Уз сво уважавање према Генералном секретару Уједињених нација Бан Ки Муну, код мене се одавно појавила сумња да су се, како он сам, тако и низ његових претходника, после рушења биполарног света претворили у статисте огромног театра који се зове Pax Americana и да играју улогу која им је одређена. Рецимо, узмите изјаву о томе да је он “шокиран жестоким дејствима мађарске полиције која је применила сузавац и водене топове против миграната који су покушавали да се пробију преко границе са Србијом”. Притом је Бан Ки Мун правио болне гримасе на лицу, што није могло никога оставити равнодушним.

Испада да, уколико бисмо поверовали том уваженом човеку, морали бисмо да закључимо да он апсолутно не схвата због чега су одједном у Европу нагрнуле организоване масе миграната и због чега се чиновници у Бриселу због тога скоро отворено радују. Очигледно да није позван у Билдербершки клуб где би му разјаснили разговоре који се тичу планова о стварању светске владе, као што нису позвали ни премијера Мађарске Виктора Орбана и премијера Србије Александра Вучића. Из тог разлога сва та набрајана лица не знају то што знају чак и стражари у седишту ЕУ у Бриселу: припрема се нова подела света која ће светској влади омогућити нови степен слободе у њеним међународним операцијама. Сећате се како је пре сто година та влада склонила са карте света читаве три империје (Руску, Аустро-Угарску и Немачку) које су ометале слободу њиховог несташног предузимаштва? Сад је дошло време да се са карте Европе уклоне неугодне државе чији поредак због своје непослушности и покушаја спровођења политике у националним интересима, раздражује владаре света. Слава Богу, амерички партнери су својом идеологијом потрошачког друштва довели свет до тога да је Стара Европа прекинула демографско самоодржање па ће јој ради могућности даљег голог опстанка веома брзо бити потребне младе руке и мозгови.

Као резултат тога, старе европске нације ће нестати, а заједно са њима и сећање на то да су се оне некада бориле за сопствену културу и језик. Са тачке гледишта идеолога похлепе, таквим ситницама се не треба уопште оптерећивати. Ускоро ће на европском капиталу радити мулати под управом јеврејских мозгова. Зашто јеврејских? Зато што избеглице са руководством корпорација “Ериксон”, “Бертелсман” или “Нестле” неће мешати крв. Највероватније, до тога неће доћи. А тим корпорацијама никад и нико није руководио осим јудејских бизнисмена.

Нешто сложеније стоји ствар са балканским земљама и Источном Европом. Овде су народи заостали у развоју, хватају се за сопствену историју, певају своје песме и чак играју некакве националне игре, што само по себи узнемирава очеве овога света. Са њима ће морати да се спроводи допунска настава. Каква? Веома једноставна. Ако на пример Немачка са радошћу прими избеглице, онда ће Мађарској, Румунији и Бугарској (наравно и Србији) избеглице наметнути насилно и наредиће да их забављају без обзира на сопствено расположење. У затворској пракси то се назива принудном исхраном, а у политичкој пракси Европе – праведном расподелом квота.

Овде се ја највише плашим за судбину Мађара. Они међу источним Словенима имају најпокваренији карактер (мада они уопште нису Словени, него Угро-Финци). Познати су чак и случајеви да мађарске проститутке одбијају избеглице из земаља у развоју због идејних разлога. Ти ће се трудити до краја и могу нарушити грађевински план изградње новог Вавилона. Највероватније је због тога Бан Ки Мун тако тешко преживљавао примену сузавца и водених топова од стране мађарске полиције. Но, то је само почетак. Треба се сетити шта је о Мађарима говорио стари минер Водичка у “Авантурама доброг војника Швејка”.

  • Слушај Водичка, па није сваки Мађар крив зато што је Мађар – рекао је Швејк.
  • Како није крив? – огорчено ће Водичка. – Сваки од њих је крив, наравно, шта причаш!

После тога је стари минер испричао како је желео да устроји у једној од мензи Кираљ-Хидија хулиганство и да било ком Мађару да по њушци, али је налетео на вод хонведа и они су га јурили сву ноћ по вртовима и добро га премлатили.

  • Зар су то људи? – завршио је он. То је стока!

Плашим се да Мађари могу поновити сличну историју и са модерним поштоваоцима Водичке, уколико пожеле да буду домаћини у својој земљи.

И овде неће бити од помоћи жаљења Бан Ки Муна.

Прочитај без интернета:
19 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