Пре свог путовања за Москву, где треба да прими награду Фонда јединства православних народа и састане се са председником Русије, у интервјуу за Спутњик од 7.3.2016. председник Србије је изјавио:

„Да је споразум о давању дипломатског имунитета Руском хуманитарном центру у Нишу толико важна тема за Москву, ми бисмо то решили онда кад смо правили уговор о разминирању терена“.[i]

Међутим, само пар седмица раније је, такође у интервјуу за Спутњик, од 22.2. датом непосредно после Николићевог потписа на најновији споразум Србије и НАТО, руски амбасадор Чепурин је изразио нешто другачије гледиште:

Нема никаквог озбиљног разлога да Србија не потпише споразум са Русијом о Центру у Нишу, каже за Спутњик руски амбасадор у Београду Александар Чепурин.

— Потписивање широког споразума Србије са НАТО-ом је пре повод да се сетимо додатног споразума о Руско-српском хуманитарном центру (РСХЦ), који има далеко више технички карактер, а чије се потписивање тако дуго одлаже из мени нејасних разлога. Како схватам, њега има у виду председник Томислав Николић. Центар у Нишу је доста скромна руско-српска хуманитарна организација. Поређења са НАТО-ом су овде, благо речено, на стакленим ногама.

Додатни споразум о РСХЦ условљен је основним Споразумом између влада Русије и Србије о формирању РСХЦ, од 25. априла 2012. године. У члану 20 основног споразума каже се да ће стране додатним документом дати Центру повластице, привилегије и имунитет неопходан за осигурање његовог рада. У овом тренутку, нацрт споразума је потпуно спреман. Свако слово је усаглашено. Не видим никакве озбиљне разлоге да он не буде потписан. Па и да буде потписан у оквиру посете Дмитрија Медведева Србији.

Проблеми са функционисањем Центра везани су за то што, иако су 2012. године јасно предвиђене обавезе, додатни споразум неопходан за рад Центра није усвојен. Настао је правни вакуум.

Каo резултат на технику коју купује Русија, а која се шаље као хуманитарна помоћ, као и на активност Центра, у Србији се плаћају царинске и пореске дажбине. Сложићете се — чудна ситуација. Ви неком поклањате возило, а вас за то онај коме га поклањате још и опорезује у своју корист. Плаћаш за право да помажеш.

Друго, нису донете никакве одлуке у вези са имунитетом који је неопходан за нормално функционисање установе потребне пре свега самој Србији. Јавља се проблем са статусом и имунитетом руских стручњака који раде у Центру. Њих је, узгред, знатно мање међу службеницима РСХЦ. Сада их је — свега двоје.

Постоји и низ техничких проблема. Нема могућности за коришћење краткоталасне везе, без које је веома компликовано вршити спасилачке операције. Додатни споразум предвиђа правно регулисање тог питања. Све је доста стандардно“.[ii]

По овоме, дакле, испада да је давање имунитета РСХЦ-у ипак важна тема за Русију, и да се на то чека већ неко време. Дакле, Николић је у најмању руку кривотворио став Русије.

Но, погледајмо шта је сам Николић изјавио, опет у интервјуу за Спутњик, од 19.2. непосредно пошто је потписао најновији, спорни споразум са НАТО:

„Што се тиче тог центра у Нишу који се нудио да буде регионални, па је то можда сметало некоме у региону, а пружао је помоћ нарочито при великим пожарима који су се одигравали, ми имамо припремљен споразум у којем су предвиђене све истоветне обавезе и права као што то имамо и са представницама НАТО–а који се нађу на територији Србије. С обзиром да смо војно неутрални, то би то био добар баланс, али и практичан доказ неутралности. Тај споразум није потписан приликом посете председника Путина, претпостављам да ће бити тема и да би могло врло лако да се деси да круна посете председника Владе Руске Федерације (Дмитрија) Медведева буде и потписивање тог споразума. Што се мене тиче, али ја на то не утичем, већ само износим свој став, мислим да бисмо тиме показали равнотежу, тим пре што нам је тај центар изузетно потребан и уопште не представља војну организацију, већ оно што је Србији јако потребно, а то је помоћ при изненадним елементарним катастрофама од којих Србија не може да се одбрани сама и због којих тај центар и постоји. А свакако да ћемо ми о томе у Србији разговарати до посете председника Владе (Русије Дмитрија) Медведева. Тај споразум би сада могао да буде спреман за потписивање“.[iii]

Дакле, Николић је овде, бираним речима, подржао потписивање споразума којим би био дат имунитет РСХЦ-у, као и да би било важно, што због важности самог РСХЦ-а, што због „доказивања неутралности и равнотеже“, тај споразум и потписати. Другим речима, тада је рекао да је споразум важан, да би само неколико дана касније рекао да ипак није толико важан, иначе би већ био потписан.

Коначно, као што је познато, пре само неколико дана, тачније 4.3. тј. пошто је потписао Указ о распуштању парламента и расписао изборе за 24. април, Николић је изјавио да ће о потписивању споразума о РСХЦ одлучивати следећа Влада, с озбиром да „Србија тренутно нема владу која би могла да одлучи да споразум… буде потписан“.[iv]

Сажето речено, Николић се јавно залагао за давање имунитета РСХЦ-у, и сматрао је то важним питањем, баш као и званична Русија, али је потом релативизовао сопствену позицију, скочио себи у уста и млако се помирио са (поновним) одлагањем потписивања споразума са Русима, од ког Србија може да има, и већ је имала, само корист. Уз то је релативизовао и руску позицију, тврдњом да та ствар ипак није толико битна за Русе. Наравно, руска страна га неће јавно демантовати, с обзиром да (нажалост) јачег савезника у врховима власти у Србији тренутно нема.

