• Чека ли нас ужасан крај или ужас без краја? Или се уопште не ради ни о каквом крају, него о почетку нове Русије која ће – макар и са закашњењем – стићи у Украјину и узети своје земље и свој народ?

        ЦЕЛЕ  протекле године бавио сам се и добровољцима из Русије.

        У пролеће и лето прошле године, када нам је крајње важно било да их буде што више, враћали смо назад све који нису имали бар 18 година, што није био мали ризик. Украјинци су били близу границе.

        Добијао сам и писма и мејлове од момака од 17 година који су се нудили, али ни њих нисмо примали.

        Ево, сада неки од тих опет пишу. У стилу: сада имамо 18, можете ли нас сада примити за добровољце?

        Ово је истовремено и дирљиво и тужно. Јер, мени тада уопште није падало на памет да им одговорим речима: „Дођите кроз годину дана“.

        Прво је изгледало да ће Русија – само што није! – примити Донбас, као што је примила Крим. Потом смо мислили: „Ово не може дуго трајати“…

        А траје, ево, већ целу годину и дуже. И, крај рату се не види.

        Испред нас су нека магла и узнемиравајућа неопредељеност.

        Колико ће још бити ратних година – једна, две, три?

        Чека ли нас ужасан крај или ужас без краја?

        Или се уопште не ради ни о каквом крају, него о почетку нове Русије која ће – макар и са закашњењем – стићи у Украјину и узети своје земље и свој народ?

        Или нас чека светски рат?

        Забрињавајуће, тешко схватљиво…

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/zavirite-u-dusu-poznatog-obicnog-borca-za-novorosiju

Прочитај без интернета:
4 гласa