У претходном тексту размотрили смо апелацију коју је поднело тужилаштво Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале (МРМКТ) на пресуду Претресног већа Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) по предмету „Тужилац против Војислава Шешеља“. У овом тексту размотрићемо одговор професора Војислава Шешеља на дату апелацију.

Војислав Шешељ је оповргао све тврдње које су хашки тужиоци предочили у својству „заснованости“ својих захтева. Подсећамо да је главно образложење апелације тужилаштва била тврдња о одсуству правне заснованости пресуде (или неадекватне заснованости). Као одговор на то, Шешељ је подсетио колико је испразна била оптужница против њега коју је написао тужилац и да у њој није био никаквих доказа. И чак, без обзира на допуштење од стране судија, тужилаштво је мењало оптужницу неколико пута, па тако и за време судског процеса! В. Шешељ је такође показало да се за 14 година у тужилаштву ништа није променило, па да је чак и апелација састављена без икаквих реалних основа. Тако је Шешељ показао да тврдња тужилаштва да су судије починиле правну грешку, није потврђена никаквим навођењем какво је конкретно право било прекршено! То јест, нама је предочен документ који има искључиво пропагандни ефекат и нема никаквог правног смисла!

У својој апелацији тужилаштво назива (само назива) сто двадесет шест параграфа пресуде, који су, по њиховим тврдњама садржали одсуство аргументације или недовољну аргументацију. Али већ утврдити шта се конкретно има у виду у сваком појединачном случају – тужилаштво препушта самом Апелационом већу да то уради! Позицију тужилаштва у односу… не, већ не Шешеља, него самог Апелационог већа, професор В. Шешељ је упоредио са неподношљивим мужем који тражи од суда да донесе пресуду о томе да његова жена мора да га воли (види параграф 78 „Одговор В. Шешеља на апелацију тужилаштва МРМКТ“). Поређење је потпуно тачно и оно заиста одражава потпуно несхватање од стране тужилаштва и онога што они пишу, и онога што захтевају од суда.

Посебно комично изгледа захтев тужилаштва да се призна како је оно доказало учешће Шешеља у вршењу злочина у Малом Зворнику, док је са друге стране само тужилаштво још пре неколико година у свом „Завршном документу по предмету В. Шешеља“ (Prosecution Closing Brief), одустало од покушаја да докаже вршење злочина у Малом Зворнику. Ако су хашки тужиоци заборавили на то, онда их само судско веће на то подсећа! Но, као што видимо, тужилаштво није до краја прочитало ту саму пресуду на коју улажу тако оштру жалбу!…

Професор Шешељ посебно одговара тужилаштву на његовој жалби у односу на решење суда по одговорности (тачније – одсуству одговорности) оптуженог, као наводног члана „удружених злочиначких подухвата“. На жалост, у свом одговору професор Шешељ се не дотиче саме суштине теорије „удруженог злочиначког подухвата“ (УЗП) која се примењује у МТБЈ и МРМКТ просто тако, без икакве правне заснованости. Међутим, та позиција је вероватно повезана са тим што В. Шешељ сам лично ништа не тражи од Апелационог већа и због тога једноставно одговара на жалбу тужилаштва, указујући на то да тужилаштво никако није доказало његово учешће у УЗП. Истовремено, треба рећи да сама чињеница позивања на одговорност на основу УЗП – јесте кршење права и мора се разматрати управо у таквом контексту. Између осталог, многе судије МТБЈ су раније директно  изјављивале да не признају теорију УЗП као правно примењиву. Међутим, њихови гласови су били угушени одлуком судија Апелационог већа по предмету Д. Тадића, који су „посветили“ па чак и „прописали“ примену те теорије судским већима трибунала. (Но, чак и после тога, низ судија је наставило да протествује против примене те теорије у својству права – на пример, судија Линдхолм у предмету „Тужилац против Симића и других“).

Треба истаћи допуну №2 апелацији, која с једне стране носи самосталан карактер, а с друге стране представља одговор на апелацију тужилаштва у целини. У тој допуни професор Шешељ систематизује кршења његових права за време судског процеса. Просто набрајање тих кршења чини процес у предмету В. Шешеља неважећим од почетка до краја и представља посебно упечатљив пример на фону тврдњи тужилаштва о томе да се испоставља како су судије биле неправедне према њима – хашким тужиоцима.

Истакнимо такође да и МТБЈ и Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале, покушавају да искористе предмет професора Шешеља за продужетак својих јадних живота. Ако МРМКТ сада разматра предмет Шешеља, то МТБЈ покушава да хапси сараднике тима његове одбране. Без обзира на више уверавања од стране Русије у СБ ОУН, председник МТБЈ К. Агијус с манијачком упорношћу наставља да тврди како до свог затварања у децембру текуће године МТБЈ мора да размотри дело против чланова СРС које оптужују за застрашивање сведока. Председнику МТБЈ је не једном било речено да се бави истинским злочинцима а не предметима која се тичу „неуважавања“. Но, ова упорност има свој узрок – предмет против чланова СРС и тима за одбрану В. Шешеља покренут је у циљу одмазде. Јер управо су В. Радета и П. Јојиђ били ти чланови тима за одбрану Шешеља, који су добили основна сведочења о злочинима тужилаштва МТБЈ, а Ј. Остојић се сам подвргао претњама тужиоца и мучењима. Управо због тога је предмет против та три лица и настао из жеље за осветом.

На крају свог одговора на апелацију тужилаштва, В. Шешељ саопштава трибуналу да је овај документ последњи у његовом општењу са трибуналом и он више не намерава да одговара на њихова писма. Он је такође уверио трибунал да не намерава да се врати у Хаг, јер је он тамо већ провео 12 година, доказао своју невиност и то је више него довољно време када је он био доступан трибуналу.

Да подсетимо да су председници МТБЈ К. Агијус и МРМКТ Т. Мерон изјавили у СБ ОУН о томе да се одлука о последњим апелацијама, која се налази на разматрању МТБЈ и МРМКТ, очекује крајем 2017. године. Тако се апелационо решење по предмету „Тужилац против Прлића и других“ у МТБЈ очекује у новембру 2017. године. Можда ће тако и бити – апелациони претрес по предмету одржан је још у марту. Међутим, тврдња да ће решење о апелацији Шешеља у МРМКТ такође бити проглашена до краја 2017. године изгледа мало вероватном, јер апелациони претрес по том предмету још увек није спроведен и чак није ни објављено кад ће се одржати! То значи да се Апелационом већу по предмету Шешеља предлаже да размотри апелацију тужилаштва у року од 2-3 месеца. (То је уз услов да такав претрес буде одржан у септембру текуће године). У вези с тим, рок који је навео Мерон највероватније је надуван, и намењен само члановима СБ ОУН. Имајући у виду чињеницу да већа МТБЈ (како претресна, тако и апелациона) нису везана никаквим роковима, највероватније ће пресуда по апелацији у предмету В. Шешеља бити изречена средином следеће године…

 

51 глас