Губитак територије у Сирији и Ираку гура терористе ка заузимању плацдарма у Европи – пре свега у Босни и Херцеговини. Са оваквим упозорењем иступио је председник Чешке Милош Земан. Према његовом мишљењу у тој бившој југословенској републици исламисти имају много присталица – у том смислу и оних који подржавају терористичку организацију (забрањену у Русији) „Исламска држава“. [http://www.vesti.ru/doc.html?id=2925620]

Горе указану опасност заиста ни у којој мери не треба потцењивати: по питању терористичких претњи за Европу, развој ситуације у Босни и Херцеговини изгледа опаснији него у другим балканским земљама и територијама – па тако и у Албанији, Македонији или Косову и Метохији. У прилог томе говори неколико кључних фактора.

Као прво, за разлику од Албанаца на Космету и Албанији (за које као консолидујући фактор историјски наступају крвно-родбинске, а не религиозне везе) босанско муслиманско друштво много јаче потпада под религиозни утицај од стране спољних играча и токова, у том смислу и терористичких својстава. Радикални исламизам у Босни и Херцеговини је много више присутан него у другим рејонима Балкана. Између осталог и због тога што је локална муслиманска заједница још у периоду 80-их и 90-их година створила сопствене структуре и институције на челу са одговарајућим муфтијама, које су одиграле кључну улогу у конституисању савремене Босне и Херцеговине у току етно-грађанског рата у тој бившој југословенској републици у првој половини 1990. године. Довољно је сетити се „Исламске декларације“ коју је разрадио вођа  босанско-херцеговачких муслимана Алија Изетбеговић још у време јединствене Југославије. Други југословенски политичари и етноси нису имали такав аналог у разматраном периоду. Та декларација је одиграла значајну улогу у мобилизацији босанских муслимана у периоду распада Југославије. Кључна улога управо Алије Изетбеговића у крвавим догађајима у Босни и Херцеговини у првој половини 90-их година првобитно је била стављена изван заграда Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију у Хагу, иако је, како признаје „Карнеџи центар“ „била очигледна његова кривица у распиривању грађанског рата“. [http://carnegie.ru/commentary/2016/03/25/ru-63118/ivvs]

Као друго, раст исламског екстремизма у савременој Босни и Херцеговини има испод себе војно-политичке корене, који тесно повезују локалне екстремисте са бојевицима који су масовно пристизали на босански фронт током 90-их година. Није познат њихов тачан број, међутим, подаци којима располажемо дозвољавају да се закључи да је најмање 10 хиљада „муџахедина“ стигло у БиХ из земаља Блиског и средњег истока и северне Африке и као минимум, најмање три хиљаде од тог броја се „угнездило“ у овој бившој југословенској републици користећи између осталог за своју легитимизацију и правне и документационе могућности које су им дате од стране западних институција и представништава, која се пре свега огледају у лицу Високог представника међународне заједнице за Босну и Херцеговину. На располагању су им остали војни логори, центри за обуку (од којих је најпознатији био у околини града Травника) и друга одговарајућа инфраструктура.

Као треће, управо се Босна и Херцеговина нашла на оштрици утицаја спољних играча из земаља исламског света, попут, пре свега, Турске и Саудијске Арабије. Међусобно се жестоко борећи за конкуренцију око утицаја на Балкану, Анкара и Ријад предузимају активне напоре за јачање сопствених политичких, економских и културно-религиозних позиција у региону. Још је 2009. године стваралац концепције „Стратешка дубина“ Ахмет Давутоглу на следећи начин упечатљиво окарактерисао значај Босне и Херцеговине у систему турских спољно-политичких приоритета: „За дипломату из другог дела света, босанско питање је техничко. За нас је то питање живота и смрти. Управо толико је то важно. За нас је територијална целовитост Босне и Херцеговине исто толико важна као и територијална целовитост Турске. За Турску је безбедност Сарајева важна исто толико колико је важна и безбедност и просперитет Истамбула“.

Као четврто, радикални исламисти у Босни и Херцеговини вешто користе слабости локалних државних институција, које су, као и раније, погођене међуетничким и међуконфенсионалним поделама. Истина, и у низу других балканских земаља по том питању ситуација није много боља. Услед тога – „од 4 хиљаде Европљана који су приступили такозваној „Исламској држави“, њих 900 потиче са западног Балкана – Албаније, Босне и Херцеговине, Космета и Македоније“ – указује с тим у вези пољски часопис New Eastern Europe и даје закључак да управо „на душу становништва иде највећи број бојевика. До скора је међунационална мржња разбијала на делове западни Балкан, а сад се суочавамо са новим непријатељем – „џихадизмом“.

„Не сме се заборавити ни на то да од новца исламских хуманитарних организација локално становништво купује некретнине у удаљеним местима које ретко посећују људи са стране. Постоји сумња да управо на таквим местима џихадисти спроводе нелегалну делатност – чување оружја, борбену обуку ради помоћи за пресецање граница „шенгенске зоне“. Полицијски надзор над тако „затвореним за људе са стране“ територијама, заиста је отежан због административне структуре Босне и Херцеговине која се састоји из мноштва самосталних области од којих свака тражи посебну полицијску процедуру“ – истиче New Eastern Europe. [http://www.neweasterneurope.eu/articles-and-commentary/2388-de-radicalising-the-western-balkans]

На крају, још један важан фактор представља географски положај Босне и Херцеговине који је претвара у идеалну „одскочну даску“ за касније проникнуће исламиста у земље централне Европе. И овде такође Турска има посебну улогу, јер може да искористи „босанску маршруту“ у циљу притискања Европске уније и дестабилизације прилика у Европи. У конфигурацији „миграционих токова“ која је сада настала, управо БиХ представља „најслабију карику“ због неодређености њеног међународно-правног статуса у контексту приступања Европској унији. Земља је добила статус „потенцијалног кандидата“ још 2003. године, а у фебруару 2016. године упутила је званичну кандидатуру Бриселу. [www.vestifinance.ru/articles/67505%5D

Међутим, представник ЕУ за иностране послове Федерика Могерини и Европски комесар Јоханес Хан су у заједничкој изјави тада су подвукли да властима Босне и Херцеговине предстоји још „много посла“ на путу промоције њихове кандидатуре – имајући у виду да „одређене снаге на целом нашем континенту стављају под знак питања само постојање нашег савеза“. [http://europa.eu/rapid/press-release_STATEMENT-16-303_en.htm]

У таквим условима не чуди да међународни терористи, уз подршку спољних играча, могу да искористе Босну и Херцеговину у сопственим циљевима – који су веома далеки од планова и рачуница Брисела.

 

6 гласовa