Кримска Правда, 14. март 2015.
Аутор: Николај Филипoв
Превод: Андреј Волков

Одлучност Вашингтона да опреми и научи украјинске војсковође да се некако боре без обзира на цену, већ се граничи на очајем. Носилац Нобелове награде за мир и они који стоје иза њега, не могу да дозволе мирно решавање „украјинске кризе“, да изгубе ратну тачку у срцу Европе. Није важно ни то што следећи „Drang nach Osten“ може за кијевски рeжим дa буде и последњи – јер то што је остало од Украјине нe трeбa вишe никоме, чак ни најжешћим украјинским „патриотама“, осим онима који још имају могућност да олупине „Независне“ искористе у личне сврхе. Дакле, треба очекивати да се рат обнови. Знајући природу снага које стоје иза овога, то ће се највероватније десити пре 9. маја, а не после.

Трагом „главe Гонгадзеa“

ФСБ је у суботу саопштио да су задржани осумњичени за убиство Бориса Немцова. Званично су оптужени само Заур Дадајев и Анзор Губашев, али 8. марта представник Московског Басманог суда Ана Фадеjева саопштила је да су објављена имена још тројице осумњичених за убиство Немцова. Истрага се наставља.

Верзије остају исте:

– Проректор Академије Плеханова аналитичар Сергеj Марков верује да се ради о спољној провокацији да се Русија дестабилизује. Сумња се у СБ Украјина, која води политику државног тероризма. Могуће је да су умешане и друге западне обавештајне службе – пре свега из држава Источне Европе.
– Друга верзија: руски радикални националисти.
– Треће, грађанска верзија: новац или жене.
– Четврта верзија: неко из руских олигарха као опозиција Путину, са циљем да се удари на
Путина.
– Пета: неки страни олигарси који мрзе Путина, како би га оптужили за убиство.
– Шеста верзија: освета исламских терориста по неком основу. Радикални исламисти као најмоћнија терористичка мрежа на свету увек су под сумњом.
– Седма: Украјински неонацисти, не по налогу службе безбедности Украјине, него самостално.
Ипак, главна верзија остаје специјална операција СБУ.

Ако је у Русији убиство једног опозиционог политичара, чији се утицај своди на нулу, изазвао такав одјек,  у Украјини је у исто време – у периоду од 26. јануара до 28. фебруара, пет бивших високих званичника извршило самоубиство: први бивши заменик начелника „украјинских железница“ 57-годишњи Николај Сергиенко убио се ловачком пушком 26. jануарa, затим 29. jануарa у својој кући, нe остављајући опроштајно писмо, обесио се бивши председавајући Харковске регионалне државне управе Алексеј Колесник, градоначелник Мелитопоља, 57-годишњи Сергеј Валтер, обесио се 25 фебруара неколико сати до почетка његовог суђења, 26. фебруара у гаражи су пронашли тело заменика начелника Мелитопољске полиције Александра Бордјуга, који је био адвокат у случају Валтер, а 28. фебруара бивши заменик шефа Фонда државне имовине Михаел Чечетов  бацио се са прозора свог стана на 17. спрату. И ништа. Свет се није најежио. Западни лидери су љубазно одћутали. 

Два света – два судбине

Кијев се понаша на исти начин као и раније. С једне стране, иако са резервом, изражава спремност да преговара са представницима ДНР и ЛНР, а са друге стране – и даље крши режим примирја. Новинске агенције 7. марта су пренеле изјаву заменика министра иностраних послова Украјине Вадимa Пристајко: „Ми разумемо да у тренутној ситуацији постоји потреба да се „сашије“ Украјина, ми смо спремни да изађемо у сусрет, да узмемо у обзир мишљење локалног становништва тих региона. … Али не можемо и нећемо да разговарамо са ратним командантима. Постоје избори и тај који буде изабран, представљаће регион и учествоваће у даљем политичком процесу“.

