Европска унија је још једном демонстрирала своју неспособност да као организација спроводи одговорну и самосталну спољну политику. Према подацима бриселских извора, 28 земаља-чланица ЕУ, без обзира на растуће несагласје, договорило се да још једном продужи антируске санкције чији је рок дејства истекао током текућег месеца. Међутим, то уопште није урађено зарад очувања јединства у сопственим редовима. Информације којима располажемо сведоче о томе да је одлука донета полазећи од развоја унутарполитичке ситуације у САД – и у првом реду у светлу предстојећих председничких избора у тој земљи предвиђених за новембар. Продужетак рока дејста санкција до краја године руководство ЕУ разматра у својству средства за скидање са себе одговорности за разраду принципијелног курса на руском правцу. А неувереност у резултате избора за председника САД коначно је сатерало у тупик бриселску дипломатију.

Међутим, раскол у редовима ЕУ по питању узајамних односа са Русијом није смањен, него напротив, продубљује се. Број земаља које се залажу за потпуно или делимично укидање антируских санкција већ је практично изједначен са бројем присталица “рата санкцијама”. Против санкција су настројени Мађарска, Кипар, Грчка, Италија и Словачка, а за њихово аутоматско продужење залажу се Пољска, Прибалтичке земље, Велика Британија и Шведска.
[www.rbc.ru/politics/25/05/2016/5745b2009a794764e70c074a]

Притом су залагања за ревидирање постојећег режима санкција отворено исказана још на нивоу спољнополитичких ресора земаља-чланица ЕУ. Посебно је против аутоматског продужетка санкција иступао министар иностраних послова Мађарске Петер Сијарто. Што је још карактеристичније, дошло је до раскола по питању санкција на нивоу појединих земаља – међу њима и у Немачкој. У последњем случају у први план су изашли не само економски, него и чисто унутарполитички разлози. Са приближавањем свеопштих избора немачки социјал-демократи који формално улазе у “широку колаицију” са хришћанским демократијама, покушавају да се дистанцирају колико је то могуће од федералног канцелара Ангеле Меркел, па тако и по руској проблематици. Лидер социјал-демократа, министар иностраних послова Франк-Валтер Штајнмајер на све начине истиче да нас “приступ – све или ништа у санкцијама неће приближити нашем циљу. На крају крајева, такав приступ раније никада није давао резултата”. [www.vestifinance.ru/articles/71427]

У свом наступу на редовној годишњој конференцији Немачко-руског форума у Берлину, он је у суштини призвао на ревидирање целокупне источне политике Немачке како би се довела у склад са принципима бившег канцелара Вилија Бранта, који су полазили од тога да је “Русија наш највећи европски сусед”. [www.auswaertiges-amt.de/EN/Infoservice/Presse/Reden/2016/160530_BM_DEU_RUS_Forum.html]

А амерички часопис The Wall Street Journal уз позивање на сопствене изворе, изразио се још прецизније: “Немачко друштво једноставно пуца по шавовима”. “Водећи немачки политичари све чешће се приклањају томе да је неопходно ослабити европске санкције. Притом многи у Берлину посебно истичу да је дошло време да се “суштински побољшају некада просперитетни односи са Москвом” – истиче водећи орган пословних кругова САД. Према сведочењу часописа, у то време док канцелар Ангела Меркел  као и раније сматра да је “још сувише рано укидати мере које су повезане са Украјином, неке социјал-демократе са тим се не слажу”. [www.wsj.com/articles/cracks-begin-to-show-in-german-support-for-russia-sanctions-1464371948]

Међутим, реално стање ствари у ЕУ је данас такво да чак и солидарна позиција низа држава није у стању променити општи геополитички курс те организације, који је пре свега дефинисан интересима евроатлантизма. Максимум на који су способни противници антируских санкција (према њиховом сопственом признању) јесте “тражење могућности за њихово слабљење иза кулоара”. [www.rbc.ru/politics/20/05/2016/573ec8b29a79472c73c8cb5c]

Није случајно са обе стране Атлантика постало предмет жестоких дебата чак и намера председника европске комисије Жан-Клод Јункера да 16. јуна посети Петроградски међународни економски форум. Према бриселским изворима, посебно незадовољство плановима Јункера изразиле су САД, Велика Британија и земље Балтика, то јест, државе које инсистирају на очувању и чак јачању антируских санкција. [www.politico.eu/article/jean-claude-juncker-trip-to-russia-vladimir-putin-raises-concerns/]

Према њиховом мишљењу, посета Јункера може послужити као јачање позиције Русије у “деликатном тренутку дебата о санкцијама”. Притом ове земље игноришу аргументацију самог шефа Европске комисије који је намеравао да искористи своју посету ради тога да би “донео до руског руководства, а такође и до ширег аудиторијума, тачку гледишта ЕУ о садашњем стању односа између Русије и ЕУ”. Овакво стање ствари не само да је у раскораку са интересима Европске уније у питањима узајамних односа са Русијом, него и дату организацију лишава ауторитета, неопходног за решавање других савремених проблема. Јер ако и тако важно питање за Европу као што је нормализација односа са Москвом, зависи од рока председничких избора у САД – треба ли се онда чудити што Стејт департмент САД црта председнику Европске комисије карту пожељних и непожељних посета, а грађани Аустрије, Немачке, Француске и других земаља, са своје стране све масовније гласају за оне политичаре који се дистанцирају и од Брисела и од Вашингтона.

4 гласa