Није ме уопште изненадило када сам чуо да је познати скандалозни француски „филозоф“, плејбој и борац за тријумф зла, Бернар Леви, добио у Србији торту по њушци. Бернар Леви је заслужио од многих народа не само торту по њушци, него и глогов колац у дупе и ако треба о њему писати, онда можда, треба запитати себе и читаоца: која је сила избацила ову наказу на земљину површину?

Овде на памет пада изузетна оштрина Иљфе и Петрова: „Он је мрзео не само совјетску власт. Он је мрзео цео Сунчев систем“.

Та два сатиричара су Бернара Левија детаљно описали дуго пре његове појаве. Као да су гледали у воду. Бернар Леви мрзи све што потпада под девизу „равноправност и пријатељство народа“, а такође мрзи све остало што му смета да иницира пројаву протуберанције зла и насиља.

У блогосфери постоји изузетан блог Nikkuro, који је посветио бурној делатности Бернара Левија велики рад cont.ws/@nikkuro, и веома тачно окарактерисао суштину тог човека:

«Бернар-Анри Леви – то је последњи и завршни замајац развоја западноевропејства. За тај беспрекорни образац уопште не постоји друга реалност осим те, да успева да се наметне аудиторијуму. То је цинизам који је дошао до мистичне дубине. Он се не затвара у свом малом имагинарном свету. Он сматра да је реалност – оно што пропагандисти успевају да утуве у главе заслепелих грађана, ако пропагандиста није успео, то и реалност коју они предлажу, за њега не постоји. Он је истовремено изузетно практичан и негира постојеће. Он истовремено не верује ни у шта људско и са мајсторством се користи свим људским емоцијама, изражавајући ужас, повисујући глас и подижући пафос.

И он тражи масовна убиства.

Не знам што му то треба. Претпостављам да он просто обожава смрт, да у тријумфу напалма у зору он осећа пикантност и оштрину. Да, видећи угљенисане лешеве и крвареће трупове, он себи говори: „Ја сам уложио напор за стварање те реалности. Из тога следи да сам ја још и стваралац, ја сам још и бог“.

Ево само неколико подвига Бернара Левија:

Почетком 90-их приказивао је сукоб у бившој Југославији, проклињао Србе и залагао се за заштиту босанских муслимана.

У својим текстовима је током 1999. године био на страни „Ослободилачке војске Косова“ и позивао на бомбардовање Србије.

За време рата у јужној Осетији 2008. године водио је усхићене репортаже о нападу Грузије, узимао је интервју од председника Михаила Сакашвилија.

Заједно са Николом Саркозијем 2011. године је прогурао иницијативу по питању војне умешаности у Либији и ликвидације „крвавог диктатора Гадафија“.

Водио је 2013. године активну пропаганду против владе Сирије. „Спасите Алепо“ (фр. Sauvez Alep!), био је назив његовог текста из 2013. године, у коме је позвао на интервенцију у Сирији против „крвавог режима Башара Асада“.

Наступио је на сцени „Евромајдана“ са провокативним говором, који је 9. фебруара био публикован у часопису «Le Monde» под насловом «Ми смо сви — Украјинци».

Позвао је 18. фебруара 2014. године европске спортисте да прекину учешће на зимским олимпијским играма у Сочију.

То је само неколико епизода из живота Бернара Левија, у коме он као да је специјално тражио што више зла и крви.

Српска омладина је приложила торту у његову физиономију, највероватније не схватајући колико је симболичан био такав поступак. У ствари, они су тиме исказали однос обичних Срба према лицемерном и подлом европејству. И веома је симболично како је на то одреаговао Бернар Леви. Он је ту децу назвао фашистима и изјавио да се Србија није променила онако како су то хтели њени пријатељи.

У томе је главна суштина произашлог догађаја. Европа жели да под собом има другу Србију и веома су узнемирени чињеницом што она није таква. И тада се у погон пуштају свакојаке оптужбе. У том смислу и оптужбе за фашизам. И то чини човек чија је професија сејање смрти. Срби има о чему да размишљају.

64 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