Ово све даје, бар донекле, за право писању листа „Данас“ од 22.2. по ком су, према неименованим али очигледно западним дипломатским изворима, „Николић и Дачић вршили највећи притисак“ да се споразум о РСХЦ-у потпише, а чему се Александар Вучић систематски опире: „Русија већ три године уназад притиска премијера Вучића да потпише тај споразум, а он је то одбијао“.[v] Према тим истим изворима „упућеним у рад председника Владе Србије“, „и Томислав Николић и Ивица Дачић довели су Александра Вучића у немогућу позицију“. Али, као што се сада види, ипак не у толико „немогућу“ да није успео да спречи потписивање споразума којим би се дао имунитет РСХЦ-у.

Ти исти западни извори, очигледно у непосредној комуникацији са Вучићевим кабинетом, тада су тумачили Николићево понашање тиме да он „вероватно припрема терен за посету Москви, 9. марта, када ће Владимир Путин да оцени да ли се довољно залагао за потписивање тог споразума“.

Да ли управо из тих разлога, тј. да би повећао изгледе добијања „прелазне оцене“ у Кремљу, због потреба изборне кампање, страха од брзо нарастајућег анти-НАТО расположења, или из стварног убеђења (или комбинације сва четири фактора) пред сам одлазак у Москву, 8.3. Николић је додатно заоштрио реторику, залажући се за 1. референдум о „питању могућег уласка у НАТО“ и 2. разговоре „о томе шта још треба да се уради да се покажу неутрални војни односи између Србије и Русије, који већ постоје са НАТО-ом“, укључујући и евентуални споразум „са ОДКБ или директно са Русијом“, у склопу формуле по којој је неутралност: „или ни са ким споразуми, или са свима“.[vi]

Међутим, с друге стране је пребацио одговорност на саму Русију што је још раније „пропустила шансу… да затражи да има исти статус који су САД тражиле за своје грађане“, тиме поново бар делимично демантујући већ поменуту изјаву руског амбасадора, о томе да руска страна на потписивање споразума већ неко време чека.

Et voilà, у распону од две седмице, из јавних изјава и медијског извештавања везаног за (не)потписивање споразума о давању имунитета и успостављању пуног функционисања РСХЦ-а, добили смо згодну политичку вињету из живота садашње Србије, у којој имамо:

- председника државе, наизглед „стидљивог русофила“ унутар изразито про-западне власти, спремног да пружи (само) вербалну подршку – али и да положи оружје и напусти положај чим наиђе на иоле озбиљнији отпор, добије пацку или укор, и брзо се врати фратернизацији са западним (не)пријатељем чим загусти,

- руску страну ограничену чињеницом да нема никог изворно „свог“ у врху власти и, стога, принуђену да хода по јајима како не би угрозила позицију оних који су, бар понекад, ако их превише не кошта, спремни да се заложе за нешто што она сматра важним, како по своје тако и по заједничке српско-руске интересе.

Да ли ће, гледајући мало унапред, Русија дозволити, односно поново бити приморана да служи као параван за још један изборни успех изразито про-западне политичке групације, да би се потом задовољавала релативним (у односу на западне одреске) мрвицама са српског политичког стола, несразмерно њеној стварној популарности и могућности утицаја у Србији?

Да ли ћемо у времену после избора, с једне стране, као „велику победу“ коначно, после много медијске буке, добити споразум о РСХЦ-у, а с друге коначну предају целокупне српске привреде западним, односно глобалистичким интересима, што се суштински и најављује на Копаонику, гробници српске економске мисли – и то све прогласити за „тријумф реализма“ или „политике балансирања“?

Судећи по досадашњем искуству, одговор на оба питања је позитиван. Не значи да тако и мора да буде, али то је већ питање за неко друго разматрање. Оно што сигурно може да се уради у корист ствари унапређења српско-руских односа и заједничких интереса – је стално држање Томислава Николића, као и свих других јавно декларисаних русофила за реч. Чак и ако она, по свим досадашњим искуствима, не вреди много. Јер, за ту реч ће се, са или без њих, хватати све више људи.

[i] http://rs.sputniknews.com/intervju/20160307/1103812085/Ekskluzivno-Nikolic-Rusima-je-dovoljno-kad-kazemo-da-necemo-u-NATO.html

[ii] http://rs.sputniknews.com/intervju/20160222/1103447839/cepurin-sporazum-nis-centar.html#ixzz42KAPUIFn

[iii] http://rs.sputniknews.com/vesti/20160219/1103388504/Nikolic-sporazum-NATO-Nis.html#ixzz42KLHQaZc

[iv] http://rs.sputniknews.com/srbija/20160304/1103733567/Nikolic-centar-vlada.html#ixzz42KPt5vEE

[v] http://www.danas.rs/danasrs/politika/quotnikolic_i_dacic_doveli_vucica_u_nemogucu_pozicijuquot.56.html?news_id=316386

[vi] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/2237556/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8+%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD+%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D1%83%D0%BC+%D0%BE+%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%83+%D1%83+%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9E.html

Прочитај без интернета:
54 гласa