• Почетком 2014., у време и одмах после Мајдана, било је много разговора о фашистичкој држави која настаје у Украјини. И то је било тачно, јер су биле очигледне и јасне њене карактеристике: ксенофобија, наоружане националистичке групације, заузимање власти путем силе и преврата
  • Само је Реваншизам недостајао у саставу ТОГ наркотика. Сада га има. И то задуго. И то је ужасно тужно, јер сви ми одлично знамо на примеру „старије браће по нацизму“, куда води маштање о реваншу. Не само ка другом Компјенском примирју, него и ка Нирнбергу и земљи разореној и подељеној на делове
  • Да, сада – када је иза њих већ изгубљени Крим и због њега преплашени припадници украјинске армије, када је иза њих седам „котлова“ у којима су полегле десетине хиљада „ратника“, кад је иза њих аеродром преотет од „киборга“ и много тога – сада они ИМАЈУ повода за патолошки реваншизам

Пише: Григориј ИГНАТЈЕВ

        БОРАЦ једног од украјинских терористичких батаљона, Александар Немировски, потписао је своју фотографију на друштвеној мрежи „Вконакте“ речима: „Иза мојих леђа је концентрациони логор – бокс у штали за руске прљаве свиње“.

        Иза леђа се стварно види велики простор ограђен бодљикавом жицом. То је – Талаковка, близу Мариупоља.

        Исто ту, на његовој страници, види се табла са натписом на немачком језику: „Ukroppen Reich. Жандармеријска управа села Талаковка“…

        Лично мислим да је то складиште муниције…

        Сем тога, једна-једина дашчара за затворенике – то је некако премало за специјално саграђени концентрациони логор, а нема ни осматрачница за чуваре.

        На крају, погледајте карту и нађите Талаковку, она се налази одмах поред линије фронта. Било би глупо градити концентрациони логор на првој линији фронта…

        Нешто друго је важније од једног епигона разбијених хитлеровских ратника. То је – украјински фашизам (или национал-социјализам, у овом случају разлика је још мања него што је била у прошлости).

        „Каква неочекивана тема!“ – читалац ће иронично реаговати. Разумем његову иронију, али, ипак, пробаћу да га заинтересујем.

        Почетком 2014., у време и одмах после Мајдана, било је много разговора о фашистичкој држави која настаје у Украјини. И то је било тачно, јер су биле очигледне и јасне њене карактеристике: ксенофобија, наоружане националистичке групације, заузимање власти путем силе и преврата.

        Ипак, то је било само делимично тачно, будући да су у трагању за јасним историјским аналогијама, а такође, искрено говорећи, у реторичком заносу свесно или не, затваране очи у односу на један крајње важан детаљ у формирању сваког фашистичког режима, а који тада још није постојао.

        Својство тог детаља је – реваншизам. Мусолини се подигао на таласу разочарења Италијана резултатима Првог светског рата, о Хитлеру не треба ни говорити – без пораза Немачке он никад не би ни видео власт.

        Само, у Украјини још нема довољно национализма и наоружаних десничарских организација за настајање „солидне“ фашистичке свести коју народ масовно подржава.

        Потребни су масовни стид, масовно понижење, масовно расположење, патолошко фиксирање непријатеља, као и својих неуспеха и жеља за осветом и реваншом. Све то није могуће без озбиљног војног пораза.

        Међу компонентама украјинског фашизма у настајању, током зиме 2014. још није било реваншизма. Прецизније – он је постојао – нацисти су упорно покушавали да га прошире на бази „Помора од глади“, освете УПА, али то је успевало прилично мало и ретко.

        А сада, у 2016., када је већ иза њих изгубљени Крим и због њега преплашени припадници украјинске армије, када је иза њих седам „котлова“ у којима су полегле десетине хиљада „ратника“, кад је иза њих аеродром преотет од „киборга“ и много тога – сада они ИМАЈУ повода за патолошки реваншизам.

        За прави реваншизам, до шкргутања зубима, до беса, као Немци крајем двадесетих.

        Управо то и објашњава све оне „фантомске боли“ бирјукових које чак ни на плажи не напушта мисао о „папучи за штетне инсекте“ који „још нису готови“.

        Управо тиме се надахњују дебили из клуба BarHot, који „одсецају главу руском пилоту“. Управо због тога потучени украјински мегданџија Александар Немировски пише своје „претње“ поводом концентрационог логор за „руске прљаве свиње“, представљајући жељено за реално.

        Реваншизам. Само је он недостајао у саставу наркотика. Сада га има. И то задуго. И то је ужасно тужно, јер сви ми одлично знамо на примеру „старије браће по нацизму“, куда води маштање о реваншу. Не само ка другом Компјенском примирју, него и ка Нирнбергу и земљи разореној и подељеној на делове.

        Реваншизам ће деценијама бити „најбоља тачка“ украјинског политичког дневног реда.

        Програми већине партија неће бити овакви: „Смањити порез. Повећати социјалу. Дати права регионима“, него ево какви: „1. Мрзети „вориге“ (непријатеље). 2. Убијати „вориге“. 3. Презирати „вориге“. 4. Свим срцем мрзети „вориге“. 5. Упорно презирати „вориге“. 6. Од свег срца презирати „вориге“… 99. Повећати зараде посланика“…

        Превела Ксенија Трајковић

fakti.org/rossiya/medija-menju/ukrajinskom-nacizmu-falio-je-samo-revansizam-sada-se-i-on-u-narkotiku-pojavio

Прочитај без интернета:
4 гласa