Истог дана, посебан штаб посматрачке мисије ОЕБС-а забележио је најмање 50 експлозија током посете аеродрому „Доњецк“. У извештају мисије наводи се да је гранатирање било углавном из хаубица. Посматрачи нису успели да установе откуда је кренула ватра по аеродрому.
Миран живот ипак се постепено побољшава. Пре недељу дана, у Горловки је почела да ради пекара, пред Међународни дан жена пекара у ослобођеном Дебаљцеву умесила је први хлеб. Међутим, Кијев нема намеру да прекине блокаду. Према извештајима медија, украјински граничари нису пустили возила са храном на територију самопроглашених народних република Луганск и Доњецк. На сајту Државне пограничне службе Украјине наводи се да су задржали 58 возила са храном.

Угљенокоп Засјадко – најопаснији украјински рудник који је већ однео животе више десетина рудара и који су пре пуча у Кијеву власти хтеле да затворе, потврдио је 4. марта своју мрачну славу. Од 230 рудара који су били под земљом, од експлозије су 33 погинула на лицу места, 15 повређених је хоспитализовано, један од њих је касније умро.

Први човек ДНР Александар Захарченко најавио је 7. марта национализацију несрећног рудника. Према његовим речима, води се истрага ове трагедије и директор рудника је под истрагом. „Не искључујем да се ради о диверзији, поготоу што су постојале информације да украјинска страна припрема терористичке акте и диверзије“ – рекао је Захарченко.

Подсетимо, док су ЛНР и ДНР испуниле услове и одвели тешко наоружање под надзором посматрача ОБСЕ, чак су посматрачима показали нове позиције војне технике, што по условима Минског споразума нису у обавези да ураде, дотле још није у потпуности јасно где се налазе повучени украјински ракетни и артиљеријски системи (и да ли су уопште повучени).

Али, као што је претходно јављено, у Црно море је ушло 6 ратних бродова НАТО, а у Љвовски регион слетело је најмање 300 америчких маринаца.

– Цео свет зна – где год се појави америчка војска, тамо очекуј невоље… Да поменем један пример – током напада режима Саакашвилија на Јужну Осетију, у Грузији је било запослено 127 саветника америчког Министарства одбране. Резултат – сукоб, крв, страх. Само неодговорни политичари не могу да схвате шта је довело до оваквог сценарија – подсетио је стални представник Руске Федерације при УН Виталиј Чуркин.

Запад веома активно пружа војну помоћ Кијевској хунти (то је очигледно из ратних трофеја армије Новорусије), али не жури да финансијски помогне украјинској привреди која је пред банкротом. Пружање финансијске помоћи Кијеву зависи од тога колико ће бити стабилна ситуација у источној Украјини, рекла је један од директора ММФ-а Кристин Лагард у интервјуу за ТВ канал MS NBC. Она је признала да је Украјина у „веома тешкој ситуацији“. ММФ очекује да ће у овом случају Русија наставити да подржава украјинску привреду која је на самрти пошто није заинтересована за коначни распад Украјине. Кристин Лагард полази од чињенице да је Русији као повериоцу профитабилније да тражи да Украјина плати дуг, него да у случају банкрота Украјина одустане од испуњсвања дужничких обавеза.
„ММФ је отворио двогодишњи кредитни програм Украјини од $ 17.5 милијарди. Укупно финансирање из ММФ-а и других извора у четири године може да достигне 40 милијарди долара“ – рекла је Лагард. Међутим, може да се деси да толико времена Кијев једноставно нема на рсполагању.

– У Кијеву, Доњецку, Москви и Бриселу најкасније до маја очекују нову офанзиву нацистичке армије на Републике Донбаса – сматра председник Центра за системску анализу и прогнозирање, Ростислав Ишћенко. – У том случају сви рачунају на њен брз пораз и логично очекују да ће после тога оружане снаге ДНР/ЛНР, изграђене као пуноправна снажна армија, почети да наступају ка западу онолико брзо, колико буду могли.

Пукотине у зидовима Европске куће

Неформални самит ЕУ у Риги је још један доказ чињенице, да осим јасног и давног конфликта између „старе“ и „нове“ Европе, постоји још и раскорак политичких ставова (посебно у односу на политику антируских санкција) и Бриселу постаје све теже да одржи илузију „европског јединства“.

