храмова који припадају Украјинској православној цркви било објекат црквеног преотимања.

Две главне ударне снаге – унијати (УГКЦ) и расколници „Кијевског патријархата“ – по договору са кијевским властима, раде у два стратешка правца: унијати продиру на исток Украјине и покушавају да се у склопу грађанског рата, који је започео кијевски режим, учврсте на новим територијама, а расколници „Кијевског патријархата“, ослањајући се на помоћ казнених одреда Десног сектора и подршку власти, отимају храмове и црквену имовину Украјинске православне цркве.

Циљ ратних активности унијата и расколника у целини је јасан – након што „огњем и мачем“ потисну православне свештенике са територије Украјине покушаће да формирају „нову јединствену помесну цркву“ и оду под власт Ватикана.

Алармантно делује систематско пристизање вести из Украјине о практичним деловањима расколника и унијата у духу овог закона.

Шевчук са папом Франциском

Званичне пропагандне структуре кијевског режима давно су признале УГКЦ као духовно-идејну основу „нове“ – русофобске – Украјине. Огромној већини становништва земље систематски и циљно намећу се туђе „вредности унијатства“, које пропагирају украјински грко-католици.

Користећи подршку режима, УГКЦ води свестрану офанзиву на територији канонског православља у оквиру борбе са сверуском самосвешћу украјинских грађана. Сем тога, грко-католици су идејни бандеровци који су заузели водеће положаје у државној власти кијевског режима.

Приметно је да и „сам“ Петар Порошенко приписује украјинској унијатској цркви ништа мање него „стваралачка“ начела украјинске државе. Он је у јулу 2015. изјавио да је „… де факто украјинска држава већ постојала… управо у оним границама у којима и Грко-католичка црква!“

Следећи у низу Drang nach Osten, који је отворено објавио руководилац УГКЦ, Свјатослав Шевчук, званично се остварује, тобоже, у циљу пружања помоћи „жртвама рата у источним регионима Украјине“.

На истоку Украјине, где становништво није знало, сем из новина и књига, о постојању УГКЦ и о „подвизима“ унијата у време фашистичке окупације, одједном су почели да се појављују грко-католички свештеници и њихови храмови. На пример, у јуну ове године Синод епископа Кијевско-Галицијске архиепископије УГКЦ донео је одлуку о стварању пастирско-социјалне мисије на линији разграничења у Доњецкој, Луганској и Харковској области.

Још пре годину дана, у емисији радио Ватикана, сам СвјатославШевчук радовао се због тога што се захваљујући активностима грко-католичких ратних капелана одвија напредовање УГКЦ на исток Украјине.

Капелани-унијати „духовно хранећи“ дејства украјинских војника и бојовника казнених батаљона готово снагом оружја приморавају људе да дођу у своју цркву. Грко-католици су у Славјанску већ били поднели молбе за додељивање парцела за подизање храмова, а градски савет Славјанска одобрио је израду детаљног плана парцеле у центру града за изградњу грко-католичког храма.

Исте такве молбе поднете су у Краматорску, а у Добропољу се већ гради унијатски храм на рачун новца које су издвојиле организације из дијаспоре.

У заједничкој изјави Његове Светости, патријарха Кирила и папе Римског Франциска потврђено је: „… Недопустиво је коришћење неодговарајућих средстава ради принуде верника на прелазак из једне Цркве у другу и игнорисање њихове верске слободе и њихове сопствене традиције“.

После упада у једну од правослвну цркву  у Ровенској области Украјине

Само кијевском режиму духовни ауторитети иза којих се налазе десетине и стотине милиона верника – нису путоказ. Он је спреман да за своје брзоплете тренутне циљеве жртвује међуконфесионални мир и да у Украјини отпочне још један – верски рат.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/ukrajinski-unijati-prodiru-na-pravoslavni-istok-kijev-provocira-i-verski-rat

Прочитај без интернета:
3 гласa