Пише: Сергеј БЕЛОВ

 

     НАЦИОНАЛНО свесни Украјинци читав свет виде као неку вертикалу власти на чијем врху са налазе САД.

Нешто ниже налазе се европски вазали САД међу којима је маштао да се нађе „најслободољубивији“ народ у свету. Уклапање у тај систем Украјинци су замишљали као решење свих актуелних финансијских, економских и социјалних проблема.

Важно је уклопити се. Све остало ће се десити захваљујући чаробној руци тржишта и уз мудро поучавање западног старијег брата.

Свесни Украјинци нису видели Русију као део „цивилизованог“ света и то је био један од аргумената против укључивања у пројекте интеграција које предлаже Москва. Они су сматрали да је по свим мерилима за државе Руска Федерација сиромашна и заостала, а уз то још и да је ступила у конфронтацију са богатим и успешним Западом.

Украјинцима није био јасан смисао борбе, али њен резултат изгледао им је очигледан. По њиховом мишљењу Русија је била осуђена на пораз. У свакој згодној прилици су подсећали Русе да немају ни савезнике ни пријатеље. Зато је њихова „независна“ земља имала савезника и пријатеља напретек, што је и представљало предмет њиховог националног поноса.

Победа Доналда Трампа на председничким изборима била је за Украјинце непријатно изненађење.

Ударац не би био тако импресиван да пре тога политичари и експерти „незалежне“ нису уписали Доналда Трампа у „проруске“ кандидате. Међутим, пошто су били апсолутно сигурни у победу Хилари Клинтон, они су то и учинили и веома желели да своја „поносна“ леђа сагну пред Белом госпођом коју на Западу неки већ одавно приказују као вештицу.

Они су хтели увредљивим испадима упућеним Трампу да продемонстрирају своју политичку тежину на светској сцени, а Бастинди (лик чаробнице из књиге А. М. Волкова „Чаробна земља“) – своју сервилност у нади на будуће „мрвице“.

Захваљујући настојањима тих клиничких идиота, у свести Украјинаца Доналд Трамп се претворио у „агента Кремља“ и „марионету“ Владимира Путина.

Након што је „проруски“ Трамп постао 45. председник САД, Украјина се због тога нашла… у шоку.

Не ради се чак ни о глупостима којих су се сетили украјински политичари да изговарају о будућем председнику САД. Трампа баш брига за паунове, њега не узнемирава то шта они о њему мисле.

Трагедија „незалежне“ је у томе што заједно са променом домаћина Беле куће умире украјинска нада да ће се уписати у „цивилизовани свет“.

Председник САД постао је прагматичар који има свој програм о променама у спољној и унутрашњој политици. Оно што је у Трампу најреволуционарније јесте то што он адекватно процењује ситуацију у свету и оно што се догађа назива правим именом.

По томе заиста личи на Владимира Путина.

У једном од својих предизборних говора Доналд Трамп је „смртно“ увредио Украјинце тиме што је изнео свој став по питању Крима. „Колико ја знам, народ Крима је желео да буде са Русијом, а не тамо где је био“ – рекао је.

Украјинцима се није допала та изјава иако је Трамп у праву. Он је рекао истину коју су сви западни политичари обилазили „десетим колосеком“. Кримљани су заиста желели да буду са Русијом и показали су свој избор на референдуму.

Сада више никаква сила није у стању да врати Крим у састав Украјине. Откуд онда Трамп треба да покуша да реши тај проблем који у принципу није могуће решити?

Наравно, ни пре Трампа нико није намеравао да помаже Украјини да живи. У Америци су увек сваку украјинску власт сматрали за корисне идиоте које Вашингтон користи као инструмент за притисак на Русију.

Полазећи од Трампових предизборних говора, може се закључити да су за њега украјинске власти постале бескорисни идиоти. Трампа не брину проблеми Украјине. Сем тога, не ради се о његовој измишљеној „прорускости“, него о непостојању основаних разлога за подржавање Украјине.

„Незалежна“ Украјина неће донети никакве финансијске и политичке користи. Трамп је прагматичар. Он не намерава да на рачун америчких пореских обвезника плаћа украјинску русофобију.

Промена власти у САД довела је Украјину у ћорсокак. Са киме ће Украјинци сада бранити читав „цивилизовани свет“ од „варварске“ Русије? Које бајке и о чему ће кијевске власти причати својим поданицима?

На крају, ко ће определити легитимност украјинске власти и постати арбитражни судија који управља украјинским унутрашњим неслагањима?

Украјина се претворила у изнемоглог роба којем је као бескорисном газда показао врата.

Неки кажу да Доналд Трамп треба још и да дочека преузимање дужности. Резултате избора могу да пониште или да „надиграју“ по украјинском сценарију. Сам Трамп може се обрести у аутомобилској несрећи или поновити тужни пут Џона Кенедија. Други изјављују да ће амерички бирократски систем кориговати политику новог домаћина Беле куће и да се неће десити радикална промена спољне политике САД. Све је могуће, али се у нечем другом налази основни смисао победе Доналда Трампа.

У суштини, у САД се десила револуција исто онаква каква се десила крајем 1980-их у Совјетском Савезу. Тада је под теретом сопствених проблема ослабила суперсила и уз незнатан спољни утицај почео је да се осипа читав социјалистички блок. У садашњем тренутку у свету се дешавају слични процеси. Само, овога пута нестаје глобална хегемонија САД, што доводи до изласка испод њихове контроле бивших вазала.

Свет постаје прагматичан и себичан. Сада ће свака држава покушавати да спроводи политику у свом националном интересу, а не ону која им је наметана из Вашингтона.

Тринаестог новембра у Бугарској и у Молдавији победили су „проруски“ председници. Четвртог децембра одржаће се председнички избори у Аустрији на којима ће вероватно победити „проруски“ председник. У 2017. у Француској ће се одржати председнички избори, а у Немачкој парламентарни, који такође не обећавају Украјинцима ништа добро.

Европљани као и Американци желе промене. Њима се не допадају милиони миграната који су због неодговорне политике данашњег руководства окупирали њихове градове. Они су против тога да се због неке Украјине прекидају узајамно корисни трговински односи и повезаност са Русијом.

Европа жели да се врати оним истим европским вредностима о којима су украјински демагози и популисти свима „пробијали“ уши.

Европа се бори да преживи, Украјина чини све да умре.

Украјинци су се увек хвалисали својом слободољубивошћу и нису пропуштали прилику да изјаве да је читав свет са њима, а да је Русија сама. Можда Русија није имала савезника, али само она је имала снаге да устане против постојећег аморалног светског поретка а не да се угиба према „цивилизованом свету“.

Ситуација се променила.

Русија стиче све више ситуационих савезника, а „незалежна“ се претвара у земљу-отпадника. Само, то је веома оправдано, чак и праведно за државу која је током читаве историје свог постојања себи тражила богатог и успешног газду.

Превела Ксенија Трајковић

 

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/za-obamu-su-vladajuci-ukrajinci-bili-korisni-idioti-a-za-trampa-su-beskorisni-idioti

Прочитај без интернета:
4 гласa