Док позиција Грчке на самиту никоме није представљала изненађење пошто се по доласку на власт странке „СИРИЗА“ руководство земље доследно залаже за укидање санкција против Русије и против политике Брисела усмерене на богаћења старих чланица ЕУ на рачун нових. Грчки бизнис је претрпео губитке услед захтева Брисела, и као резултат узвратних санкција Русије лишивши Европљане значајног дела тржишта за своје производе. Дотле је значајно истаћи да су о узалудности санкција и логичности њиховог укидања одједном проговорили представници Луксембурга чији спољнотрговински односи са руском привредом, најблаже речено, нису толико битни као у случају Грчке. Значајан део Европљана оклева, а у одбрану политике санкција иступају „младоевропејци“ који су под пуном контролом Вашингтона.

А када је главнокомандујући оружаних снага НАТО у Европи, генерал Филип Бридлав недавно саопштио новинарима у Вашингтону да се „ситуација у Донбасу очигледно погоршава сваког дана“, јер је тамо наводно послато „више од хиљаду комада руске војне опреме, системи ПВО, батаљони артиљерије“, та изјава је наишла је на критику у „старој“ Европи.

„Немачки политичари су били запањени. Они не разумеју шта је Бридлав причао. И то није био први пут. Немачка влада, на основу обавештајних података BND и страних истраживача, не дели мишљење начелника комбинованих оружаних снага НАТО у Европи „- каже се у чланку немачког недељника «Der Spiegel». Недељник се пита: Да ли амерички политичари покушавају да спрече напоре канцеларке Ангеле Меркел да инсистира да се испуне услови споразума у ​​Минску? У канцеларији канцлера изјаву Бридлава назвали су „опасном пропагандом“.

Легендарни банкар Џејкоб Ротшилд упозорио је на почетак масовног „хаоса и екстремизма“ у целом свету и „страхоте у Европи“, пише «The Telegraph». Сумирајући економски биланс 2014, Ротшилд је рекао да је тренутна геополитичка ситуација резултат потпуне попустљивости и хаоса у државама на Блиском истоку, кризе у Украјини и слабости Европе и може резултирати нечим још опаснијим, него што је био Други светски рат.

– Сви се припремају за рат, сви су свесни какав ће бити исход рата и маневри свих страна у сукобу које се крију иза власти у Кијеву, Доњецку и Луганску, своде се искључиво на то да убедљививо окриве противника за наставак рата и непријатељстава и за неизбежно ширење размера крвопролића. Да, Москви и Бриселу рат у Украјини није неопходан. Да, оне желе да се то питање реши мирно. Али пошто је Вашингтон расположен да ратује, а Кијев не може да не ратује, почетак друге фазе грађанског рата у Украјини се може померити, може се припремити армија Новорусије тако да руске трупе не би званично улазиле Украјину, али се рат избећи не може – каже Ростислав Ишћенко.

– Лондон и Париз су хтели да СССР уђе у сукоб са Немачком 1939. године. Стаљин је желео да одложи почетак рата бар до маја 1942. (до тада би совјетска армија завршила процес опремања). Рат је почео 1941. године. Очигледно, Путин би радо одложио сукоб до 2017. Тада би била велика вероватноћа да се Украјина поврати без ширења зоне сукоба и без нових губитака. Очигледно је да су Сједињене Државе желеле да Русија ступи у рат у априлу-мају 2014. године. Изгледа да је Москва успела да избегне директно учешће у сукобу, али ће морати већ 2015. да рачуна на грађански рат у целој Украјини (од Љвова до Харкова и од Кијева до Одесе)
Последицу рата, према речима стручњака, не представљају никакву сумњу – Украјина ће као држава нестати са политичке карте света.

facebookreporter.org/2015/03/14/%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%88%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4-%D0%B1%D1%83%D1%80%D1%83-%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%9B%D0%B8-drang-nach-osten-%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B5-%D0%B7%D0%B0/

8 гласовa